“Smak bezbroj svetova” – Najveća prekretnica za DC-ijeve stripove
„Neki svetovi će živeti. Drugi svetovi će umreti. A DC univerzum više nikada neće biti isti.”
Ovo je citat kojim je 1985. godine američkim čitaocima stripova predstavljen „Smak bezbroj svetova“, strip serijal Marva Vulfmana, Džordža Pereza i Džerija Ordveja, od 12 brojeva.
Sa serijalom “Smak bezbroj svetova”, autori su konačno izbrisali svetove koji su postojali decenijama i pritom uklonili brojne likove, uključujući neka važna i poznata imena. Sve u pokušaju da ožive narativni univerzum i glavne superheroje DC-a i pruže čitaocima novu tačku ulaska u ono što se može smatrati prvim zaista velikim reboot-om u istoriji američkog stripa.
Početkom 1980-ih, DC Comics je bio u velikom problemu, prodaja je bila znatno niža od njihovog glavnog konkurenta, Marvel Comicsa. „DC je stalno objavljivao priče za uzrast od 8 do 12 godina, iako su njihovi čitaoci tada već bili srednjoškolci i studenti koji su voleli Marvel, a ne DC-jev stripove i priče iz detinjstva“, rekao bi Vulfman godinama kasnije, scenarista stripa “Smak bezbroj svetova”. „Najverniji čitaoci nisu imali problema sa DC univerzumom i svideo im se, ali iskreno više ih nije bilo toliko. Da bi DC uspeo, morali smo da smislimo nešto što će privući Marvelove fanove. I tada sam predložio Smak.”
Restartovanje DC-ijevog univerzuma bilo je neophodno, međutim, i iz drugog razloga: dok je Marvelov univerzum rođen kao celina i još uvek je održavao dosta kohezije, DC Comics je bio krpljen i stvoren akumulacijom različitih narativnih univerzuma tokom decenija. U početku je izdavačka kuća nastala spajanjem National Allied Publications, koji su objavile Betmena i Supermena, i All-American Publications, koje su umesto toga štampale stripove Čudesne žene, Zelenog fenjera, Fleša i drugih likova. Tokom decenija, kvalitetni stripovi (sa likovima kao što su Plastic Man), Fawcett Comics (izdavač stripova Kapetana Marvela / Shazam), Charlton Comics (Blue Beetle, The Question …) i drugi dodati su u mnoštvo svetova koji postoje unutar istog multiverzuma, ali paralelno jedni sa drugima, zauzimaju isti fizički prostor, ali prate različite vibracije kako se ne bi preklapala, sa velikim i malim razlikama između jednog i drugog.
PROČITAJTE: Ikone hevi metal muzike na naslovnicama DC-ijevih stripova (GALERIJA)
Dalje, od stripa Flash of Two Worlds Garnera Foksa i Karmajna Infantina (objavljenog u septembru 1961. godine) bilo je još više verzija nekih junaka u zvaničnom kontinuitetu, uključujući one iz Zlatnog doba superheroja Drugog svetskog rata, koji su u u međuvremenu ostarili i pridošlica iz Srebrnog doba, koji su naseljavali Zemlju-2 odnosno Zemlju-1. Ubrzo nakon toga, autori su čak započeli godišnja ukrštanja sa sastankom između junaka dve Zemlje, grupisanih u Justice Society i Justice League, počev od Krize na Zemlji-1 iz 1963. godine.
Imati više verzija Supermena i ostalih junaka sigurno bi moglo stvoriti mnogo zabune kod čitalaca, posebno kod onih manje iskusnih. „Dok sam pisao Zelenog fenjera, primio sam pismo od obožavaoca u kojem me pitao za problem zabune u kontinuitetu DC-a. U svom odgovoru rekao sam mu: jednog dana ćemo (misleći na DC) razjasniti šta je deo DC Univerzuma, a šta mora ostati izvan njega. To pismo me je navelo me pitanje kako bismo mogli pojednostaviti kontinuitet i pridobiti nove čitaoce. Odgovor na pitanje bio je “Smak bezbroj svetova”, objasnio je Volfman jednom prilikom.
“Smak bezbroj svetova” govori o sukobu dva bića rođena u zori vremena: Anti-Monitora, koji želi da uništi multiverzum, i Monitora, koji umesto toga želi da ga spasi. U njihov rat umešani su likovi svih zemalja DC-ijevog strip multiverzuma, i heroji i negativci. Na kraju, uprkos porazu Anti-Monitora, neke Zemlje nestaju, druge se spajaju u ono što postaje jedini preživeli istinski svet, primarni DC univerzum.
Priča se otvara uništenjem Zemlje-3 od strane Anti-Monitora, sveta „naopako“ naseljenog zlim verzijama glavnih superheroja DC Comicsa i u kojem je jedini heroj Leks Lutor. Za Vulfmana je bilo važno da počne upravo tako, jer mu je to omogućilo da pokaže kako se glavni zlikovac priče lako mogao otarasiti superheroja kalibra Supermena, Betmena, Čudesne žene, Zelenog fenjera, Fleša itd. (jer su likovi Zemlje-3, iako zli, bili podjednako moćni kao i oni).
