Frank Miller i 9 njegovih najboljih stripova

Svoju impresivnu karijeru u strip industriji Frank Miller je izgradio kao svestrani tvorac. Isticao se i kao scenarista i kao umetnik, a često je radio i obe stvari istovremeno. Bio je instrument u evoluciji likova kao što su Daredevil i Batman, dok su njegovi projekti 300 i Sin City dostigli status kultnih ostvarenja. 

Predstavljamo devet njegovih najboljih i najistrajnijih priča na kojima je radio u svojoj karijeri. 

1) Daredevil: The Man Without Fear

Ovaj mini serijal je iz 1993. godine i donosi novu zamisao o origin priči Daredevila. Osnovni principi onoga što su nam Stan Lee i Bill Everett doneli 1964. ostaju netaknuti. Matt Murdok kao mladić ostaje slep nakon nesreće ali sa pojačanim ostalim čulima. Nakon što njegovog oca ubija mafijaš, on oblači kostim i započinje svoju borbu protiv kriminala. Frank Miller priču u poreklu heroja pretvara u ep. Svi likovi oko Daredevila koji su predstavljeni tokom 70-ih i 80-ih su integrisani tako da se utvrdi kakav su značaj imali evoluciju Daredevila kao superheroja. Često među fanovima zavlada skepticizam kada se u origin jednog superheroja unose tako dramatične promene, ali Miller poseduje određeni smisao za takve stvari. Tako je The Man Without Fear priča koja se nalazi u rangu svih ostalih Millerovih priča koje možda u svetu stripa imaju mnogo veći značaj nego ova. 

2) The Elektra Saga

The Elektra Saga definiše Millerovu sposobnost da stvori novi lik, da ga razvije i da nam na kraju slomi srca tako što ga ubije. Elektra se prvi put pojavila u Daredevil #168 gde je predstavljena kao bivša ljubav Matt Murdocka sa koledža. Ta osećanja kod njega su još uvek postojala i onog momenta kada se vratila u grad i kada je saznao da je ona običan plaćenik. Da bi se radnja zahuktala, Elektra se brzo uparila sa Daredevilovim neprijateljem Kingpinom. Njenu smrt u broju #181 fanovi ne mogu da zaborave, a danas se smatra jednom od najšokantnijih smrti u istoriji Marvelovih stripova. Fanovi su ostali zaprepašteni što je lik koji je tek uveden, tako brzo ubijen. Još jedna stvar u kojoj je Frank Miller u ovom stripu otišao korak dalje je postavljanje mentalno razbijenog Bullseye-a, još više mentalno razbijenim likom. 

3) Ronin

Koliko god uvrnuta i ambiciozna ova priča bila, ostaje ključan deo Millerove evolucije kao stvaraoca. Inspiraciju za ovo delo koje je napisao i nacrtao, pronašao je u kung fu filmovima koje je gledao dok je radio Daredevila. Ideja o Roninu, samuraju bez gospodara ga je toliko dotakla da je rešio da od nje napravi serijal koji je DC izdavao 1983-84. Ne toliko profinjena kao neki drugi radovi, ova izazovna priča koja evoluira do nezamislivih razmera nekako ostaje odraz Millerove evolucije u karijeri. Jasno se vidi nedostatak njegovog saradnika Klaus Jansona koji je svojim bojama dodatno pojačavao efekat nekih prihvaćenijih Millerovih radova. 

Pročitajte: Negativci Betmena i njihova psihologija 1.deo

4) 300

Alan Moore je imao štošta da kaže o ovom stripu. Ali, ako se ostave po strani potpuno legitimne kritike o istorijskoj netačnosti ovog stripa, ovo je bio veliki i hrabar podvig Millera. Adaptacija istorijskog događaja na stranicama stripa je vizuelno komponovana tako da čitaoce stavlja pravo u rovove, rame uz rame sa Leonidom. Ako stripu i fali razvoja likova, on to nadoknađuje tonom i estetikom, te sposobnošću da atmosferu prenese na onoga ko čita.

