Ex tenebris

Recenzija prvog toma mange „Deaddie Du Dead“ autora Aruunasa Murnikovasa

Ne tako davno, u tekstu za internet časopis KUŠ!, osvrnuo sam se na tematiku prvenaca u stripovima. Između ostalog, tu se postavila problematika tzv. „prve srpske mange“. Bez da dužim, jedan od tri kandidata za taj položaj je strip „Predodređeni“, za koji je scenario pisao Predrag Đurić, a crtež pao na pleća osobe sa pseudonimom Uju Šibuja (u „originalu“ Uyou Shibuya). Informacije su kontradiktorne o tome da li je autor muško ili žensko; sam Đurić je vodio intervju s Ujuom, i sudeći po njemu u pitanju je muškarac, i ako je verovati komentarima ostavljenim na deviantArtu koji se direktno tiču autora, opet je u pitanju muško. Ali je u zvaničnim najavama za „Novosadski strip vikend“ najavljivan kao žena. tenebris

Dakle, Uju je osoba kojoj ne znamo ni pravo ime, niti pol (mada je recimo 80% ka tome da je muško), niti znamo čime se sada bavi i gde je. Ali zato znamo neke stvari. Znamo da je Uju rođen(a) 1992. godine u Vilnusu, da je tamo završio/la Akademiju umetnosti u istom gradu, kao i kratki spisak nagrada sa par festivala. Drugim rečima, jedna od osoba koja je doprinela manga kulturi kod Srba, još u ranim 2010-im, je poreklom Litvanac.

Pre sad gotovo deset godina, pokrivao sam „Predodređene“ i, ponet nostalgijom, hteo da vidim čime se Uju sada bavi. Umesto da pronađem ovu osobu, kojoj se po svoj prilici gubi svaki trag, putem internetskog autoputa sam se našao na sajtu manga časopisa „Saturday AM“ (i njegovih drugih edicija), gde mi je drugi litvanski autor zapao za oko. Nakon još malo čačkanja, iskopao sam i sve relevantne profile ove osobe na internetu i uvideo da je upravo recentno objavio prvo štampano izdanje svog trenutnog projekta. Jedno naručivanje i čekanje potom, i taj isti strip, ta prelepa litvanska manga, je bila preda mnom.

„Deaddie Du Dead“, prvi tom mange čiji je autor prolifčni ilustrator Aruunas Murnikovas, provlači u sebi fantastiku, krimi dramu, horor i mnoge druge podžanrove. Svoj život je manga počela onlajn i svako ko je zainteresovan, može istu da prati redovno potpuno besplatno. Radnja mange je propisno sažeta na zadnjoj korici prvog toma, te ovde prenosim sažetak u celosti:

U turobnom svetu gde ljudi i hibridi žive zajedno, stvarnost iz dana u dan postaje sve izvrnutija. Ivas je tinejdžer koji igrom slučaja radi kao plaćeni ubica za agenciju pod vladinom jurisdikcijom. Međutim, nakon incidenta sa agencijom u koji je bio umešan njegov prijatelj, Ivas i njegova partnerka Alisa se zavetuju da će uništiti agenciju i time se osloboditi iste.

Stvari se dodatno komplikuju kada Ivas umre i vrati se u život dobijajući čudnu moć zvanu „buđenje“. Zbog ovog spleta okolnosti, Ivas postaje meta mnogih grupa u podzemlju.

