Jovan Ukropina: Srpska strip scena mala kod kuće i velika u gostima

Strip crtač i ilustrator Jovan Ukropina govorio je za Strip Blog

Razgovarali smo sa Jovanom Ukropinom strip umetnikom i ilustratorom o njegovim projektima, inspiraciji, tituli počasnog predsednika i srpskoj strip sceni.

-Kasno sam shvatio da u stvari znači više posla na festival. Šalim se, bio sam iskreno iznenađen, ali i počastvovan zbog tog poziva. Zbog svih propratnih detalja, rada na plakatu, reklamiranja festivala, organizatori su me pozvali godinu dana pre održavanja festivala, a ja jednostavno nisam bio siguran da li ću u tom periodu naredne godine imati neke druge obaveze ili šta već, to je bio jedini problem. U svakom slučaju, prihvatio sam i sve je ispalo ok. Pored mene, u timu Srbije su bili i Milan Jovanović, Darko Perović i Maza, plus srdačni ljudi iz organizacije i vrlo brzo se festival stripa pretvorio u festival piva i vina, rekao je za Strip Blog strip crtač i ilustrator Jovan Ukropina.

Projekat na kojem radiš „V Girls“ je u toku realizacije, možeš li da na nam kažeš šta u njemu možemo da očekujemo i da nam predstaviš još neka tvoja važna ostvarenja?

Okultisti koji se bore protiv nacista, recimo da je to to. Elem, upravo sam zavrsio prvu epizodu i krenuo sa drugom, a radnja se odvija u alternativnim tridesetim godinama prošlog veka. Glavne junakinje su četiri devojke koje imaju sposobnost da prizovu elementarna bića što će neki moćni ljudi iskoristiti u borbi protiv nadolazećeg nacizma. Zanimljiva mešavina ezoterije, alternativne istorije i dizel panka sa stvarnim lićnostima toga doba, poput Hedi Lamar, Alistera Kroulija, Hauarda Hjuza, Jan Fleminga… Scenarista je Jean Pierre Pecau, sa kojim sam sarađivao i na ranijim projektima. Pre ovog, nacrtao sam tri toma za Unhroniju “1940 et si la france avait continue la guerre”(Da je Francuska nastavia rat, u prevodu). To je verovatno i moj najvažnji projekat do sada, gledajući koliko sam toga naučio radeći na njemu.

Pročitajte: Vranješ: Manga strip daje prostor slobodi i mašti

Rekli ste da vas je poručnik Bluberi inspirisao da postanete profesionalni strip crtač, zašto?

Verovatno najviše, ali naravno, ne samo poručnik Bluberi. U stvari, bio sam oduševljen celim opusom Žan Žiro Moebijusa. Prvi susret sa njegovom genijalnošću retko koga ostavlja ravnodušnim. Da ne zaboravim i razumevanje mojih roditelja i podršku čuvenog Vladimira Vesovića koji je svojim entuzijazmom inspirisao mnoge strip crtače da istraju.

Pored autora koje ste naveli kao uzore, u jednom od intervjua, posebno za oko su nam zapali Rajko Milošević Gera i Katsuhiro Otomo. Kako je Gera uticao na vaš rad, a u kom pravcu vas je odveo Katsuhiro Otomo?

Prvi tako što sam shvatio da veliki talenat i ozbiljan rad na kraju skoro sigurno vode do uspeha. S druge strane, Akira, kapitalno delo Katushura Otoma je strip koji me i dan danas fascinira svojim odbijanjem da ostari. Ne mogu da se naviknem na činjenicu da je nacrtan pre gotovo četrdeset godina.

Koji autor je najviše uticao na vaš stil rada?

Pored već pomenutih, tu su još i legende kao što su Franken, Herman, Kristijan Rosi, Ivo Milaco, Uderco, Moris… Od mlađih autora defintivno Aleks Alis, Springer, Kler Vendling, Bonom, Metju Lefrej i mnogi drugi. Jako volim i stare američke lustratore.

Vi niste ljubitelj superheroja, zbog čega je to tako?

Nije da nisam, samo nisam preterani ljubitelj. Uvek su mi bili draži superheroji koji nemaju super moći, poput Bluberija, Bernarda Prinsa, čak i kad sam bio klinac. To mi ne smeta da s vremena na vreme, za svoju dušu, nacrtam Betmena ili Panišera… Jako mi se svideo poslednji film o Vulverinu, “Logan”, pa sam jedno vreme trošio papir k’o lud crtajući ga.

Šta je to što vas kod francusko-belgijske škole stripa najviše privlači?

Ne mogu da kažem da sam posebno vezan konkretno za francusko-belgijsku školu, više za njihove autore. Ali to su uglavnom izuzeci, autori koji su svojom kreativnošću probili granice francusko-belgijske škole i nisu se nikada ni držali pravila koja vaze za postavku klasične francuske tabe, način kadriranja…

Pročitajte: Vojnov: DC je od Donerovog Supermena redefinisao, ne samo superherojski film, već i blokbaster

Šta vam je najveći izazov za crtanje i zbog čega?

Definitivno rad na pozadinama. Više uživam u crtanju likova, samoj postavci table, kadriranju.

Kako ocenjujete srpsku strip scenu?

Kao malu kod kuće i veliku u gostima.

Koga od domaćih autora najviše volite da čitate i zašto?

Pored pomenutog Gere, tu su još i Pahek, Darko Perović, veliki Bob Živković. Od malo mlađih, Dražen Kovačević, Brada, Milan Jovanović, Aleksa Gajić… Prateći njihov rad shvatio sam da je za vrhunske rezultate potreban i ozbiljan pristup poslu.

Da li ćemo uskoro moći da se nadamo da će se neki vaš projekat objaviti i kod nas?

Baš pre neki dan sam saznao da će “Deveta dimenzija”, izdavač iz Republike Srpske, objaviti deseti tom serijala “Wunderwaffen”, epizodu na kojoj sam i ja radio kao gost crtač. Naravno, pored glavnog crtača Milorada Vicanovića Maze. To je to za sada.