“V kao Vendeta” – Sudar anarhije i fašizma
Gotovo da nema pravog i iskusnog ljubitelja stripova na svetu koji nije čitao Murovo kapitalno delo “V kao Vendeta”.
Prikaz stripa “V kao Vendeta” pisca Alana Mura i crtača Dejvida Lojda
O stripu “V kao Vendeta” teško je pisati, a ne preuveličavati njegovu važnost i ne iskazati prekomernu fasciniranost. Postavljen u distopijskoj budućnosti, narativ se odvija u fašističkoj Engleskoj 1997. (“V kao Vendeta” izlazi u periodu 1982-1989) i shodno sličnim futurističkim tematikama (Blejd Raner, 1984), Murova predviđanja budućnosti su jednako strahovita i snažna.
Murova pripovest se fokusira na lika koji se jednostavno naziva “V”. U pitanju je anonimni anarhista koji nosi masku i u potpunosti izgleda poput Gaja Foksa, čuvenog simbola otpora prema vlastima iz 16. veka. On planira da eliminiše sve fašističke vođe i sruši vladu svog vremena. Korporativno telo ove fašističke vlasti sastoji se iz organizacija kao što su “Oko” (oni koji nadgledaju građane), “Usta” (kontrolisani mediji koji šire propagandu), “Nos” (detektivi, njuškala koja tragaju poput pasa) i “Prsti” (institucija koja sprovodi zakon, oficiri). Sve one se pokoravaju jednom vođi, “Sudbini.”
Ovu priču prožimaju dve krajnosti sa kojima se Mur poigrava. On tera čitaoce da analiziraju fašizam i anarhizam i da sami pronađu balans između ta dva, balans koji će u svakome ponaosob odrediti jedinstvenu sliku idelanog društva. Kao što je to slučaj sa svim fašističkim uređenjima, i ovo je prekomerno rasističko i ksenofobično, vlada strahom i silom. V i njegov anarhizam sa druge strane, bivaju klasični i utemeljeni na uverenju da se stara društva moraju srušiti i spaliti do temelja, kako bi se iz tog pepela uzdigla neka bolja. I tu dolazi do sudara dve krajnosti.
Dok slatko uživamo u onome što V sprema pokvarenoj fašističkoj vlasti, enigma i centralna misterija ove priče je pitanje ko je V u stvari? Glavnom liku nikada ne vidimo lice, niti nam Mur otkrije njegovu celokupnu prošlost.
Prema kvantnoj fizici, ako imate zatvorenu kutiju u kojoj se nešto nalazi, dokle god je kutija zatvorena, u njoj se može nalaziti bilo šta, u bilo kom obliku postojanja. Posmatrač utiče na posmatrano i uz svaku sledeću pomisao stvara nove mogućnosti. To je donekle i poenta koju Mur pokušava da postigne. V može biti bilo ko, bilo ko od nas.
Pročitajte: Kako je Alan Mur upropastio Supermenov rođendan?
Umetnost Dejvida Lojda obiluje hladnim, pastelnim bojama. Suptilno senčenje koje koristi čini njegov London isuviše sumoran, što odgovara potrebi priče. Iako se mogu povući paralele sa Orvelovom čuvenom knjigom ”1984”, sa druge strane, umetnički deo i Lojdova predstava Londona deluju nostalgično, kao da su proizašli iz 30-ih godina neodoljivo podsećajući na opise Engleske iz još jedne Orvelove knjige pod nazivom ”Put za Vigan”. Predstavljanje Londona koji kontrolišu fašisti izuzetno je bitno za narativ, a Lojd mu pažnju posvećuje u nekoliko prelepih pejzaža.
Većina naracije je prikazana sa osam složenih panela po tabli. Bojenje je često minimalizovano kako bi se doprinelo mračnijem tonu priče. Ako bi se tražila mana Lojdovom crtežu, to bi bile ljudske figure sporednih likova, najčešće muškaraca, koje se često ne razlikuju jedna od druge, pa dolazi do zbunjivanja oko toga ko se u datom trenutku nalazi u središtu radnje.
“V kao Vendeta” je apsolutni klasik, ne samo na području stripa, već i literature uopšte. Ova priča je jednako savremena i relevantna i dan danas, kao što je bila pre skoro 40 godina, a to mora biti znak koji ukazuje na veličinu nekog dela. O uticaju Murovog kapitalnog dela najbolje govori činjenica da su masku koju V nosi u stripu počeli da koriste čuveni ”Anonimusi” koji se bore protiv internet cenzure i ona postaje njihov simbol koji je prepoznatljiv širom sveta.
“V kao Vendeta” je originalno objavljivan u periodu 1982-1985 u izdanju britanskog strip nedeljnika Warrior, da bi DC Comics 1998. reprintovao ono što je objavljeno do tada u okviru Warrior-a i kasnije izdao nastavak, tj. završetak ove priče. Za domaće tržište, ovaj strip je objavila izdavačka kuća Beli Put 2006. godine u B5 formatu mekih korica, da bi zatim 2019. ovaj strip ponovo objavila Čarobna Knjiga u velikom A4 formatu tvrdih korica. Za hrvatsko tržište ovaj strip je izdala Fibra 2014. godine, takođe u A4 tvrdokoričenom formatu.
