“Sat” da kuca umesto srca junaka (VIDEO)

Prikaz stripa “Sat” autora Dragana Lazarevića, Vujadina Radovanovića Vuje i Radeta Tovladijca u izdanju Pčelice

To je priča o vremenu u kojem umiranje nije značilo smrt, već život. Jer “pred bogom živim onaj ko je čovek uvek je živ, a nečovek je mrtav i dok hoda ovom zemljom.” O ovom vremenu se priča, iako se ranije to nije smelo. Sada se s ponosom pevaju pesme i odevamo se tim vremenom kao da smo ga dostojni. A ko ga zaslužuje više od njih, pred koga ćemo stati sa svojim delima i čiji će nas sud oceniti, ako ne njihov kad pred velike junake, naše dede i bake, naše tvorce domova i branioce časti iz Velikog rata.

U ono vreme Velikog rata, kada je Srbija već bila dovoljno iscrpljena ratovima, život običnih ljudi bio je vezan za blato. Iz starih kaljača i opanaka blato je ispadalo kao da je cela zemlja stala u njih. Ti srpski seljaci nikada dalje prvog grada do njihovog sela nisu otišli i tamo su dospeli tek kada ih je neka muka snašla. A onda, nakon godina vojevanja, oni koji su u rov ušli još 1912. godine, polaze tamo gde nisu ni verovali da to mesto postoji.

Pročitajte: “Sat” – kada je vreme za Srbiju stalo

A šta nam je ostalo sada od njih, tek po neka kapa, marama, spomenica ili sat. Sat da nam kuca kao uteha da je srce junaka i dalje živo kada, već on fizički nije sa nama.

Strip “Sat” scenariste Dragana Lazarevića, crtača Vujadina Radovanovića Vuje i koloriste Radeta Tovladijca priča jednu porodičnu priču iz Velikog rata, priča o precima herojima i ponosnim potomcima.

Kada je Radomir Lazarević, pradeda scenariste Dragana Lazarevića pošao iz svojih Roćevića kod Kraljeva nije znao da postoji toliko vode nagomilane na jednom mestu, gde su ljudi i lađe samo sene, malene tačke, usamljene i neprimetne. Junački se i hrabro borio za svoju otadžbinu, a kao nagradu za njegovo junaštvo dobio je sat, koji je u svojim rukama njegov ratni drug doneo porodici, da kao srce ratnika kuca i čuva njihov dom kada on više nije tu.

Stigao je daleko i tamo je ostao, čak u Tunisu na severu Afrike, to je daleko, čak i dalje od onog, “tamo daleko”.

Strip je prilično romantizovan i crteži zapravo te momente najbolje oslikavaju. Razgovor u mislima vojnika Radomira sa svojom porodicom gde su scene raspoređene na pozadini koja oslikava nebo ili proboj Solunskog fronta tako što zajedno jurišaju vojnici sa duhovima svojih poginulih drugova.

Svuda se čuje “tamo daleko”.

Grafički roman “Sat”, u izdanju izdavačke kuće Pčelica, dobio je specijalno priznanje za najbolji strip na 63. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu.

Pročitajte: “Sat” najbolji strip na 63. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu

-Grafički roman “Sat“ je delo u kome je na emotivan i lirski, topao način prikazana porodična i nacionalna tragedija srpskog naroda tokom Prvog svetskog rata, naveo je žiri u svom obrazloženju.

Istorijski dodatak za strip “Sat” radio je strip kritičar Zoran Stefanović.