Korice koje život znače – Lični osvrt na format u kom se strip čini dostupnim čitaocima
„Stripovi su kao si*e. Izgledaju sjajno na ekranu, ali bih radije da ih držim u rukama.“
Sten Li
Volim kvalitetna izdanja jer se prvi put povežem sa stripom kada ga uzmem u ruku i osetim težinu knjige, teksturu korica i prvi nagoveštaj mirisa koji će me opkoliti kad stranice zalepršaju. Doživim prilikom tog prvog kontakta i nalet uzbuđenja zbog priče koju ću pročitati. Оživi nada da će biti toliko dobra da me odvuče u svoj svet i blaženo učini nesvesnim ovog u kome fizički obitavam. Kad raširim korice po prvi put, obavezno turim nos među njih i prstima osetim kvalitet papira, teksturu, škriputavost…
Ceo taj ritual verovatno poznaje većina vas koji svakodnevno nalazite put do ovog portala i nesumnjivo gaji slične afinitete prema samoj fizičkoj kopiji stripa.Ali ja, iako sam rob duhovnog bogatstva koje strip nosi i njegove papirnate inkarnacije, nisam podlegao razvijanju pojedinih opsesivno kompulsivnih stanja kada su korice u pitanju.
Pre nekog vremena sam od prijatelja čuo za stripofila koji u jednoj beogradskoj striparnici ima takav tretman da mu je odobren pristup magacinu gde može na miru da odabere kopiju stripa koja mu odgovara ili jednostavno odluči da nijedna od ponuđenih nije savršena i ode kući. Lično sam bio svedok kako u Kragujevcu jedan drugi (valjda) ljubitelj nišani neravnine na korici Metabarona i temeljno prstima proučava reljef da bi posle dvocifrenog broja minuta prešao na sledeći primerak. Očekivao sam da na kraju izvadi libelu i vinkl.
Više puta sam čitao na društvenim mrežama razne objave koje se tiču izgleda rikne i mnogobrojnih komentara u kojima se osuđuju izdavači zbog takvih grehova i spominju se imena raznih štamparije.
Nipošto nemojte ove prethodne redove shvatati kao ruganje ili omalovažavanje. Ja sam morao da milimetarski poravnavam prvi i drugi tom Laguninog izdanja „Romana o Londonu“ koji su na polici položeni horizontalno, a mojoj devojci se čini da naslovi tomova nisu srazmerno odmaknuti od ivica. Tako da vas razumem braćo blagoslovena OKP-om.
Pročitajte: Najveći izdavački poduhvati srpskih, strip izdavača – prvi deo!
Ono što hoću da istaknem je da meni stripovi (kao i knjige) prevashodno služe za čitanje. I koliko god da voleo vrhunska izdanja, po koja ogrebotina ili sićušno oštećenje me neće previše omesti niti naterati da kopiju zamenim. Ne smetaju mi različite rikne ni odstupanja u nivou naslova na njima. Čak, savršeno lako sam u stanju da jedan serijal sakupim u izdanju više različitih izdavača u više formata i da ih na polici poređam u nizu. Najbitnije mi je da je knjiga stabilna, da stranice neće početi da ispadaju i da će moći da se čita po petnaesti ili sedamdeset osmi put u normalnim uslovima i za koju deceniju. Tada će, smatram, možda biti i lepši jer za mene upotrebne stvari podižu nivo svoje lepote korišćenjem. Knjiga i strip postaju sve lepoši posle svakog novog čitanja jer samo tako žive i uplivavaju u naše maštom bogate umove.
Previše popujem. Treba preći na stvar ukoliko do sada nisam rasterao sve čitaoce. Dakle, smatram da postoje četiri kriterijuma na osnovu kojih se formulišu pitanja i zahtevi jednog strip izdanja.
