Eternaut – Priča o preživljavanju i vezama koje ljudi grade pred licem kraja civilizacije
Dok su radioaktivne tvari na stranama američkog stripa darivali super moći umesto raka, a Evropa gorela u žaru ljubavi prema vesternu, Hektor German Osterheld je u Argentini inaugurisao strip u devetu umetnost.
Daleke 1957. u prvom broju časopisa Hora Cero Semanal pojavio se Eternaut i do 1959. dostigao 109. broj. Deset godina posle prvog izdanja, najjači strip izdavač na Balkanu (a i šire), hrvatska Fibra, izdaje definitivnu verziju ovog remek dela. Reprodukcija je 2018. godine odrađena sa originalnih tabli što je rezultiralo vizuelnim kvalitetom koji ovaj strip zaslužuje. Predgovor i izuzetno kvalitetan pogovor obogaćuju ovo izdanje u originalnom položenom formatu.
Delo decenijama ispred svog vremena u svakom mogućem smislu. Proročansko delo u kome se može pročitati sudbina žrtava vojne hunte u Argentini koja je odnela i scenaristu Hektora Germana Osterhelda.
Radnja Eternauta počinje partijom karata među prijateljima u mirnom predgrađu Buenos Arijesa. Prekinuće je fuorescentni sneg koji seje smrt. Niko ko dođe sa čudnom padavinom u kontakt nema šanse da preživi. Ulice su pune leševa i slupanih automobila. Ljudi padaju kao muve. Čini se da je kraj sveta došao. Grupa preživelih okupljena oko domaćina partije Huana Salva i Favalija, univerzitetskog profesora započeće svoju robinzonsku avanturu. Preživeti postaje jedini cilj za svakog preživelog, zatirući sve obzire koji postoje među ljudima. Moral postaje smetnja. Ipak, kada se otkrije uzrok smrtonosnih pahulja i glavni grad Argentine opsednu neka čudna bića, ljudi će ponovo stati rame uz rame.
Eternaut je predak serijala Walking Dead, ali uprkos tome što je niže niz vremensku liniju, na evolucijskoj lestvici je na nekoliko podeoka višoj poziciji. Priča o preživljavanju i vezama koje ljudi grade pred licem kraja civilizacije, neverovatne prepreke koje savladavaju samo da bi otkrili da se iza svake pobede krije još veći izazov. I na to dodati izuzetno maštovitu, i danas neprevaziđenu sliku vanzemaljskih bića koja su došla sa snegom. Njihova hijerarhija, njihov izgled, njihovi sistemi. Ništa što je Osterheld utkao u svoje životno ostvarenje nije palo test vremena. Svaka ideja se može ponovo upotrebiti, a Eternaut nastavlja da inspiriše moderne stvaraoce naučnofantastičnih priča.
POVEZANO: Mort Sinder – Klasik argentinskog i svetskog stripa
Opšti delirijum, atmosfera, nemoć, brzina radnje koja kao vrtlog usisava čitaoca – sve ovo je potpuno neverovatno videti u grafičkom romanu nastalom u šestoj deceniji prošlog veka, kada je i sam strip još bio mlad i okružen predrasudama o umetničkoj vrednosti mnogo više nego danas.
Eternaut, bez sumnje, pripada žanru naučne fantastike. Međutim, sadrži i snažnu društvenu kritiku uvijenu u suptilne metafore nad kojima čitalac treba da se zamisli. Ipak, ubeđenja koja je Osterheld uneo u priču ne bodu oči te se strip može čitati kao čist SF bez dubljeg mozganja oko toga šta se krije iza snega, a šta između svake pojedinačne vrste vanzemaljaca. Sa takvim pristupom Eternaut danas može da postane udžbenik za pripovedače iz svih sfera (strip, film, književnost, muzika).
Crtež Franciska Solana Lopeza odiše stilom vremena i ne prati inovativnost scenarija. Na momente previše statičan, ponegde sa potpuno pogrešnim proporcijama, ali se posle desetak strana ipak ogrne plaštom nezamenljivosti.
Isti autorski dvojac je u turbulentnim vremenima u Argentini, stvorio nastavak originalne priče (takođe se može naći u Fibrinom izdanju). Taj drugi deo, nastao sedamnaest godina posle originala, zbog političke situacije biva u znatno drugačijem tonu. Osterheld se ne trudi previše da uvije u metafore stvarne događaje koje prenosi u svet Eternauta. Zbog toga, ali pre svega zbog svoje aktivnosti u paravojnoj formaciji suprotstavljenoj režimu, njegova porodica i on sam platili su veliku cenu. Postali su desaparecidosi.
