“Arzak” – Mebijusov lutajući ratnik u galeriji snova
„Kada se umetnik dovede u stanje da želi da crta ono što postoji u najdubljem delu svoje svesti, na samoj granici podsvesti, čudne stvari se dešavaju.“
Žan Žiro – Mebijus
Prikaz stripa “Arzak” Žana Žiroa – Mebijusa
Mebijus je, kao autor, nezaobilazan u istoriji stripa. Njegov odlazak 2012. označio je kraj jedne od najbogatijih karijera, a smrtne obožavaoce ostavio žedne novih dela. Član evropskog i svetskog panteona devete umetnosti, stvorio je svojevrsni naučnofantastični univerzum kome pripadaju The Long Tomorrow, Hermetička garaža i druge priče. Kurtoazno napomenimo pored njegovog imena Bluberija i Inkala, kao najpoznatija dela.
Svakako, jedna od prvih asocijacija na alijas Žana Žiroa je svakao njegovo vanserijsko delo fantastike – Arzak. Originalno, Arzak se sastojao od četiri priče bez teksta prvobitno objavljenih 1975. u čuvenoj francuskoj strip reviji Métal Hurlant. Naslov svake priče se izgovara isto – Arzak. Razlikuje se samo način kojim je na francuskom ispisana reč (Arzach, Harzak, Arzak, Harzakc). Kasnije je došla i adaptacija u novelu, animirani film i prvi deo trilogije koja je trebalo da se pozabavi poreklom, popularno rečeno originom, slavnog junaka na pterodaktilu. Snovi o trilogiji su, nažalost, otišli u Istoriju sa Mebijusom.
Arzak je kreiran na tankoj liniji između svesnog i nesvesnog dela uma. Mebijus kaže da je želeo da istražuje dubine svoje ličnosti bez da previše razmišlja o njima. Jednostavno je svoja trenutna raspoloženja i razmišljanja o liniji i crtežu stavljao u službu priče koja je nicala iz neitraženih delova mozga. Kaže kako nije planirao da nacrta toliko falusnih oblika, niti je razmatrao simboliku iza nekih drugih elemenata dok ih je prenosio na papir. Oni su rasli sami za sebe.
POVEZANO: „Pre Inkala“ – Pogledaj dom svoj…
Lutajući ratnik na svom betonskom pterodaktilu obilazi mračni svet čuda nastao iz negativnih emocija Žana Žiroa. Čudovišta, čarobnjaci, kiklopski gradovi, beskrajne pustinje i horde čudnih stvorenja iz legendi materijalizuju se pod rukom umetnika pravo iz nesagledivog lavirinta njegovog uma. Priče obiluju nasiljem, golotinjom i misterijom. Nema reči i to je na samom početku čudno, ali kako se mozak čitaoca podesi na talasne dužine Mebijusove filozofije, dolazi shvatanje da bi svako slovo na tablama Arzaka bilo suvišno.
Prva priča zatiče Arzaka kao voajera. Dok jezdi na svojoj ptici kroz košmarni grad, u jednoj kuli opaža prelepu ženu koja se presvlači. Za njenu naklonost moraće da se bori sa džinom.
U drugoj, junak leti iznad mora mesožderskih trava sa dva umorna pterodaktila bez sigurnog tla na vidiku.
Treća avantura prikazuje čudesan i misteriozan hram u pustinji. Sudbonosan za Arzakovu pticu.
Četvrta priča je, verovatno, i najčudnija. Mebijus ponovo Arzaku poklanja sklonost ka špijuniranju lepih, golih žena, da bi odmah potom odleteo u čudne pejzaže.
Kvantitet je glavna mana priča o Arzaku. Ima ih premalo i sve su prekratke. Jako brzo se prolazi kroz njih, međutim, one sa čitaocem ostaju jako dugo. Teraju ga da sam mašta i sanja o čudesnom Mebijusovom svetu i njegovim stanovnicima.
U Srbiji, Arzak je izdat kao plod saradnje Čarobne knjige i Darkvuda 2014. godine. Taj integral sadrži još i priču ,,Skretnica”, kao i jednu kraću priču o Arzaku sa tekstom.
U inostranim izdanjima Arzakove avanture kombinuju sa još nekolicinom Mebijusovih priča, stapajući ih u integrale. Najčešće su to ,,Balada”, ,,Bela kula” i ,,Ktulu”.
U komšiluku, Arzaka je izdala i hrvatska Fibra.
