Lorelina i Valerijan i feminističko pitanje

Lorelina je dostigla mnogo značajniji status od većine drugih ženskih karaktera (izuzev onih malobrojnih koje su od početka planirane kao noseći likovi, ili su to u međuvremenu postale – Modesti Blejz, Beti Bup, Valentina…), takoreći ukrala je šou i postala izvor polemika koje prevazilaze uobičajenu diskusiju o stripu. Isprva prostodušna srednjovekovna seljanka i, da budemo pošteni, sporedni lik pisan po svim pravilima pisanja sporednih likova, ona tokom razvoja serijala postaje ravnopravan nosilac priča iz daleke budućnosti, rame uz rame sa Valerijanom. Potrebno je naglasiti da se danas u Francuskoj serijal zove Valérian et Laureline, dok je isprva naslov glasio Valérian, agent spatio-temporel (tj. Valerijan, vremensko-prostorni agent) ili skraćeno samo Valérian.

Pročitajte: Strip revolucija svetlosnom brzinom

Da li je reč o, u međuvremenu stečenom, osećaju za političku korektnost ili pukom delovanju u skladu sa marketinškom isplativosti, tek, današnji naslov je pošteniji i nameće se pomisao da je možda trebalo ići „do kraja” i Lorelinu staviti na prvo mesto. Jer Lorelina ne samo da je ravnopravna Valerijanu, već u brojnim  epizodama ona igra ključnu ulogu. Koncept da ona dolazi iz nekog drugog vremena dozvolilo je Kristinu da je često koristi kao pokretačicu događaja. Bar u početku, ona nije adaptirana na Valerijanov svet XXVIII veka. Ponekad ima problem sa slepim poštovanjem autoriteta unutar opšteprihvaćenog sistema, koji je njoj nešto strano i ne sasvim logično. S druge strane, upravo ta njena nepredvidivost biće preimućstvo kojim će spašavati čitave svetove onda kada sistem sam sebi postavlja krute logičke granice. Sem toga, upravo njen karakterni sklop – svojeglavost i potreba ispituje uspostavljene granice – čini je vrlo ženstvenom i privlačnom.

To je, samo po sebi, veoma neobično, jer Mezijerov crtež je bliži karikaturalnoj stilizaciji nego realističnoj i odgovara predstavi koju imamo o francuskim klasičnim, humorističnim stripovima. Ipak, bez obzira na njegov stil i na često duhovit ton u kom su pripovedane priče o Valerijanu i Lorelini, ovaj serijal je u žanrovskom smislu nesumnjivo naučnofantastična avantura. Pa, uprkos takvom, u svojoj osnovi aseksualnom crtežu, Lorelina je svesna svoje privlačnosti. U toj meri da je u nekoliko navrata svoju zavodljivost „zloupotrebila” zarad viših ciljeva. Ovakvo postavljanje ženskog karaktera neretko je izazivalo polemiku i reakciju feminističkih aktivistkinja. Lorelina je prema mišljenju jednih često prikazivana kroz seksističke stereotipe. Ali kako je u stripu često prikazivana kao odlučna osoba, istinski glavni lik i nosilac priče, u istim polemikama je od strane drugih aktera uzimana i za paradigmu ženske snage. I jedno i drugo gledište imaju osnova, zavisi kom ste uglu naklonjeniji. Ipak, nema sumnje da je sve isprovocirao Mezijer načinom na koji je crtao Lorelinu.

Naizgled naivno, ali ipak sa svim atributima jednog seks-simbola. On je čak svojevremeno nacrtao i jednu tablu za francuski Plejboj, za rubriku Strip BD. Tablu čini jedan kadar na kom je Lorelina u lascivnoj pozi okružena raznolikim čudovištima. Lorelinino pojavljivanje u Plejboju Mezijer je pravdao željom da se ceo taj trend predstavljanja pinap devojaka, u magazinima namenjenim prevashodno muškoj populaciji, izloži podsmehu i kritici, pa je kako sam kaže, nacrtao svoju junakinju plougolu i okruženu bićima sa groteskno izduženim, falusoidnim nosevima, kako okružujući je požudno balave.

(odlomak iz predgovora za jedan od narednih tomova Darkwoodovog izdanja Valerijana)

Autor: Milan Jovanović, urednik u izdavačkoj kući Darkwood