“Armadilovo proročanstvo” – Strip koji će vas nasmejati, razoružati, a možda i rasplakati…
“Armadilovo proročanstvo” je strip koji će vas svojom jednostavnošću razoružati, beskrajno zabaviti i naterati na razmišljanja.
Prikaz stripa “Armadilovo proročanstvo” autora Mikelea Reka, poznatijeg kao Zerokalkare, u izdanju Lavirinta
Glavni lik stripa “Armadilovo proročanstvo” je Nula Kreč (da tako se zove), 27-ogodišnjak koji dane provodi tako što crta svoje stripove, crta ilustracije za pank-rok bendove, drži kurseve fransukog jezika srednjoškolcima i gleda sve moguće TV serije. Između svega toga on skoro sve vreme razgovara sa svojim imaginarnim prijateljem armadilom, koji predstavlja njegovu savest.
Život mu ne prolazi drugačije od ostalih milenijalaca. Na pragu svojih tridesetih, Nula se, shodno svojim vršnjacima, nalazi u životnom periodu punom nesigurnosti, nesavršenosti i nostalgije. Poput mnogih skoro-tridesetogodišnjaka, on još uvek pokušava da naše način da uradi nešto sa svojim životom, izađe iz gikovske adolescencije i krene napred, dok istovremeno robuje vremenima koja su prošla, krajnje neprilagođen svetu u kome se nalazi.
“Armadilovo proročanstvo” se sastoji od mnoštva kraćih autobiografskih priča i situacija u kojima se nalazi naš glavni lik. Svaka od njih ima svoj koncept i temu, ali ih sve prožima slična atmosfera. Narativi koje Zerokalkare koristi su istiniti, jednostavni i ljudski, provučeni kroz zabavne i manje-više bizarne situacije. Naracija je kontruisana kao pripovedanje situacija iz prošlosti i sadašnjosti, uz izrazito nabijen osećaj nostalgije.
Zerokalkare nekako nalazi sjajan način da prepriča svakodnevni život i rutine koje su prepoznatljive svima nama. Ipak, njegov strip nije namenjen previše zastareloj publici. “Armadilovo proročanstvo” je prepuno referenci na pop kulturu prepoznatljivu milenijalcima.
Pročitajte: “Demonika”: Krambova demonska figura ženskog lika!
Zerokalkareova umetnost je krajnje neuobičajena. U pitanju je vizuelni kolaž situacija i gegova, uz dovoljno ritma i koherentnosti. Uprkos neuobičajenom stilu i čudnovatom rasporedu, Zerokalkareovi crteži retko kada zbunjuju ili stvaraju nepotrebnu zbrku na tabli. Za to su uglavnom zaslužne čiste i jasne linije kojima se služi.
“Armadilovo proročanstvo” jedno je od dela koje se uprkos tome što je nastalo relativno skoro (2012), već smatra klasikom italijanskog stripa. Kod nas ga je 2015. izdala izdavačka kuća Lavirint u crno-belom B4 formatu mekog poveza. Ono što se posebno ističe u njihovom izdanju jeste prevod Vladimira Tadića koji je uspeo da fore koje su na itaijanskom prešalta na naš jezik, a da pritom u svakoj situaciji ostaje željeni nivo humora, tuge ili nostalgije na koju je sam autor ciljao.
Zerokalkare je uspeo da nam dočara mnoge, dobro poznate osećaje, a da pritom ne bude dosadan ni u jednom momentu. Kako ovo jeste autobiografsko delo u kome je autor ogolio sebe, može se reći da je ogolio i sve nas koji pripadamo njegovoj generaciji.
