Dedvud Dik: Balada o crnom avanturisti sa Divljeg zapada!

Kada se baci pogled na društvena dešavanja u Sjedinjenim Američkim Državama, i pročita priča o crnom kauboju Dedvudu Diku, odmah bude jasno da ni bezmalo dva veka nisu dovoljna da se netrpeljivost prema ljudima tamne boje kože smiri i zaustavi.

balada stripblog

Često je ponavljana ta istina, da crnci na američkom kontinentu imaju jednaka prava kao i belci, pre svega što su zajedno došli sa njima, kao njihovi robovi još iz Evrope, zajedno su podigli tu zemlju i zajedno su radili na njenom uzdizanju. Ali, ponovo su, i nakon devetnaestoga veka, kada se vodio krvavi sukob između severa i juga za ukidanje ropstva (1861-1865), crnci ugnjetavani, omalovažavani i obrespravljeni. Da budemo do kraja pošteni, danas je situacija mnogo pogodnija za tamnopute Amerikance, pre svega što su godine slobodarskog života doprinele tome da se i oni bolje organizuju, pripreme na sve to i istom merom odgovore.

Pročitajte: “Vetar smrti” – Poslednja trećina sage o crnom kauboju

Tvorac crnog kauboja u Bonelijevoj ediciji Audače, Dž. R. Lensdejl, američki scenarista horora, krimi i avanturističkih priča, ali scenarija za ovaj kratki serijal su pisali Mikele Mazijero, Mauricio Kolombo i Mauro Boseli, dok su crtači bili Korado Mastantuono, koji je radio i naslovnice serijala, zatim Paskvale Frisenda i Stefano Andreuči.

balada stripblog

Svaki od autora, dao je doprinos uspešnosti ovog serijala, pre svega, serijal je pripovedački školski uveden u priču od strane Mikelea Mazijera, koji je govorio u kratkim crtama o životu glavnog junaka, Vilforda, rođenog, kako bi njegov otac rekao “crn kao čmar u noći bez meseca”. Korado Mastantuono je tu priču “Crno kao noć, crveno kao krv” (prevod Veselog četvrtka) nacrtao rutinski, poštujući anatomsku liniju, jake senke i južnjačke pejzaže teksaških prerija. Mauricio Kolombo je u epizodi “Između Teksasa i pakla” priči pristupio veoma predano, jasno je razradio događaje, otvorena pitanja i teme je zatvorio, sve rupe u radnji do tada je popunio i stvorio jednu akcionu priču koju je Paskvale Frisenda nacrtao u svom vestern maniru, koji je dostojan pejzaža Teksove Patagonije i akcije u argentinskim prostranstvima. Mauro Boseli, već dobro poznati Bonelijev starkelja koji sve svoje napore daje za vestern, zatvara priču zajedno sa Stefanom Andreučijem, jednim od najpreciznijih crtača koje Boneli poseduje, razrađujući teme koje se provlače kroz serijal, potanko, u sitna crevca što bi se reklo, zalazeći u najdublje pore rasnih sukoba, neizvesnog života na Divljem zapadu i dopirući do najtežih tema infiltriranja pojedinaca u masovnu ideologiju zločina, time što se žrtva poistovećuje sa tlačiteljem, a time stvarajući od sebe tlačitelja treće strane.

balada stripblog

Dedvud Dik je avanturista crne boje kože, rođen kada je ukinuto crnačko ropstvo (posle 1865) u SAD-u, ali dok su i dalje južnjaci izričito mrzeli svoje tamne sunarodnike. S obizrom na to da je sanjario o jednoj ženi, onako usput, bez namere da bilo šta uradi, bio je primoran da beži i sa privremeno, povremenih poslova, odnosno uslužnih delatnosti cepanja drva i održavanja domaćinstva koje je radio. Jedina želja i težnja mu je bila da se pridruži odredu “vojnika bizona”, buffalo soldiers-a, odnosno jedinice vojske SAD-a isključivo sastavljene od crnaca, kojima zapoveda isključivo belac. Dedvud se naučio disciplini, drugarstvu i odvažnosti. Postao je hrabar i neumoljiv ratnik, pravi osvetnik, ali to nije bilo život za njega, prostranstva su ga vukla i zvala sebi, te je odlučio da svoju sigurnu platu zameni neizvesnom sutrašnjicom. Zanimljivo je to kako se mišljenja razlikuju, kako ljudi ne shvataju i ne percipiraju svoje sudbine jednako. Dedvud je upoznao jednog plemenitog čoveka, zadovoljnog roba, koji je takođe išao da se pridruži “vojnicima bizonima” i kao pride mu ispričao svoju životnu priču. On se nije snašao nakon ukidanja ropstva, postao je gladna lutalica, koja je morala krasti hranu. Radio je u kući, kao glavni za održavanje domaćinstva, a to je ona grupa robova koja je jela ostatke hrane svojih vlasnika, koja je dobijala lepu garderobu, čak i mogućnost održavanja higijene, a za uzvrat je potkazivala i otkucavala robove koji su radili u polju, na plantažama, oko kuće. Zadovoljan rob je jedna od najvećih nesreća koja je mogla zadesiti narod ove rase, a koja se ništa ne razlikuje od onih koji im uskraćuju slobodu.