- Dizajn korica – Meni lično (jer ovo je lični osvrt) najmanje bitan faktor iako to ni u kom slučaju ne znači da ne držim do njega. Ne volim da vidim loše kreirane korice, ali zbog toga sigurno neću odustati od kupovine stripa.
- Pouzdanost – Tvrde ili meke korice? Meni lično je sasvim svejedno ukoliko je povez profesionalno odrađen i ne preti da se sve pretvori u kupus prilikom drugog čitanja.
- Kvalitet papira – Odabir papira je jako bitna stavka za kompletan užitak u devetoj umetnosti. Nije svaki ctrež pogodan da bude prezentovan na masnom papiru i ne upija hrapav papir svaku vrstu kolorizacije podjednako. Ovde mnogo više sitničarim nego oko korica, ali na kraju sam spreman na kompromis samo da bih nešto imao.
- Praktičnost – Nije jednostavno čitati sve što izgleda lepo na polici. Pojedine stripčine su toliko teške i glomazne da su neophodni pomagači kako bi se baratalo izdanjem.
Imajući u vidu ova četiri kriterijuma koja sam sam konstruisao iz svoje kolekcije sam izdvojio četiri izdanja koja posmatram kao referentna kada se priča o fizičkim nosačima strip umetnosti: Iz Pakla (Darkwood), Osveta grofa Skarbeka – meke korice (Darkwood), Ken Parker (Fibra i Strip agent) i Snowpiercer – meke korice (Makondo i Urban reads).
„Iz Pakla“ je Darkwoodova mrcina od gotovo 600 strana na A4 formatu i prilično je nepraktičan za čitanje. Ipak, izbor lakog hrapavog papira čini da bude mnogo lakši nego što izgleda i time donekle opravda odluku da se cela priča stavi u jedan integral. Naravno, to je odluka matičnog izdavača koji je Darkwoodu ustupio licencu. Povez je jako kvalitetno odrađen, pa izgleda kao da će još nekoliko generacija u mojoj porodici moći da uživa u Murovom i Kembelovom remek-delu. Uostalom, sva tvrdokoričena izdanja iz Mračne šume u mom posedu su izuzetna i pravljena da traju.
„Osveta grofa Skarbeka“, kao i cela edicija „Perle“ je primer kako lepo mogu da se rade BD albumi u mekim koricama i da se tako cenovno učine dostupniji većem broju čitalaca.
Hrvatska Fibra ima izdanja koja će verovatno najbolje proći u sukobu sa zubom vremena. Zagrebački izdavač ima svetski renome i gotovo su besprekorni prilikom izbora papira i njegovog povezivanja u knjiške blokove. Ipak, gotovo sva njihova izdanja su na velikim formatima i velikom broju strana te su zato i nepraktična za čitanje. Saradnja sa Strip agentom je izrodila kiosk trobroje Ken Parkera i tu se pokazalo kako Boneli format u mekom povezu može da dosegne blizu savršenstva.
Stigli smo do izdanja koje me je i motivisalo da napišem ovaj tekst. „Snowpiercer“ – kako prvi integral, tako i nastavak „Terminus“ su zajednički izdali Makondo i Urban reads i to u mekim i tvrdim koricama. Zbog svih gorenavedenih kriterijuma, mekokoričena varijanta sa klapnama ovog BD stripa u američkom formatu je, za mene, savršeno strip izdanje. Same korice su savitljivije od klasičnih i manje podložne oštećenjima pa su stripovi pogodni za čitanje na svakom mestu. Papir je mastan u obe knjige, ali je odlično upio crno beli crtež iz integrala i istakao atmosferu koja se postizala bojom u „Terminusu“. Plus, štampa miriše izuzetno.
Koji format i koričenje vama najviše odgovara?
- Boneli format SC.
- Boneli format HC
- BD albumi ili integrali SC
- BD albumi ili integrali HC
- Američki trejdovi SC
- Američki trejdovi ili deluks izdanja HC
Autor: Nikola Tasković
POGLEDAJTE I OVO:
