Gde su crne misli tu su i “Crne besmislice”
“Od davnina, bojno polje je poprište susreta hrabrosti, muškosti i najnaprednijih oruđa, gde su se rešavali nesporazumi, koje je drugačije bilo nemoguće prevazići tokom, već prilično duge i burne ljudske istorije…”
Prikaz stripa “Crne besmislice” autora Dragana Lazarevića, Lazara Odanovića i Božidara Milojkovića Bama u izdanju Makonda i Forma B-a
Svakako je tačno da su se naoružanje, materijali, tehnike ratovanja i slično okoristili o napredak predivne tehnološke i moderne civilizacije, ali da li je zapravo to bio jedini cilj civilizacije? Šta zapravo podrazumeva civilizacija, razvoj kulture ili razvoj društava, stvaranje klasa unutar društva, a putem pravljenja i usavršavanja sredstava za proizvodnju koja su pravila sve veće razlike umesto olakšice za život?
Šta god uzeli kao definiciju civilizacije mi ćemo neminovno doći do poražavajućih rezultata njenog napretka. Kako bi olakšala život prosečnih građana, onih koji učestvuju u stvaranju civilizacije iznutra, ali koji jednako tako ne znaju šta se dešava spolja, ona ih uvlači u sebe tako da na kraju postaju zarobljenici, takoreći robovi.
To zapravo dovodi do dobih satiričara i ljudi koji su ismevali stvarnost, kakvi su u svetu stripa (da ne spominjemo ostale grane umetnosti) veliki Franken, Bunker i Magnus, Gosini i Uderzo i mnogi drugi, ne bismo da se tekst pretvori u spisak slavnih, te smatramo da je ovo dovoljno.
Međutim to nas dovodi do Dragana Lazarevića, čuvenog Rubininog De Lazarea, do Lazara Odanovića Lazaroa i vrhunskog karikaturiste i portretiste Božidara Milojkovića Bama i njihovog strip albuma “Crne besmislice”.
Crtež De Lazarea i Bama i potpis Lazaroa
Strip su izdali u saradnji izdavačka kuća Makondo i Forma B iz Beograda, u okviru projekta Udruženja stripskih umetnika Srbije. Strip je odrađen u dve forme korica.
Ovo ostvarenje, urađeno u kratkim, karikaturalnim, ali veoma crnohumorističnim pričama, identično liku i delu Frankenovih “Crnih misli”, autori su želeli da posvete velikim majstorima francusko-belgijskog stripa koji su u njima probudili ljubav prema devetoj umetnosti. Oni su takođe naglasili da ti umetnici u njima ostaju kao neiscrpan izvor njihovog nadahnuća.
Od smešnih bodibildera, koji dižu više nego što mogu da zamisle, preko nepažljivih zaljubljenika u sam album “Crne besmislice” i nemarnih građevinara, pa sve do okrutnih generala ostavlja se utisak da su zaista “i grobari počeli da zabušavaju”…
I naravno, ako ste se ikada pitali kuda ide ovaj svet, saznaćete negde na polovini albuma kada krenu neustrašivi, strogi, ali i nepravedni generali da razvijaju svoju odvratnu teoriju savremenog ratovanja.
Sve je rečeno, a možda i previše, jer ko zna, možda i neprijatelj prisluškuje…
Zato, ako se odlučite da čitate ovaj strip, nemojte posle da kukate!