Ono što Dedvudu Diku daje karakteristike klasičnih Bonelijevih junaka, a to nije organizacija table, koja je samo u pet posto tabli izvan okvira uredno poslaganih kvadratića, jeste to da je on junak koji je u stanju da priušti sebi život i smrt (nije se desila u stripu, samo je hipotetički navedeno) bez kompromisa. Šta to zapravo znači? Dedvud je na jednom od svojih putovanja sreo čoveka kojeg ne poznaje, ne zna ništa o njegovoj prošlosti, a jedino što zna jeste da je crnac, da je napadnut, odnosno da ga jure i da je pogođen, odnosno ranjen. Dedvud mu je obećao da će mu priuštiti sahranu kakvu je želeo i time je sebi na vrat natovario veliku nesreću, koja ga umalo nije koštala skalpa. Baš to je ono što odlikuje Bonelijeve strip junake, nesebična borba za one za koje procene da je to pravedno, a u svojim procenama su u velikom procentu nepogrešivi.

balada stripblog

Jedna stvar izdvaja ovaj kratki serijal od ostalih Bonelijevih junaka, pre svega junaka vestern priča, a to nije pomalo smešna edicija Audače, u kojoj se objavljuju stripovi za “+18” samo zato što se pokazuju kite, sise, gola dupeta i malo se govore ružne reči – a to su glavne teme tog doba u SAD-u, “u malom”. Teme koje su obrađene preko kože glavnog junaka su ropstvo crnaca, ugnjetavanje domorodačkog stanovništva od strane vojske SAD-a i njihovi ratni pohodi protiv njih, lov na bizone, vojnici bizoni i ulični razbojnici.

Ono što ostavlja najveći utisak u ovoj baladi o crnom kauboju jeste dijalog Dedvuda i jednog Indijanca protiv kojeg se borio – Indijanac mu je rekao: “Ne razumem… Znam kako se bledoliki ophode prema tvom narodu, a ti se ipak boriš za njih… Eto to ne razumem!” 

Dedvud, nakon što je ratnik pokazao svog sina: “Obećavam ti da će dečkić biti dobro… Ništa mu se neće desiti, dajem ti reč!”

Ratnik: “Zatvorićete ga u kamenu kuću, s drugima poput njega, naučićete ga da se oblači kao bledoliki, da jede kao bledoliki i što je najgore da misli kao bledoliki. Kažeš da mu se neće ništa desiti?! Zar to nije dovoljno? Oprosti mi sine moj! Uskoro ćemo ponovo biti zajedno…” – nakon toga je ubio svog sina. (Prevod Jelene Galebović izdanje Veseli četvrtak)

Dedvud Dik je u Italiji objavljivan od 2018-2020. godine, a kod nas je objavljen u brojevima 21, 27 i 30 Zlatne serije 2020/21. godine u formi dobro poznate sveščice Veselog četvrtka za koji je smeli prevod radila Jelena Galebović.

dedvud dik stripblogRaniji Dedvud Dikbalada

Postojali su i ranije likovi pod imenom Dedvud Dik u romanima i pričama objavljivanim u 19. veku, ali i u serijalima Columbia Picturesa iz 1940-ih godina. On je fiktivni lik koji predstavlja maskiranog, misterioznog heroja, tačnije to je Dik Stanli, urednik Dakota Pionir Presa i vodeći član Stejthud For Dakota. Na tragu je maskiranog negativca poznatijeg kao Lobanja, vođe ozloglašene bande koja pustoši građane Dedvuda kako grad ne bi uspeo u svojim nastojanjima da dobije status države. Kasnije naš junak otkriva da Lobanja zapravo sprečava grad da dobije status državnosti kako bi napravio svoje carstvo na toj teritoriji. Bilo mu je potrebno 15 epizoda da uhvati Lobanju i privede ga pred lice zakona

Od Dedvud Dika ne treba očekivati mnogo, to je samo još jedan serijal u moru vestern priča i likova ne samo u Boneliju već u stripskoj istoriji, ali je odličan strip, sa mnogo poruka, puno znanja koje se može pokupiti i nadahnuća. Teško je za nešto iz Bonelija reći da je “najbolje” ili blizu najboljeg, ali ovo je svakako serijal sa mnogo rokačine, mnogo akcije i mnogo teških tema, obrađenih u centru teme, ali nisu za svačiji želudac.

Dedvud je jedna velika balada o osvetniku sa crnom bojom kože koji svoje demone juri diljem Divljeg zapada. 

POGLEDAJTE I OVO: 

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of