5) Sin City: That Yellow Bastard

Za promenu atmosfere svog Sin City sveta, Frank Miller nas u ovoj priči ne suočava sa potrebom da gledamo lika koji je neopravdano nasilan, sociopata ili devijantan na bilo koji drugi način. Fokus je na jednom od nekoliko heroja u ovom svetu Johnu Hartiganu. Centritajući priču oko njega, iako se smatra jednom od najlakših priča, upravo u toj jednostavnosti se krije njena čar. Pratimo heroja, policajca, lakog za razumevanje i navijamo za njega, iako u ovom svetu heroj retko ima srećan kraj. Umetnička odluka da u svom crno belom svetu negativca Roarka oboji žutom bojom dodatno pojačava efekat gađenja koji treba da osećamo prema ovom liku. Koliko god struktura bila jednostavna, fanovi i kritičari ovu priču smatraju najvećom u celom serijalu. 

6) Marta Washington: Give Me Liberty

U Millerovom stvaralaštvu humor nije čest element i satirični pristup je upravo ono što je ovaj rad izdvojilo od svega što je do tada napravio. Serijal Marta Washington je po nekim uobičajenim Millerovim pravilima postavljena u distopijsku budućnost u kojoj vlada politička korupcija i ekstremizam. On neguje nepopustljiv stav o padu američke civilizacije. Korporativna pohlepa i korupcija čine Ameriku trulom do srži. Amerikanci su podeljeni u različite frakcije i sve kulminira novim građanskim ratom. Nažalost saga o Marti Washington je sa ovom pričom dostigla vrhunac te Frank Miller nije uspeo da u kasnijim radovima ponovi magiju. 

7) Batman: Year One

Teško je odabrati Millerovu omiljenu Batman priču i sve se svodi na to šta ko više preferira. Year One će se uprkos svim drugim pokušajima nekako smatrati definitivnom pričom o nastanku Batmana. Ova priča je toliko puta adaptarina i rekreirana da je ostala sveprisutna. Sve optše poznato i prihvaćeno u vezi Batmana je ovde genijalno iskorišćeno u razvijanju Millerovog viđenja ovog heroja. Ova priča je zahvaćena dramatičnim nivoom realizma koji se obično ne nalazi u superherojskim mainstream pričama.

8) Daredevil: Born Again

Nesumnjivo je Millerov rad na Batmanu imao većeg uticaja u strip industriji i činjenica da je Batman daleko popularnija figura o Daredevilu, ali Born Again se u smislu strukture lika i njegovog razvoja, njegovog emotivnog putovanja smatra jednom od najvećih superherojskih i najpotcenjenijih Millerovih priča ikada. Sjajno prenesen očaj glavnog lika i sporo obnavljanje vere u sebe, emocionalno nas povezuje sa Daredevilom dok čitamo ovo kroz svaki panel. Iz različitih razloga svako od nas voli da čita superherojske stripove, ali na kraju svi želimo da vidimo trijumf dobra nad zlom. U ovoj priči tu radost dobijamo na jedan nekonvencijalan način i nakon emotivnog putovanja kroz ovu priču tu pobedu slavimo kao da je lično naša. 

9) The Dark Knight Returns

Verovatno i priča koja je pretvorila Millera u industrijsku ikonu. Ideja o postavljanju starog superheroha u distopijski budućnost je za to vreme bila potpuno revolucionarna i otvorila vrata čitavoj plejadi imitatora unutar industrije. Ova priča je velika, hrabra i bombastična. Svima omiljen završni deo, tačnije borba Batmana i Supermana u kojoj stari strateg pokazuje kako nepobedivog čoveka može da pobedi samo lukavstvom i inteligencijom. Osim toga Frank Miller uključuje i teme koje su već klasična procedura u Batmanovoj strukturi postojanja. Da li Gotamu treba Batman i na koje načine on teži da spasi grad od večitih ludaka u njemu. Priča je po izlasku naišla na ismevanje i ozbiljne kritike, ali čak i te postojeće mane danas su postale jedna vrsta draži kada je ovaj rad u pitanju. Dok će neki ovaj strip večno smatrati precenjenim, on je će se isto tako zauvek šepuriti kao jedna od najepskijih priča o superheroju ikada ispričana! 

Autor: Milidar Švonja