Negativci Betmena i njihova psihologija

Psihologija Brusa Vejna i njegovog alter ega, Betmena je dugo bila predmet izučavanja, ali koje tačno psihološke komponente stoje iza likova koji su njegovi čuveni negativci. Svaki od njih je na neki način vrsta ogledala Brusa Vejna, ili senka koja ga prati i sa kojom mora da se suoči. Svi oni su izmišljeni tek kao gadni zlikovci, te su vremenom evoluirali i postali simbol psihologije Betmena, simbol psihologije ljudi koji ih čitaju i simbol socijalne psihologije grada Gotama. Gotam je sam po sebi oduvek bio jedan poseban karakter, grad koji je oduvek znao za zločine, grad realnosti i nadrealnosti i kao takav je oduvek bio pogođen stalnim i ozbiljnim kršenjima zakona. Pitati se šta to čini Gotam ukletim je isto kao i pitati se šta čini ljudsku psihu ukletom. Ta psiha Gotama je izrodila mnogo kultnih negativaca, te je na kraju izrodila i jednog heroja koji je progonjen zadatkom da progoni njih, Betmena.

Džoker

Najpoznatiji Betmenov negativac, klovn sociopata. Osmeh protiv namrštenosti, koloričnost protiv tame, kapricioznost protiv ozbiljnosti. Betmen ima svoje poznato poreklo, Džoker ga nema. Betmen je agent pravde, Džoker agent haosa. Betmen je zarobljen i ograničen svojom disciplinom, Džoker je slobodan da uradi sve što poželi. Betmen ima pravila i principe, Džoker ne. Dok Džokera neki karakterišu kao sociopatu, drugi smatraju da je zdrav zato što je na svoj način razvio sposobnost da bude ono što jeste ne bi li tako preživeo u socijalno haotičnu sredinu. Klovnovi su simbol budalastih tendencija, te je Džoker sa svojim šarenim i karnevalskim nastupima kontradikcija Gotamu. Stanovnici Gotama koji se smeju do smrti su oslobođeni svojih strahova i ograničenja poput Džokera samog. Džoker je jedini negativac koji je sposoban da stvori Gotam koji će u potpunosti obesmisliti Betmena. Gotam koji ga se ne boji, nego mu se smeje.

Pročitajte još: Nikolson vs. Ledžer – ko je bolji Džoker? 

Pingvin

Pingvin je Betmenova zoološka suprotnost. Ptica koja ne leti protiv sisara koji leti. Betmen je bogataš u odelu frika, dok je Pingvin frik u odelu bogataša. On je deformitet korumpiranog društva na najvišem nivou. Često vodi noćne klubove, šuruje sa korumpiranim političarima i gangsterima. Pingvina i Betmena gura ista želja za dokazivanjem. Pingvin, odbijen i zlostavljan od strane društva traži način da mu se dokaže, kao što Brusa Vejna trauma iz detinjstva gura da opravda svoje porodično nasleđe. Pingvin je politička karikatura. Njegov kišobran simbolizuje njegovu sklonost ka udobnosti luksuza. On je plutokrata kome novac daje političku moć, što je odraz njegovog napoleonskog kompleksa. Pingvin ima fizički zaostalu, grotesknu formu, koju kompenzuje kroz zloupotrebu moći koju mu daje novac. Neurotičan, vođen kompleksima, ali, da li je lud? Zapravo i nije, ako se ne računa njegova moralna iskrivljenost. Vidimo ga kao ružniju verziju sebe, verziju koja čuči u svakome od nas. Na flajerima ,,Pingvin za gradonačelnika” njegovo izedformisano telo se uklapa, ne samo u Gotam kao takav, već se uklapa u normalno odelo kvazi elite. Kriminal nije samo posledica zločinaca nego celog grada. Pingvin je nemilosrdno zlostavljano siroče, dete nemilosrdnog Gotama i tu je kao večni podsetnik Betmenu da Gotam toleriše kriminal.

Pročitajte još: Može li Džoker postojati bez Betmena?

Zagonetač

Zagonetač je Sfinga, čovek visokog intelekta koji je sposoban da se izvuče sa njegovim zločinima. Ipak, ne može da pobegne od svoje opsesije ostavljanja jasnih tragova i potpisa na te zločine. Svi, a pogotovo Betmen moraju da znaju da je to bio on. Betmen je detektiv, Zagonetač kriminalac, obojica poseduju izvanredne sposobnosti i utrkuju se koji je bolji. Zagonetač je narcis, opsednut time da nadmaši najvećeg svetskog detektiva kao u klasičnim krimi romanima. Betmen nastoji da reši zločine, Zagonetač nastoji da ih ostavi nerešive. Njegovo ostavljanje tragova kako bi bio prepoznat ujedno potkopava njegove veštine. Ako ne može biti uhvaćen, onda ne može biti progonjen. Ako ne može biti progonjen, ne može biti priznat i poznat. Ovom slabošću, Betmenova potreba za pravdom ostaje frustrirana. Zagonetač svaki put biva uhvaćen, ali ne zbog Betmenovih detektivskih sposobnosti za rešavanje kriminala, već zbog svoje slabosti. Njegova odeća i štap su jedno drugom kontrasti. Poput šepavog voditelja, on drži do svog prestiža, ali su njegove zagonetke i tragovi ono što ga sapliće. On je deo naše savesti koji želi da se plašimo naših zlodela i kazne, deo svesti koji prkosi našoj sopstvenoj aroganciji. Znakovi pitanja koja ostavlja za sobom svuda po Gotamu simbolizuju nerešena krivična dela, kao što je ubistvo Betmenovih roditelja. U čestom dvoumljenju da li je Betmen kao neko ko operiše sam, bez kontrole, bez vlasti, potreban Gotamu, ovi upitnici definitivno vuku ka pozitivnom odgovoru.

