Nepravedni Noje na barci spasa

Kada je bog stvorio svet, stvori biljke, životinje i čoveka. Međutim, ne prođe mnogo vremena, čovek izda boga i on ga protera iz raja na zemlju.

nepravedni noje stripblog

Prikaz stipa Noje scenarista Darena Aronofskog i Ari Hendela i crtača Nika Arnišona u izdanju Darkvuda

Kako se ljudska vrsta širila, tako je raslo i bezakonje na zemlji. Ljudi su postali oholi, zaboravili su na svog tvorca i njegove zapovesti, izrasli su sve sebičniji i sve im je bilo malo. Počeli su da ubijaju božja stvorenja iz zadovoljstva, a ne potrebe i to se bogu nije svidelo. Tako se bog, gledajući kako njegovih ruku delo izmiče kontroli pokajao i odluči da uništi ono što je stvorio. Bog je rešio čvrsto da pusti potop na zemlju i tako završi sa svim živim na planeti, ali u bogu je bilo dovoljno ljubavi da dozvoli novi početak. Našao je jednog pravednika koji bi mogao da započne novi rod ljudi, Noja, prema Svetom pismu on je tada imao šest stotina godina. Kaže bog Noju da sagradi sebi kovčeg i u njega da stavi sedam životinja od čistih vrsta i po dve od nečistih vrsta životinja. Takođe, u barku je trebalo da stanu samo on, njegova žena, sinovi i žene njegovih sinova. Kada je potop prestao bog se obratio njima poznatim rečima: “Množite se i napunite zmlju”.

Opširna interpretacija priče iz Svetog pisma o Nojevoj barci se čini kao potrebna da bi objasnila kako strip Darena Aronofskog i njegovih saradnika, “Noje” nije prikaz Biblije, već je samo nadahnut motivima velikog potopa. U realizaciji ostvarenja su učestvolvali scenarista Ari Hendel i crtač Niko Arnišon.

Epsko – fantastična priča “Noje” donosi niz moralnih i filozofskih pitanja, dilema i odluka. Da li je ljudski rod zaslužio nastavak svoje vrste nakon što je izdao svog tvorca? Ili rečima našeg pesnika i muzičara Bore Đorđevića, da li je ljudski rod zaslužio Nojev brod? Osnovno je pitanje kojim se bave autori priče. Naime, prva razlika između Svetog pisma i stripa “Noje” ogleda se u tome što Noje ne dozvoljava svojim mlađim sinovima, Hamu i Jafetu da imaju ženu, Noje čak ostavlja Hamovu izabranicu nemilosrdnosti vode. Noje je plaši da se ljudska vrsta ponovo proširi i smatra da on i njegova porodica jedino imaju ulogu da spasu žiotinjski svet na zemlji da se sa njima zatre ljudska rasa. Iz tog njegovog ubeđenja na barci se rađa mržnja sinova prema ocu, potreba da se otac ubije i izdaja oca. Nojeva zaslepljenost grehovima ljudi dovodi ga do te pomisli da ukoliko Samova (njegov najstariji sin) žena rodi muško dete pustiće ga da živi, ukoliko se rodi devojčica ubiće je. Na barci su se rodile dve devojčice bliznakinje, kao simboli nastanka novog života na zemlji, kao one koje će izroditi ponovo svet ljudi. Sve ove osobine možda govore to da je Noje samo običan smrtnik i grešnika kao i svi ostali koji nisu umeli da slede božju pormisao. Možda je i Noje običan nepravednik na barci spasa.

Crtež stripa je dosta detaljan sa naznačenim simbolima stanja i atmosfere u razvoju priče. Table jasno oslikavaju razlike između gubitka vere, srljanja u greh i ponovnog rađanja nade u novi život. Strip je prvodbitno objavljen 2011. godine i poslužio je kao skica za istoimeni film Darena Aronofskog. Filma je dosta slabije urađen nego strip. Dinamika filma je umarajuća, sa malo opisa konteksta radnje, tako da oni koji prethodno nisu čitali strip ostaju uskraćeni za mnoge detalje i objašnjenja. Možda i zbog toga priča dobija loše poređenje sa Biblijskim potopom iako joj je ona samo inspiracija. U filmu se Rasel Krou našao u ulozi Noja, zatim Entoni Hopkins kao Nojev predak, zatim Rej Vinston, Dženifer Koneli i drugi. Film je objavljen 2014. godine kada i srpsko izdanje stripa “Noje” izdavačke kuće Darkvud.

Strip je podeljen četiri epizode “Zbog ljudske okrutnosti”, “Sve što mrda”, “Voda stade osvajati zemlju” i “Onaj što proliva krv”.

Daren Aronofski, američki režiser, scenarista i producent, rođen je 1969. godine. Studirao je na Harvardu i Američkom filmskom institutu. Njegov prvi rad objavljen je 1998. godine filmom Pi. Nominovan je za Oskar za najboljeg režisera za film Crni labud iz 2010. godine.

Ari Hendel rođen je u Švajcarskoj, a diplomirao je na Harvardu. Hendal je imao znatan uticaj u ostvarenju filmova “Izvor života” i “Crni labud”, kao i grafičkim romanima “Izvor života” i “Noje”.
Kanadski crtač Niko Anrišon radio je za Marvel i DC produkciju na edicijama klasičnih superheroja i “Sendmenu”. Rad na ostvarenju “Pride of Baghdad” doneo mu nje svetsku slavu.

Objavljeno 3. 2. 2018. godine u dnevnom listu Danas.

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of