Stabljika ili šraf? Recenzija prvog broja malteškog strip serijala „Mibdul“

Imate gornji ešalon nacionalnih strip scena, gde primat uzimaju SAD, Francuska (u kombinaciji sa Belgijom) i Japan. Onda imate strip scene drugog reda, kao što su italijanska, britanska, korejska, nemačka i španska. Nešto niže se nalaze Kanađani, Argentinci, Kinezi, Indijci, Rusi i Poljaci.

Međutim, šta je sa malim strip scenama, onim koje ne dođu pod sjaj reflektora da dobiju svojih pet minuta na slobodnom tržištu? Primera radi, postoji aktivna mongolska strip scena, sa nekim interesantnim izdanjima. Pride, Nigerija ima aktivne izdavače, orne da rade domaće projekte (premda nije ni strana pojava da se Afrikanci ujedine i da zajedno pokreću inicijative za promovisanje stripova svog kontinenta). Filipinci već poodavno gaze sa svojim serijalima, autorima, konvencijama i sl., a ni Tajlanđani ne zaostaju. Moj nedovoljno istaknut favorit su i Singapurci, koji velikim stopama istupaju na svetsku strip scenu. Meksikance bi isto valjalo pomenuti, pogotovo s obzirom na njihov istorijat sa ovim medijem, a premda predstavnici stripa u Dominikanskoj republici nemaju toliko dugi istorijat, zasigurno imaju ljude orne da promovišu domaće i da pokrivaju lokalne umetnike gde i kako treba. Pride, ako treba da lupam po lokalpatriotizmu, i te kako ću pomenuti nezaustavljive strip scene u Grčkoj, Bugarskoj, Rumuniji, Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini (uključujući oba entiteta, naravno), Makedoniji (sada Severnoj, ranije bez epiteta), Sloveniji i Crnoj Gori.

O, i te kako planiram da pišem o svim navedenim temama (istorije stripa u ovim zemljama, pojedini autori, izdavači, naslovi, itd.), to neće da izostane. Ali ovo moje silno uzbuđenje uslovno rečeno malim i opskurnim strip scenama je ovde kao savršeni uvodnik za temu ovog prikaza. Naime, ovde ćemo naučiti malo o jednom novom strip serijalu sa ne tako daleke nam Malte, serijalu zvanom „Mibdul“.

Prvi broj „Mibdula“ je izašao relativno skoro, sredinom aprila 2022. godine, pod palicom izdavačke kuće „Merlin Publishers Ltd.“. Naravno, ovo nije prvi strip objavljen u Malti od strane domaćih autora (štaviše, upravo „Merlin Publishers“ ima nekih interesantnih starijih izdanja koje bi valjalo overiti), ali je svejedno osveženje videti jedan novi serijal upravo namenjen domaćoj publici. No, kuriozitet je kada saznate ko su zapravo autori dotičnog serijala. Scenario je pisao Teodor Reljić, a crtež radila Inez Kristina Baldahino. Šta velite? Ne zvuče vam imena malteški? To je zato što je Reljić poreklom Srbin, a Kristina delom Maltežanka, delom Norvežanka. Ovo naglašavam zato što su se u jednom intervjuu, ako se ne varam (ili u kampanji za podizanje sredstava za finiširanje projekta) sami autori našalili kako su bili potrebni jedna Norvežanka i jedan Srbin da pokrenu prvi malteški ongoing strip serijal. Luckasto, i ne mogu a da se ne nasmešim na datu izjavu. No, da pređemo na tehnikalije. Planirano je 6 epizoda serijala, štampanim u sveskama od po 22 table (tipična brojka za američke mesečne stripove), koji će izlaziti jednom mesečno. Dakle, na oktobar očekujemo veliko finale ovog projekta.

A kakav je sam projekat po sebi? Pa, imao sam tu priliku da ga pomno pratim još od svojih ranijih dana, i pride ostao u kontaktu i sa Teodorom i sa Inez (namerno prelazim na imena ovde). A kako sam im oboje obećao recenziju – i pride dodatno obećao da planiram objektivno da govorim o serijalu – red je da obećanje i ispunim. I kao jedno veliko hvala njima na strpljenju, ovaj tekst će izaći i na srpskom i na engleskom (čemu svo troje zahvaljujemo Milošu Simiću, uredniku „Strip Bloga“). Pa idemo onda!

