“X-Žene” – Kada je Milo Manara crtao za Marvel

Prikaz stripa “X-Žene” pisca Krisa Klermonta i crtača Mila Manare

“X-Žene” je strip koji je spojio dve istinske legende strip industrije, legendarnog pisca X-Men stripova, Krisa Klermonta i velikog italijanskog crtača, Mila Manaru.

Poznate mutantkinje i članice X-Men tima Storm, Psyloke, Kitty Pryde, Rogue i Marvel Girl odlaze u Grčku na odmor. Umorne od superherojskih aktivnosti, ove mlade dame žele da se zabave i uživaju u normalnom životu makar nedelju dana. Ipak, mutante prate nevolje gde god se pojave, pa ni ovde ništa nije drugačije. Ove superheroine će nenadano biti uvučene u zaveru i morati da spasu svet.

Kreativni tim i sudar dve velike strip ličnosti nije dao rezultate kakvi su se očekivali. Klermont je definisao mnogo toga kada su u pitanju X-Meni i umnogome uticao na razvoj strip industrije. Ipak, njegovi dijalozi u ovoj priči su suvi. Sam zaplet ne donosi ništa novo, čak i Klermont ponovo ponavlja ideju o priči u kojoj mutanti gube svoje moći usred neke velike nevolje, baš onda kada su im preko potrebne. Postoji nekoliko momenata koji su obećavali da ova priča može biti upečatljivija, ali Klermont je propustio priliku za takav rezultat.

S druge strane, Manara, majstor svog zanata, radi ono što najbolje ume i sjajno je videti neke od poznatih članica X-Men tima u njegovom izdanju. Uprkos kritikama da prekomerno seksualizuje žene u svojim stripovima, Manara je majstor forme stripa i pripovedanja u slikama, te je to ovde po ko zna koji put pokazao. U svom stilu, on i ovde teži fizičkom idealu žena, te su Storm, Psyloke, Kitty Pryde, Rogue i Marvel Girl nacrtane upravo načinom po kome je Manara prepoznatljiv. Zakrivljenih leđa, punih, neuravnoteženih usana, prepoznatljivih oblina, često oskudno odevene ili zategnute u farmerke, Manara je X-Damama dao tretman kakav samo on može. One deluju kao da su stvarne, kao da postoje u stvarnom prostoru. Kako smo naveli na početku, mnogi stripovi sa ženskim likovima često imaju za cilj da podstaknu strast kod čitaoca. Manara, za razliku od drugih, jasno daje svima do znanja da mu je upravo to cilj, bez ikakvog ustručavanja i limita. 

POVEZANO: Po čemu su crteži Mila Manare toliko prepoznatljivi

Svaka od mutantkinja je, iako crtana na isti način, ipak toliko različita od ostalih. Zanimljivo je da je Psyloke u ovom izdanju jasno nacrtana kao devojka azijskog porekla i sa različitom bojom kože, što je do sada bio redak slučaj. Bilo da volite Manarine erotizovane izbore ili ne, čovek je majstor svog zanata.

Dejv Stjuart kao kolorista maestralno je ispratio Manaru. Stjuart je kao dobitnik nekoliko Ajznerovih nagrada prepoznatljiv po radu na naslovima Hellboy, Star Wars, Human Target, Daredevil, Ultimate X-Men, Captain America, Superman i BPRD. Ovde je, ne preterano jarkim bojama pojačao utisak Manarinog crteža. Njegov spektar boja, iako nisu jarke, jeste veliki i ova avantura Marvelovih mutantkinja izgleda drugačije nego ijedna do sada.

Strip “X-Žene” izazvao je buru reakcija kada je izašao 2010. godine. Počev od velikih očekivanja koje je publika imala od Manare i Klermonta, do jakih kritika na račun Manare, njegove preterane seksualizacije žena, namernog seksističkog pristupa u kome žene tretira kao iste bez obzira na rasu. Ipak, jedini razlog zbog koga ovu priču treba posmatrati na negativan način jeste to što Klermont nije pružio dovoljno sjajnu priču i avanturu vrednu likova na kojima se proslavio, priču vrednu Manarinog neupitnog majstorstva.

Kritikovati Manaru za seksualizaciju žena je poput ljutnje na Sunce što svakog popodneva zalazi. Manara je majstor svog zanata i to je jedino bitno.

“X-Žene” je za domaće tržište izazvala izdavačka kuća System Comics 2017. godine u A4 formatu mekih korica.