“Asgard” – Snagom volje protiv samih Bogova
Priča stripa “Asgard” odvija se u surovom i hladnom svetu vikinga, svetu čija je estetika oduvek bila privlačna.
Prikaz stripa “Asgard” scenariste Gzavijea Dorisona i crtača Ralfa Mejera
Glavni lik ove priče nosi ime Asgard, po domu bogova kojim vlada Odin. Asgard je rođen kao Skerling (vikinški izraz za one koji su sakati i drugačiji), bez jednog stopala. Drevni običaji su nalagali da takva deca odmah budu žrtvovana bogovima, ali Asgardov otac nije mogao da svoju bebu liši života, već mu je nadenuo ime po kraljevstvu koje ga je proklelo, uveren da će njegov sin jednog dana prevazići svoje prokletstvo i sudbinu kakvu su mu bogovi namenili.
Četrdeset godina kasnije Asgard, poznat i kao ”Gvozdena noga” postaje jedan od najpoznatijih lovaca na čudovišta. Upravo jedno takvo čudovište narušava bezbednost i ekonomiju lokalne ribarske zajednice uništavajuči svaki ribarski brod, luke i brodove koji su poslati kao ekspedicija u potrazi za čudovištem. Lokalni kralj unajmljuje Asgarda da ubije ovu morsku zmiju mitskih razmera.
Može li Asgard opravdati svoju reputaciju? Može li da ubije morsko čudovište i u lokalne gradove vrati mir koji će obnoviti ribolovačke i trgovačke zanate?
Pročitajte: “Snowpiercer: Terminus” – Šta je na kraju šina?
Priča je originalno podeljena u dva toma. Prvi deo prvog toma uspostavlja ambijent u kome se odvija radnja, dajući nam nagoveštaje o Asgardovoj misterioznoj prošlosti, kao i jasnu sliku njegove trenutne ličnosti. Asgard isprva misli da je na dobrom putu da ubije čudovište, postavljajući mu smrtonosne zamke, ali ubrzo shvata da je ono prejako, pa se Asgardova ekspedicija pretvara u veliko sučeljavanje čoveka sa prirodom i borbom za goli život. Asgard je snagom volje uspeo da prevaziđe hendikep koji su mu bogovi podarili, da se izbori za svoje mesto i postane viking, cenjeni ratnik, da bi na kraju završio kao visokoprofilni lovac na čudovišta. Postavlja se pitanje da li je njegova snaga volje dovoljno jaka da preživi čudovište za koje govore da je sin samog Lokija, brat Fenrira i Hela?
Zanimljivo je koliko naslov i atmosfera podsećaju na stripove o Torgalu, te su kružile glasine da je izdavač La Lombard od Dorisona naručio scenario spin-off Torgala. Projekat je navodno napušten, ali je preživeo na drugi način, u vidu Asgarda. Samoj ideji o povezanosti Asgarda i Torgala namigivao je i Ralf Mejer koji je jednom prilikom izjavio da: ,,Ako su Torgal i Asgard iz iste porodice, u pitanju su daleki rođaci.”
Dorisonov scenario lišen je ambicija da se od Asgarda načini serijal i priču okončava već nakon drugog albuma. Uistinu, u njegovoj priči nema mnogo originalnosti. Oseća se kao da je izmiksovao priču o Mobi Diku i film Jaws u svetu vikinga, ali je strip zabavan, uz dovoljno akcije i uzbuđenja. Čak i karakter tvrdokornog Asgarda nije ništa drugačiji od mnogih likova koje ste sretali u knjigama, filmovima i stripovima.
Mejer sjajno oslikava surovost ledenih vikinških zemalja. Njegovi paneli sa snažnim kompozicijama, dobro nacrtanim pejzažima i detaljnom arhitekturom oličenje su autorovog crtačkog samopouzdanja. Stranice eksplodiraju od akcije i straha tamo gde je to potrebno, a scene akcije su zapanjujuće. Likovi su dobro nacrtani, a ono što ih posebno čini autentičnim su kostimi.
Iako ćete možda videti neka poznata dela izmiksovana kako bi se stvorila ova knjiga, Asgard na kraju biva zadovoljavajuć i zabavan proizvod iz kuhinje Gzavijea i Mejera.
“Asgard” je na domaćem tržištu objavila izdavačka kuća Phoenix Press objedinjujući oba toma u jedan album formata 240×320 sa tvrdim koricama.