Dakle, radnja prve epizode „Mibdula“ je smeštena na istoimenoj planeti, jednom prcvoljku smeštenom između dve džinovske planete Treaty i Velocifero. Zarad pojednostavljenosti, neću prevoditi imena na srpski niti ih modifikovati – ostaju kakva jesu u originalu. Dakle, Mibdul, kao planeta koja je relativno skoro dobila nezavisnost, sada prolazi kroz jedno tehnološko tranziciono doba gde se pokreću masivni projekti na polju industrije, energetike, i srodnih privreda. Premijer Robberbarron predvodi ovu inicijativu, a sa njegovim mišljenjima se kose stanovnici koji ne žele da vide svoju planetu zagađenu i proburažnjenu dok joj se resursi crpe. Ključni lik priče je Magla (da, tako se zove), malecka devojčica čija je pokojna majka jedan od aktivista koji se protivio trenutnom režimu više puta. I dok ona mrzovoljno posmatra planetu koja propada dok trenira telo i um, predstavnici vlasti i velikih kompanija planiraju vazda nešto u pozadini. Ali će njihove planove izgradnje i progresa, izgleda, da sama planeta preseče na prilično očigledan način.

Puno toga ovde ima za raščlanjivanje, premda počnimo od scenarija. Reljić piše jednostavnim i razumljivim jezikom koji ubada u centar. Od samog starta vidimo ko su nam glavni akteri a ko negativci, kao i motivaciju iza njihovih stavova. Vidimo i da je svet „Mibdula“ vrlo malo pojašnjen, što se i da očekivati jer smo tek na prvom broju. Uz to, Reljić ostavlja dovoljno prostora čitaocu da se zapita šta će doći sledeće, sa tek toliko misterije da zagolica maštu. Za njegov prvi iskorak u svet stripa, ovaj scenarista definitivno obećava.

Naravno, ima i par delova u scenariju koji nisu na mestu. Primera radi, prosečnom čitaocu bi odabir likova stavio do znanja da čita još jedno „woke“ delo. Ovde valja podvući jednu stvar. Moderne priče koje sadrže „woke“ elemente su prečesto katastrofalno loše (npr. „America“), ali umeju da budu i jako dobre (npr. „Arcane“), a ovo otvoreno kažem kao neko kome su se „woke“ stvari smučile. Na sreću, „Mibdul“ ne pati od negativnih strana ovog segmenta. Međutim, ono što se meni lično nije toliko dopalo jeste jednostrano predstavljanje ekoloških problema jedne planete i strana koje ih zagovaraju. Debata o globalnom zagrevanju, zagađenju, itd. je neizmerno komplikovana, a podela „korporacije loše, prirodnjaci aktivisti dobri“ ni po kom osnovu ne pomaže debati, već pojednostavljuje ozbiljnu stvar previše.

Eto, nahvalismo i nagrdismo Teodora (hehe), tako da hajmo i Inez da malo procedimo. Što se crteža tiče, rekao bih da stil Kristine nije baš podesan za akcioni serijal smešten u svemiru. Naravno, ovde je akcija sekundarna, ali bi opet nešto realističnije ovde funkcionisalo bolje. To svakako ne menja činjenicu da Kristina izvanredno barata perom i da njeni likovi ožive na svakoj tabli. Stil joj je očito inspirisan web stripovima novih generacija, i premda sam ja navikao na nešto klasičnije (a pokatkad i nešto nenormalnije), naglasiću da je ovaj stil osveženje na prostoru evropskog stripa uopšte. Veliki broj mladih čitalaca upravo ovakve dizajne likova i lokacija obožava; drugim rečima, Kristina je bila pravi izbor za crtača „Mibdula“ i da mene neko pita kog bih odabrao umesto nje, naglasio bih da do promene crtača neće doći.

E sad, vredi li nabaviti „Mibdul“ i da li je serijal dostupan srpskoj i inim evropskim publikama? Odgovor na oba pitanja je jedno muževno Da. Ja sam moj broj naručio relativno skoro – ne košta puno, a poštarina je maltene zanemarljiva. Prema tome, ljubiteljima devete umetnosti toplo preporučujem „Mibdul“ kao jedan divan uvod u svet malteškog stripa, a i kao jednu simpatičnu priču o napretku, prirodi, korupciji, tradiciji, porodici, prijateljima, i nesigurnoj budućnosti. Svega toga imate u prvom broju, i iskreno jedva čekam da izađe sledeći.

Autor: Ivan Veljković, 10. maja 2022.

BONUS VIDEO REDAKCIJE STRIP BLOG: