“Pozdrav iz Andeda”: Svakodnevni život “živih mrtvaca”

Prikaz stripa “Dylan Dog – Planeta mrtvih: Pozdrav iz Andeda” scenariste Alesandra Bilote i crtača Paola Bačilijerija u izdanju Veselog četvrtka

…Nalazi se na zapadnoj obali Temze i seže do podnožja Šilternsa, brežuljka koji se prostire sve do Goringa na Temzi, u Lutonu. Ukoliko ste se ka njemu zaputili auto-putem, moraćete da prođete kroz šumu Kadogan…”

“Pozdrav iz Andeda”, kao šesti nastavak Dylan Dogovog serijala “Planeta mrtvih” početkom oktobra objavljen je u Italiji kao 33. broj nove edicije. Ova epizoda je kod nas objavljena sredinom decembra u izdanju Veselog četvrtka. 

PROČITAJTE O OSTALIM NASTAVCIMA:

Bivši istraživač noćnih mora

Najbolje da počnemo od kraja

Planeta mrtvih: “Državni neprijatelj broj jedan” – Veliko finale Ksabarasa i Dilana

“U ime sina” i “Live after death” kao međusobna dopuna (VIDEO)

Epizoda je veoma interesantna iz razloga što se tokom radnje opisuje običan život naprednog nivoa povratnika. Kao što znate iz ovog serijala scenariste Alesandra Bilote, povratnici su bića koja se vraćaju u svoje živote nakon smrti.

Epizoda počinje opisom života, najobičnije svakodnevice stanovnika u naselju Anded u koji su smešteni povratnici. Oni ustaju rano, idu na posao, rade za sebe i svoju porodicu, spremaju ručak, za razgovor imaju najobičnije teme iz života i slično. Jedna idilična slika života ljudi, zapravo da li je idilična slika to je za diskutovati, jer je teško pronaći mesto na planeti u kojem vlada čista idila. Ali osnovni motiv njihovog života je život, preživljavanje…

U naselju povratnika, Andedu, svoje sedište je smestila jedna opasna organizacija, koja ima jedan jedini zadatak svog postojanja, potraga za večnim životom. Ono što je interesantno, jeste to da je jedan od članova te organizacije čovek koji u celom, redovnom serijalu Dylan Dog, ima ulogu očinske figure za Dylana.  

Epizoda je naizgled monotona, čak iako ima nekoliko momenata akcije, ali za to postoji nekoliko razloga. Pre svega radnja je smeštena u mesto u kojem žive “živi mrtvaci”, tako da je i prirodno sve usporeno zbog njihove usporene anatomije. Ali još jedan razlog je veoma važan, a to je crtež crtača ove epizode Paola Bačilierija. Crtež nije karakterističan za Boneli, a to je polu karikaturalan tip crtanja, sa dosta grešaka, naročito pri senčenju, gde senke prelaze linije unutar kojih treba da budu postavljene. Tu su naravno i anatomske greške crtača koje se najbolje ogledaju u prikazima lica aktera priče. Ali ono što je važno napomenuti za crtača Paola Bačilierija jeste da je njegov stil crtanja svakako osveženje u svetu Dylan Doga, i to da je on crtač koji je dobio i nagradu za najbolji kratki strip 2017. godina, a da je autor stripova poput “Sweet Salgari” i “Fun”.

Alesandro Bilota je scenarista i ove epizode, šeste po redu u serijalu “Planeta mrtvih”, kojeg je i osnivač, a po čemu je i najpoznatiji u svetu stripa. Maestralnu naslovnu stranu, koja pogađa suštinu radnje priče, nacrtao je Marko Mastraco.

“Planeta mrtvih” je serijal koji je osmislio scenarista Alesandro Bilota u kojem opisuje surovu budućnost u kojoj se našao istraživač noćnih mora Dylan Dog. U ovom serijalu Dylan gubi sve osnovne crte svog lika i započinje borbu protiv stvorenja koja ustaju iz svojih grobova, kao inspektor u Skotland Jardu.

Epizoda “Pozdrav iz Andeda”, priča koja nam pokazuje surovu stvarnost i svakodnevicu vremena koje nas očekuje. Potvrdno je odgovorila na pitanje sa poleđine svake sveske ovog serijala: “Da li će i dalje postojati potreba za istraživačem noćnih mora u budućnosti u kojoj je užas postao sastavni deo svakodnevice?” – Odgovor je: “DA!”