Castro: Od pravedne borbe, do haotične odmazde!

Doista je teško govoriti o Fidelu Kastru, njegovoj borbi, idejama i onome u šta mu se pretvorila vladavina do kraja, zapravo dok se nije povukao sa čela Kube.

castro stripblog

Prikaz stripa “Castro” autora Rajnharda Klajsta u izdanju Unigena

Ono što ostavlja gorak ukus u ustima, ono što razređuje i meša osećanja, jeste svakako gotovo tragična slika, nemoćnog starca u Adidasovoj trenerci, pred kraj svog života.

Pročitajte: “Bokser”: Karijera započeta u grotlu nacističkih logora!

Fidel Kastro je bio kubanski revolucionar, vođa kubanske države, malene, ali ponosne (čitaj siromašne i gladne), karipske zemlje, na predvorju sile kao što su Sjedinjene Američke Države. Kastro je jedna specifična istorijska ličnost – sin iz bogataške porodice, koja je imala ogromno imanje i svoje radnike, da kažemo, robove. Kastro je još u ranim mladalačkim, praktično dečačkim godinama, pobunjivao radnike svoga oca govoreći im istinu, a to je da oni nemaju čime da prehrane decu, ali da rade od zvezde do zvede. Govorio im je kako njegov otac ima mnogo, zato što oni imaju malo, pokušao je usaditi im u glavu hrabrost da shvate i prihvate, pa onda da se i pobune protiv toga da ih neko izrabljuje i iskorištava za svoje interese i kapital. Kasnije je motivisao ljude na ustanke protiv kubanskog predsednika Batiste, držao je socijalističke govore pune naboja i pozitivne energije u cilju oslobađanja njegovog naroda od siromaštva i bede.

castro stripblog

Kastro je nakon izbeglištva u Meksiko i upoznavanja sa čovekom snažnih levičarskih stavova Ernestom Če Gevarom, 1956. godine, na brodu zvanom “Baba”, prešao na Kubu i u Sijeri podigao ustanak protiv Batistinih snaga. Borbe su trajale sve do 1959. godine, kada je njegov pokret “M-26-7” odneo pobedu i “oslobodio” Kubu.

O Kastru, njegovoj borbi i vladavini, grafičku novelu 2010. godine uradio je nemački strip autor Rajnhard Klajst, a na jezike naših naroda i narodnosti, ovaj strip u tvrdom povezu donosi Unigena, sa jasnim i korektnim prevodom Valentine Lukaš. Izdanje dolazi i sa uvodnicima Vokera Skierka, autora knjige “Fidel Kastro: Biografija” i jednog od izdavača Tina Ćurina.

castro stripblog

Klajst je svoje umeće u pripovedanja odlično pokazao time što je priču o Kastru ispričao kroz objektiv nemačkog novinara, pristiglog na Kubu kako bi uradio intervju sa Fidelom, dok je on u toku borbe, negde u svom štabu, u šumama Sijere. Dakle, čitav život na Kubi, konkretna stvarnost i realnost međunarodnih odnosa, Hladnog rata, nemaštine i izvitoperenja vladavine i sistema postavljenog posle 1959. godine, vodi se okom stranog novinara, zaljubljenog u revoluciju i nove kubanske vlasti.

Grafička novela je podeljena u tri poglavlja i epilog. Prva dva poglavlja su slične dužine, dok su treće poglavlje i epilog dosta kraći. Klajst je svoje propovedanje, trudeći se da ostane maksimalno neutralan, prilagođavao sledu događaja o kojima je pisao. Prvi deo, dok se iznose Kastrove ideje, sama borba za slobodu, uspostavljanje jednakosti i socijalne pravde kao velikih svetonazo, autor opisuje sa puno entuzijazma, revolucionarnog naboja, pozitivnih ideja i emocija. Već u drugom delu, gubi se sjaj novostvorenog sistema, Če Gevarine smrt o kojoj se ćutalo, Kastrovi govori koji su svojom dužinom sezali u beskonačnost, stotine atentata na Fidela, beda, sankcije Amerike, prevrtljivo prijateljstvo Sovjetskog Saveza i slično. Sve to je opisano mučno, sa dosta kritike i sam prevrat sistema socijalne jednakosti i pravde, koji je donekle, uslovljen pritiskom zapada, SAD-a pre svega, napadima na kubansko ostrvo i sličnoga, prerastao u komunizam, nacionalizaciju, osvetu prema američkim firmama i netrpeljivost ka međunarodnoj zajednici. Pitanje je koliko bi sistem na Kubi bio izvitoperen da nije bilo toliko mešanja velikih sila u unutrašnje poslove, ali to su već teme za istoričare. Treći deo stripa nam govori o urušavanju morala vlasti, gde su oni koji su se borili uz lidera rame uz rame postajali neprijatelji, čekajući u redu da napuste domovinu za koju su krvarili. Najteža rečenica iz završnog dela jeste kada ćerka novinara, koji je ostao na Kubi duboko verujući u taj sistem, pitala oca dok je gledala kako oni stoje u redu za namirnice, a turisti imaju i kupuju šta požele: “Tata, zašto mi moramo stajati u redu, a oni ne?” – Ovo je zaista jedno teško pitanje, bez odgovora i pravog objašnjenja…

castro stripblog

Klajstov stil crtanja je prepoznatljiv, narativno jasan i nedvosmislen. On ređa scena filmskom tehnikom, a table postavlja konkretno i bez mnogo mogućnosti za odstupanje od zadatog šablona. Njegovo pero je tvrdo, nemilosrdno i postojano na papiru. Dekori tačno odgovaraju atmosferi i pejzažu u kojem se radnja odvijala.

O autoru

Rajnhart Klajst (1970. Keln) je poznat po grafičkim novelama kao što su “Cash: I see darkness”, “Havana: Putovanje na Kubu”, “Castro”, “Bokser”, “Nik Kejv – Smiluj mi se”… Dobitnik je nagrade “Maks i Moric” 2008. godine.

castro stripblog

-Crtačko i pripovjedačko ostvarenje njegovih ideja, naših razgovora i diskusija o Castru i kubanskoj revoluciji Reinhardu Kleistu je usjelo na nevjerojatan način. Lik Karla Mertensa koje je uveo, a koji je mogao doći od bilo kuda – iz Njemačke, jednako kao i iz SAD-a, Španjolske, Engleske, Francuske ili neke druge zemlje Prvog svijeta – vodi čitatelje kroz događaje. Ali politički sve, samo ne korekto, kroz novinara protagonist postaje idealist, koji brzo odustaje od političke neutralnosti koju duguje svom poslu u pozadini jedne ljubavne priče i licem u lice sa zločinima počinjenjim u pedesetim godinama od strane Batistinog režima protiv kojeg se Castro borio, napisao je Skierk, u svom uvodniku za izdanje – (odlomak iz prevoda Unigeninog izdanja iz 2012. godine).

U priči jer interesantno opisan odnost Fidela i njegovog ratnog druga Čea, njihovi dobri odnosi i razmirice, neslaganja – što se to svakako slabije može videti u zvaničnim izvorima istorijskih priča i zato je taj deo izdanja, dramaturški obrađen, dodatno obogatio samu grafičku novelu.

Kao što smo već rekli, nije na nama da sudimo o nekim događajima, ali svakako možemo reći onu staru: Hasta la victoria siempre!”

PROČITAJTE I OVO: 

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of