„Pre Inkala“ – Pogledaj dom svoj…
Žodorovski se vraća svetu Inkala prikvelom koji obrađuje mladost Džona Difula i njegov razvojni put do cinika kakvog znamo u Inkalu. Umesto genijalnog Mebijusa, Čileancu je u ovih šest albuma partner bio naš, ništa manje maestralni, Zoran Janjetov.
Kao i stariji brat, „Pre Inkala“ je originalno izašao u šest albuma u periodu od 1988. do 1995. godine pod okriljem francuske izdavačke kuće „Les Humanoides“.
Priča prati nesrećne početke Džona Difula, njegov odnos sa roditeljima i mentorskim figurama. Vodi nas kroz njegov prvi slučaj – zaveru epskih razmera. Gde nestaju bebe prostitutki?
Iako ovaj hronološki prethodnik odgovara na neka pitanja koja su u „Inkalu“ ostala bez odgovora, priča je mnogo prizemnija i linearnija. Ton priče svakako ostaje veran nastalom univerzumu, ali je Žodorovski umesto religije kao platno bira čistiju, manje filozofsku formu društva, svakako pogodniju za slikanje noar priče o prvom slučaju detektiva klase „R“.
Žodorovski kritikuje kapitalističko društvo ne birajući oružje. Metafore su maštovite, prelepo uklopljene i vešto prenesene iz stvarnog u fantastični svet klonova, mutanata, robota i misterioznih svemirskih entiteta.
Ne trudi se Žodorovski da kroz prikaze više vrsta dekadencije ispolji svoje stavove, ali svestan svoga ludila (u kom ipak ima metoda), ne pokušava da ga nametne čitaocu.
Paleta likova je jako bogata, a svi su razrađeni baš onoliko koliko priča to zahteva, bez preterane upotrebe prostora. Svi koji imaju uticaja u tkanje narativa doživljavaju svoju evoluciju, koja uvek izgleda potpuno prirodno iako se po nekad cela odigra na samo jednoj strani.
POVEZANO: „Inkal” – potraga za Svetim gralom u haosu dekadentne supercivilizacije
Radnja se odigrava brzo i pisac ne insistira na komplikovanim jezičkim konstrukcijama, te čitanje ne zahteva previše vremena čak i uz povremene pauze za upijanje crteža.
Zoran Janjetov je očigledan obožavalac Mebijusa pod čijim uticajem se i razvijao kao crtač. Estetika crteža ove dvojice je jako slična, što je Žodorovskog i usmerilo ka Janjetovu kao nasledniku štafete velikog Žana Žiroa Mebijusa.
Kao što je slučaj i sa samim „Inkalom“ i „Pre Inkala“ je doživeo transformaciju boja u periodu od 2002. do 2004. Originalni kolor je zamenjen digitalnim farbanjem Beltran studia značajno menjajući izgled i atmosferu crteža. Cilj je bio modernizacija izgleda, što većini čitaoca nije bilo po volji, te je taj poduhvat proglašen za neuspeh. Sva nova reizdanja sada se rade u originalnom koloru.
Aktuelnost priče je još uvek snažna, naročito ako danas živite u Srbiji. U pojedinim situacijama može da nastane sumnja u vidovitost Žodorovskog jer deluju kao istrgnute iz balkanske dnevne štampe poslednjih dvadeset godina.
