“Džejson Brajs” – Borba protiv ispisanih života
Morgan Robertson je 1898. Godine objavio priču u kojoj najsavremeniji brod, vrhunac ljudskog dostignuća, tone prilikom svog prvog prelaska preko Atlantika. Ime koje je pisac nadenuo svom fiktivnom brodu je Titan.
Prikaz stripa “Džejson Brajs” po scenariju Swysen Didier-a i crtača Milana Jovanovića
Podsetimo da je Titanik, brod na koji su vas podsetile ove uvodne reči, ponirao i potonuo u hladnim vodama Atlantika 1912. godine. Dakle punih 14 godina nakon objavljivanja priče američkog pisca. džejson
Ova podudarnost i danas izaziva polemike i predmet je raznih teorija zavere o potonuću najslavnijeg prekookeanskog broda i smrti više od hiljadu ljudi. I upravo u toj anegdoti Didije Alkant nalazi početnu iskru za svoju trilogiju o londonskom detektivu koji se zove Džejson Brajs. Strip realizuje zajedno sa našim crtačem Milanom Jovanovićem za francuskog izdavača Dupuis.
Nadovezujući se na proročanstvo o potonuću Titanika, mlada, bogata i lepa žena nalazi na beležnicu nestalog pisca u kojoj se detaljno opisuje njeno ubistvo i događaji koji će mu prethoditi. Uplašena, mlada aristokratkinja unajmljuje Brajsa, privatnog detektiva, da razreši misteriju jer događaji iz beležnice počinju da se ostvaruju.
Alkant se poigrava pitanjem sudbine. Tema koju ljudi obrađuju hiljadama godina – da li je sve unapred određeno, da li je protok vremena samo iluzija kao i slobodna volja? Koliko god da pojam sudbina intrigira stvaraoce, filozofe i religije, nikada neće biti iscrpljena kao tema i inspiracija. Zastrašujući koncept tvorac Džejsona Brajsa sagledava kroz okultno dajući priči notu kosmičke strave.
Pročitajte: La Bete Noire – “Ako iko napiše roman o meni, volio bih da počne svršetkom”
Radnja je smeštena u London, dvadesetih godina XX veka. Priča o Alkantovom detektivu je podeljena u tri albuma: Ono što je zapisano, Ono što je sakriveno i Ono što je otkriveno. U prvom, priča je vođena postupno i zaplet je pametno građen. Upoznajemo se sa likovima, njihovim motivacijama i kompasima. Nema puno prostora za njihovu razradu, ali ona i nije previše neophodna do raspleta prvog dela kada vidimo pomake na tom polju. Ipak, postoje mesta u prvoj trećini koja deluju iščašeno i van svog mesta, međutim ne smetaju jako ugodnom utisku koji ova misterija ostavlja.
Prvobitno, Alkant je zamislio da radnja prve sezone bude opisana u četiri albuma. Ali dok je rad na drugom bio na početku, Dupuis menja vlasnika i novo uredništvo ograničava seriju na tri albuma. To znači gubitak širine od gotovo šezdeset strana i značajne redukcije i prekrajanja sa kojima se scenarista suočava. Tako drugo i treće poglavlje imaju dosta drugačiji ritam. Mnoge scene deluju isforsirano, novi likovi ne dobijaju mesto da se upoznamo sa njima pre nego što urade nešto ključno za narativ i donose odluke bez pokrića. Sama centralna radnja je izgubila deo zapleta koji ovakvoj priči nepobitno treba.
Kako bilo, mane koje su očigledne u druga dva albuma pisac krije u intrigantnoj tematici koju još više širi u nadnaravno. Protagonistu već dovoljno poznajemo da možemo da se povežemo sa njim pa iako utisak okrnjenosti ostavlja gorak ukus, u stripu i dalje može da se uživa.
Crtež Milana Jovanovića je ono što ovom stripu daje na težini. Fizionomije engleskih lica i atmosferu sa početka veka na Ostrvu kao da vuče iz filmova i serija rađenih po delima Agate Kristi. Neverovatno je detaljan po pitanju okruženja u kojima se likovi nalaze, pa je pravo zadovoljstvo odvojiti vreme za svaki njegov panel, te ga pomno proučiti. Dok se prolazi kroz kadrove Džejsona Brajsa, postaje jasno zašto je Jovanović toliko omiljen u Francuskoj, zemlji gde je strip podignut na nivo nacionalne kulture.
Lepoti Jovanovićevog crteža i njegovoj atmosferičnosti doprinosi i kolorista Žerar. Njegova paleta ističe gotičnost vremena, daje dubinu crtežu i dodatnu prijatnost za oko. Tako, kad se u obzir uzmu nedostaci nastali usled skraćivanja serije, primat ovog stripa postaje u potpunosti vizuelni.
Avanturu Džejsona Brajsa u integralnom izdanju, ove godine, na srpskom jeziku objavila je Deveta dimenzija. Specijalno za ovo izdanje, pogovor su napisali Alkant i Jovanović. Prvi otkriva svoje motivacije u filmu Anđeosko srce, mangi Monster i Zovu Ktulua, simpatije ka harizmi Danijela Krejga kao i muke oko otkazivanja serije. Jovanović donosi crtačke anegdote, neslaganja sa scenaristom oko lika koji Brajs treba da nosi, a kao bonus materijal u ovom izdanju su dostupne i tri table koje nisu ušle u drugi album zbog već pominjanih problema.
Autor: Nikola Tasković