Stvorenje iz močvare pre zlatnog dodira Alana Mura
Alan Mur je ostavio toliko upečatljiv trag radeći na avanturama Svorenja iz močvare, da je teško poverovati da lik postoji i pre njega.
Većina diskusija vezanih za Stvorenje iz močvare se vrti oko efektnog mandata Alana Mura kao scenariste, dok je vrlo slabo popularna činjenica da je popularni Swamp Thing imao dugu istoriju objavljivanja i pre nego što se Mur prihvatio posla.
U američkom izdanju Roots of the Swamp Thing, a u domaćem izdanju Dakrvuda Stvorenje iz močvare – Knjiga 1, sakupljeno je prvih 13 epizoda Stvorenja iz močvare koje je napisao kreator lika Len Vin, dok ih je ilustrovao uglavnom Berni Rajtson.
Dok je Murov pristup bio paradigma za nešto više, prožeto književnim stilom, Vinov serijal je sličan simbolističnim horor stripovima iz 70-ih. Sve je počelo u jednom od dva DC-ijeva horor serijala toga vremena House of Secrets, u epizodi koja je postala prototip onoga što dolazi u budućem serijalu Vina i Rajstona. Tako prototipska priča o poreklu Stvorenja iz močvare Lena Vina nejasno nagoveštava neke ideje koje je Mur kasnije formulisao.
Pročitajte: Kako je Alan Mur upropastio Supermenov rođendan?
Alek Holand sa svojom izabranicom Lindom radi na bio-obnavljajućoj formuli. Tu se pojavljuju kriminalci koji zahtevaju od njega formulu, te mu u laboratoriju postavljaju bombu kada ih Alek odbije. Linda gine u toj eksploziji, dok Alek postaje neljudsko biće, prekriveno mahovinom i zelenilom. Vin postavlja prirodu ovog stvorenja već u drugoj epizodu naglašavajući vrlo eksplicitno da je on biljka koja je zauzela ljudski oblik. Njegovo Stvorenje iz močvare veruje da je i dalje Alek Holand i vezuje se za svoj ljudski identitet. Tugovanje zbog Linde, ljutnja zbog nedovršene formule i nada da će ako uspe da završi formulu povratiti svoj ljudski oblik, kao da ga koče na putu da otkrije sopstvenu dubinu. Oni koji se pročitaju Vinov i Murov rad kasnije, primetiće Murovu genijalnost u povezivanju niti koje drugačije verovatno ne bi ni bile primećene.
Naracija iz trećeg lica, kojom se Vin uglavnom služi jer Stvorenje još uvek nije razvilo moć govora, po nekom nepisanom pravilu ume biti dosta teška, ali Vinov scenario je svakako prizeman. Dok se lik konstantno nalazi na svom putu otkrovenja sopstvene misterije, njegov razvoj se konstantno prekida uvođenjem prevelikog broja negativaca (neki od njih su preterano nepotrebni i besmisleni) u tako ranoj fazi priče lika i serijala. Vin se čini pomalo zbunjenim od strane čudovišta koje stvara, i to se odnosi na sve aspekte u priči. Glavni narativ se smenjuje sa epizodama u kojima se on bori protiv zlih čarobnjaka, vukodlaka, Frankenštajna i raznih drugih čudovišta. Sporedni narativ se vrti oko toga da Stvorenje koje veruje da je i dalje Alek Holand, nađe odgovornog za eksploziju i smrt njegove Linde, te i za njegovo trenutno stanje. Srećom, zbunjenost Vina kao pisca je odlično prikrivena zbunjenošću Stvorenja te obojica nekako pokušavaju da pronađu pravi osećaj, tako da sve uprkos manama ipak ima smisla.
Još jedna stvar koja uspešno maskira nedostatke u priči je umetnost Bernija Rajstona. Dok ostaju mračni, ćudljivi i misteriozni, njegovi crteži ostaju transparentni. Njegova upotreba boja čini stvari slikovitijim i zastrašujućim, a neki mračni momenti su prava mala horor remek dela. Ako bi se Vinovo obraćanje iz trećeg lica i Rajtonovo hvatanje emocija nadmetali, Rajton bi odneo pobedu. Zahvaljujući njemu oseća se tuga i usamljenost koju Stvorenje iz močvare oseća. Time pomaže čitaocima da prevaziđu prvobitnu horor atmosferu i čini stvari emotivno lakšim za saosećanje sa glavnim likom.
Da budem iskren, neke od ovih epizoda su par ekselans, a neke jedva čekate da se završe. Na kraju krajeva, ceo serijal je apsolutno vredan pažnje onih koji su zainteresovani za istoriju Stvorenja iz močvare. Čitajući stripove Alana Mura, neverovatno je koliko njegov uticaj proširuje stvari unazad, te je i to jedan od razloga da pročitate Stvorenje iz močvare pre njegovog zlatnog dodira, kako bi bolje uvideli njegovu genijalnost kojom je oplemenio serijal i doveo ga do kultnog stripovskog klasika.
Prizemniji, da ne kažem gluplji prikaz stripa/filma,/knjige odavno nisam čitao. Autor se jednostavno hvali svojim neznanjem i površnošću. Ovo nije jedini tekst te vrste na ovom sajtu (pročitao sam ih svega nekoliko, iskreno, ali svaki odiše istim napred pomenutim atributima), ali ovaj je prevazišao meru. Naracija iz trećeg lica može biti dosta teška? Šta ovo uopšte znači?! Odakle ovaj zaključak? Vinov scenario je prizeman?! Preveliki broj negativaca, od kojih su neki nepotrebni i besmisleni?! O Rajt(s)onu- “Zahvaljujući njemu oseća se tuga i usamljenost koju Stvorenje iz močvare oseća. Time pomaže čitaocima da prevaziđu prvobitnu horor atmosferu i čini stvari emotivno lakšim za saosećanje sa glavnim likom. ” Čini… stvari… emotivno… lakšim… za saosećanje sa glavnim likom.” Šta?? Na stranu ova besmislena konstrukcija, info za autora teksta- Rajtson ne prevazilazi horor atmosferu, on je nadograđuje. Da li je to autor teksta mislio? Verovatno i nije. “Dok ostaju mračni, ćudljivi i misteriozni, njegovi crteži ostaju transparentni.” Opet- šta?!?! “…zbunjenost Vina kao pisca je odlično prikrivena zbunjenošću Stvorenja te obojica nekako pokušavaju da pronađu pravi osećaj”!! Da li je autor teksta svestan ko je scenarista, a ko junak priče?? Na koncu, autor teksta kontatuje da sve ima smisla?? Odlično! Stvorenje iz močvare Vina i Rajtsona ima smisla.
Ne osporavam komentar, čak se i slažem sa pojedinim aspektima. Ali, koliko znam ljudi koji vode ovo su dosta mladi te im treba dati vremena…