Strašilo

Opsednut strahom, Džonatan Krejn je postao njegov produkt. On je Betmenovo ogledalo. Strašilo koristi strah da bi zastrašio slabe, dok ga Betmen koristi kako bi zastrašio one moćne. Sadista koji manipuliše ljudima i kontroliše ih nanoseći im strah i bol. Betmen manipuliše i kontroliše kriminal nanoseći bol i teror onima koji su njegovi predstavnici. Obojica su produkt straha, osim što jedan štiti od štetočina dok ih drugi seje i stvara. Strašilo predstavlja našu tremu i strahove u umovima koje izbegavamo da tražimo i da se sa njima suočavamo. Njegova zavisnost je što vidi Betmena kao srodnu dušu i konstantno ga progoni. Gotam je već grad preplašenih ljudi, a Strašilo i njegov toksin samo stvaraju nadrealnu manifestaciju onoga što je grad oduvek bio. On takođe podseća na strah od Betmena, jer čak ni heroj nije obožavan od strane uplašenih i nevinih.

Žena Mačka

Ona je Betmenova slika u ženskoj formi, baš kao što se reči Bat i Cat rimuju. Oboje su Halloween životinje. Neko bi je mogao karakterisati kao kleptomanku, ali ona ne krade konstantno. Životni stil joj je samo-osnaživanje i napredovanje. Sa sobom nosi odbijanje seksističkim stavovima da su žene slaboumne i da treba da se potčine. Kao Betmenova mračna anima, Žena Mačka je potencijalno poželjno društvo njegovom alter egu. U svom crnom odelu poput njega koristeći senke kao saveznike, ona je sa njim vizuelno kompatibilna. Ali nije kompatibilna sa njim samim. Njegovo flertovanje sa njom nije romantično, već predstavlja njegovo flertovanje sa zlom. Ona ga prati kao senka i podsetnik kako često mora potkopati zakone ne bi li to zlo pobedio. Isto tako Selena, Brusu Vejnu predstavlja nešto. Ona teži da dostigne raskoš koji on već poseduje. Predstavlja njegovu sivu, moralno dvosmislenu stranu. Oboje su usamljenici koji ponekad imaju iste ciljeve i alter ega. Ona je ta nepristojna i često nemoralna senka koju svi imamo i sa kojom često flertujemo. Žena Mačka je zaštitnih siromašnih i odbačenih od strane društva. Ona je ipak, sama za sebe mala i jedino kako može da pomogne je diskretnim lopovlukom. Mračni delovi Gotama su domovi štetočinama koje vrebaju iz senke i čine zla. Kriminal se dešava i na neviđenim ulicam, te Žena Mačka predstavlja podsetnik Betmenu da, ako želi da taj krimilan iskoreni, mora boraviti i u tim delovima grada.

Dvolični

Dvolični je čovek ispucale psihe. Krivični advokat koji se okrenuo protiv zakona. Da li je vaša sudbina dobra ili loša? Bacićemo novčić da odlučimo. Mafija mu je doslovno napravila ožilljke i njegov izopačen izgled čini njegov osećaj za pravdu izopačenim. Njegova strana koja traži zakon i strana koja ga krši simbolizuju kako i neko ko je posvećen najčistijoj borbi za pravdu koja postoji, može podleći zlu. Veliki ideali na kraju postaju svoja suprotnost. On pati od disocijativnog poremećaja identiteta, upadajući u stanje gde se udaljava od sebe kako bi počinio zločine. Sistem bacanja novčića koristi kako bi udaljio svoju savest od svoje volje i izbegao krivicu. Ovo je mehanizam kojim skriva svoj identitet ne samo od javnosti već i od sebe samog. Betmen je osvetnik koji krši zakon, i Brusova mračna, ilegalna strana. Betmen i Harvi Dent su u svojoj želji za osvetom postali nešto drugo. Dvolični predstavlja podelu u našoj svesti koju crtamo kao granicu između stvari koje ne možemo da pomirimo. Sam Gotam je grad podeljene psihe koja se deli na samopravedni i kriminalni element. Posteri Denta u Gotamu su simbol čoveka koji je svestan korumpiranosti pravde i vrhova vlasti, koji kasnije postaju podsećanje na gubitak nade i tragično nastradalog heroja.

Autor: Milidar Švonja