„Pripremili smo listu likova za koje smo mislili da ćemo morati da ih ubijemo“, seća se Vulfman. „Izgleda užasno pričati o tome ovako. Supergirl je bila na prvom mestu, jer smo želeli da oživimo Supermena i učinimo ga snažnijim likom, od 1986. nadalje, i želeli smo da on bude jedini preživeli Kriptonijanac.”
Fleša / Beri Alena je već bilo teže ubiti. „Zamoljen sam da to uradim, a nisam želeo jer sam o njemu razmišljao kao o liku koji je započeo Srebrno doba stripa. Ali oni [DC Comics] su to želeli.” Umetnik stripa, Perez, umesto toga, s ponosom se seća te smrti: „Bio je to dramatičan zaključak – on nestaje dok trči, ali činjenica da niko u priči ne svedoči toj sceni povećava njen emocionalni uticaj.“
“Smak bezbroj svetova” je bio jedini način da se stvari znatno pojednostave, redefinišući neke važne likove poput Supermena i Čudesne žene, ali, istovremeno, to je takođe bila sjajna priča koja je proslavila 50. godišnjicu izdavačke kuće, u kojoj je učestvovalo stotine likova, od kojih su neki viđeni poslednji put.
Da bi se pripremila priča ove vrste, bilo je potrebno vrlo dug i složen dokumentarni rad. Godine 1982, Vulfman je zamolio DC Comics da angažuje istoričara stripa Pitera Sandersona da pročita i zabeleži svaki pojedinačni strip objavljen od izdavača Action Comics 1 – knjige iz 1938. godine sa debijem Supermana – pa nadalje, označavajući imena svih likova koji se nikada kasnije nisu pojavili (ovo delo je dovelo i do objavljivanja knjige Who’s Who u enciklopediji DC-ijevog univerzuma, kada je izdavačka kuća shvatila da može dalje da eksploatiše i zaradi na Smaku bezbroj svetova).
Pročitajte:„Mračne noći: Metal“ – Utonuće u svet nezamislivih noćnih mora
Za takvu detaljnu priču izabran je Džordž Perez, koji je već sarađivao sa Vulfmanom na The New Teen Titans – najuspešnijim DC naslovu tih godina – i koji će svoju karijeru graditi na Smaku bezbroj svetova. Za dizajnera je rad na priči bio njegov „vlažni gikovski san.”„ Koliko likova mogu da nacrtam? Želeo sam da crtam što više. Za mene je to bila neverovatna radost.”
Ali rad Pereza - kome je u poslednjim epizodama pomogao Džeri Ordvej kako ne bi propustio rokove – istakao se ne samo velikim brojem likova koje je dizajner uspeo da ubaci u panele, već i za pedantan rad na pojedinačnim karakterizacijama, kao u slučaju dva Supermana, onog sa Zemlje-1 i starijeg sa Zemlje-2: „Obraćajući pažnju, možete videti kako se dva Supermana različito kreću, kako se ponašati se drugačije, jer sam u mislima imao Džordža Rivsa i Kristofera Riva “, evocirajući glumce, prvog koji je junaku dao lice u filmovima pedesetih godina prošlog veka i drugog koji ga je preporodio u bioskopu krajem sedamdesetih.
Reakcije urednika DC Comicsa bile su daleko od jednoglasnih. Neki su voleli tu priliku da mogu ponovo reboot-ovati likove, drugi nisu. Prema izveštajima prisutnih, tokom sastanka urednik je sve vreme sedeo u tišini u znak protesta. Roy Thomas – koji je tih godina pisao uglavnom priče smeštene na Zemlji-2, smatrao je da izdavačka kuća pokušava da reši problem koji nije trebalo rešiti.
„Najveći problem bio je rad sa urednicima koji su protestovali zbog skoro svake kontroverzne odluke“, naveo je Vulfman jednom prilikom. „Neki od njih, kao i neki pisci i umetnici, mrzeli su ideje o promenama u DC univerzumu. Odrasli su sa DC univerzumom i želeli su da ostane isti, uprkos činjenici da prodaja opada i da je potrebno nešto veliko. Razgovaranje i borba sa svima oko najvećeg serijala koji je ikada napravljen i nadgledanja drugih DC-ijevih publikacija učinile su rad na Smaku bezbroj svetova glavoboljom. Nije bilo prijatno iskustvo.”
Uprkos nekim pretnjama smrću koje su Vulfman i Perez primili zbog ubistva Fleša i Supergirl, serijal je ipak postao veoma popularan kod čitaoca, a prodaja je prošla prilično dobro, što dokazuje da su autori i rukovodioci DC Comicsa u pravu. Kada danas čitate ovaj strip teške književne proze, prekompresovanog narativa i ponekad složene fabule, čini se da Smak više pripada svetu koji je Vulfman želeo da uništi nego onome koji je gradio. Ipak, “Smak bezbroj svetova” bila je prava prekretnica u istoriji američkog stripa, a takve prekretnice se mogu nabrojati na prste jedne ruke.
Izvor: Fumettologica
POGLEDAJTE I OVO:
