Koliko je Žena Mačka iz 1992. bila uspešna kao Betmenov negativac?
Povratak Betmena iz 1992. reditelja Tima Bartona smatra se jednom od najboljih priča o Betmenu u svim medijima. Taj film je pratio prvo Bartonovo ostvarenje o mračnom vitezu Betmen iz 1989. godine. Mišel Fajfer i Deni deVito su dovedeni kako bi ovekovečili uloge Žene Mačke i Pingvina, dok je Majkl Kiton nastavio da se kao Brus Vejn i Betmen bori za spas Gotama.
Betmenove filmove su uvek krasili između ostalog i veliki performansi sporednih glumaca. Hit Ledžer i Džek Nikolson su ostali upečatljivi kao Džoker, svaki na svoj način. Tom Hardi je plasirao Bejna visoko na lestvici pop kulture. Liam Nison je kao Rejž Al Gul bio u potpunosti ubedljiv. En Hatavej je bila upečatljiva kao Žena Mačka, ali ni približno kao Mišel Fajfer svojevremeno.
Mišel Fajfer stoji u klasi za sebe. Nikada nije toliko hvaljena kao ostali koji su iznad navedeni. Ipak njen performans stoji ramenima i glavom iznad mnogih koje smo videli na malim i velikim ekranima, kada su ekranizacije Betmena u pitanju.
Počećemo od njenog porekla u filmu. Žena Mačka Mišel Fajfer nije predstavljena kao običan provalnik kakvom ju je Bil Findžer predstavio još 1940. u DC-ijevim stripovima. U ovom filmu je započela kao stidljiva sekretarica tajkuna Maksa Šreka (Kristofer Voken). Nakon što je razotkrila njegovu zaveru, Šrek ju je izbacio iz njegove kancelarije kroz prozor.
Pročitajte: Betmen: Beli Vitez – Kada je Džoker heroj, a Betmen negativac
Selina je ležala naizgled mrtva u uličici prepunoj mačaka koje su je okupile i nekim vidom spiritualnog prenosa joj pomogle da ostane živa. Nakon toga je otišla kući, preživela agresivni nervni slom i pila mleko do besvesti dok transformacija nije bila završena. Osveta prezrene žene bila je dovoljan motiv da se rodi novi lovac na krovovima Gotama, Žena Mačka.
Uprkos nejasnom poreklu, moći koje je dobila su u principu iste koje je imala u stripovima već decenijama unazad. Selina je postala fleksibilna, okretna, brza, dobila je poboljšane reflekse i počela da koristi bič. Sve ovo čini da ona deluje kao ljudsko biće, do samog kraja filma. Na kraju kada Šrek ponovo pokuša da ubije Selinu, on ispaljuje nekoliko metaka u nju. Ostajemo da se pitamo da li je stvarno poput mačke, Selina imala devet života ili je samo Barton hteo da ostavi neku vrstu besmrtne suštine otvorenu za tumačenje. Ako je Betmen simbol za pravdu, Žena Mačka je bila simbol besmrtne anarhije.
Njen kostim je grube estetike, a napravila ga je dok je bila pod nervnim slomom. On izgleda baš kako treba, kao da je neko neprestano sekao i ušivao dok nervni slom nije prošao. Kostim odražava njeno psihičko stanje. Kostim takođe simbolizuje novu, zavodljivu stranu u njoj. Potpuno u crnom, odbačena od ljubičaste i sive nijanse u koju su je stripovi često stavljali, Žena Mačka je srodna duša Betmenu. Ona kod njega izaziva osećaj romantike, a to je ono što mračni vitez potiskuje i ne dozvoljava sebi.
Žena mačka Mišel Fajfer je ultimativno Betmenov negativac na ekranu. Ona je došla najbliže tome da pokvari Betmena i odvrati ga od njegove misije. Dok su se drugi negativci poput Džokera, Bejna, Otrovne Ivi i ostali igrali Betmenovim emocijama, niko od njih ne može da se pohvali time da bi Betmen žrtvovao svoje principe zbog njih. Možda su privremeno slomili njegovo telo, ali niko od njih nije uspevao da testira njegovo srce i dušu kao što je to učinila Žena Mačka.
Ova Selina ga je uhvatila u mrežu ljubavi koja mu je zamutila um kad god je prosuđivao njene metode i haotičnu vrstu socijalne pravde. Razigrana, nepredvidiva i zlokobna predstava Mišel Fajfer preuzima na sebe balans između drame karaktera i simpatije dok igra svoju dvojnost kao dobra i loša devojka istovremeno.
Fajferova je stvorila lika, Ženu Mačku koja je uverljivo zamotala Betmena oko malog prsta. Svaki negativac koji mračnog viteza uspe da ostavi u takvoj mentalnoj i emotivnoj nevolji mora biti za klasu iznad ostalih.