Pročitajte: Miljokaz

Ivas, sa njegovom apatičnom facom i manjkom motivacije, je savršeni glavni lik za okruženje koje Murnikovas gradi; njegova metropola je podjednako haotična poput bića koja u istoj obitavaju. Naime, zgrade se materijalizuju i dematerijalizuju bez ikakog šablona, što dodatno otežava živote stanovnika koji ni sada nisu idealni. A među stanovnicima vidimo em obične ljude, poput Ivasa i Alise, do hibrida poput njihovih kolega Herija, Lua, Frenka i Kume. Hibridi u univerzumu stripa „Deaddie Du Dead“ su ljudi sa životinjskim karakteristikama, dakle polujarčevi, poluribe, polulisice, polupsi, itd. (da, da, slobodno pravite zajebancije na furry fandom). Činjenica da su ovi hibridi tako prirodno integrisani u ovo društvo dočarava čitaocu bizarnost ove metropole; iako ima očitih fantastičnih elemenata, i dalje se oseća kao da je živa, organska zajednica – otprilike isti tip građenja svetova kao kod Džordža Lukasa i njegovih „Ratova zvezda“. Pritom i pomaže činjenica da je Murnikovas diplomirao arhitekturu, time stičući zlata vredna znanja o urbanom planiranju, perspektivi i dekonstrukciji građevinskih objekata. Naravno, nije jedini arhitekta u Evropi koji se potpuno dao stripu (svakako se tu trebaju istaći Zoran Tucić iz Srbije i Mirel Dragan iz Rumunije), i kamo lepe sreće da ih imamo još u budućnosti.

No, u svojoj biografiji, Murnikovas navodi da mu je strast da, pored kinematografskih pozadina, u svojim delima obuhvati i akcione elemente, kao i emocije likova. Svega toga ima u „Deaddie Du Dead“ na pretek. Hemija između Ivasa, Alise i Lua, na primer, je izvanredna i stvarno se dobija osećaj kao da imaju istorijat koji se proteže godinama. Pritom, čak i naizgled sastranični likovi, poput glavnih negativaca (namerno ne odajem koji su; čitajte strip) ili pak Herija, imaju osobine koje ih čine uverljivim i apsolutno prijatnim za čitanje.

Naravno, samo delo ima par mana, ali su uglavnom tehničke prirode. Primera radi, ne znam ko je prevodio i lektorisao „Deaddie Du Dead“, ali se jasno vidi da ima nekih propusta, em u pravopisu, em u konstrukcijama rečenice. Neretko se dešava kod nezavisnih autora da, tokom sastavljanja scenarija ili prevođenja na engleski, izvrše tzv. „negativni transfer“, gde ideju ili koncept prevedu bukvalno na drugi jezik, te se time izgubi smisao originalno prisutan. Pritom, ako bih sitničario, skrenuo bih pažnju i na scene borbe. Najveći broj akcionih elemenata izuzetno izgleda, i za neke napade su pronađena kreativna rešenja. To je, rekao bih, i najjači aspekt vizuelnog pripovedanja Murnikovasa (ako izuzmemo spektakularne pejsaže i totale sa zgradama u pozadini). Međutim, na par mesta, kao na primer u borbi Ivasa i glavne negativke, dešava se da nije baš najjasniji tok napada, pa pomalo deluje razbacano.

Sve u svemu, konačan sud o mangi „Deaddie Du Dead“ je i te kako pozitivan. Ako bih je poredio sa nekim drugim delima evropske mange, tu bih izdvojio svakako „Radiant“ Tonija Valentea i Senširov „Sweet Konkrete“, a za domaću publiku tu je neizbežan „Last Hope“ Srđana Vranješa. Uvek je bitno podržati nezavisne manga autore, pogotovo iz manjih sredina poput Litvanije, gde je kupovna moć ipak za nijansu manja od većih strip tržišta poput američkog, francusko-belgijskog, japanskog, nemačkog, britanskog ili korejskog (digresija na istu temu: prvi tom mange „Deaddie Du Dead“ je štampan samo u 500 komada, što se ne razlikuje mnogo od tiraža strip albuma u Srbiji i generalno u balkanskim zemljama). Svakako, preporuka za čitanje i za nabavku „Deaddie Du Dead“ stoji, i iskreno se nadam da će do decembra sledeće godine već izaći i drugi tom, taman da vidimo šta Ivasa čeka i da li ćemo dobiti odgovore na neka pitanja koja se tek polako otvaraju.

Ivan Veljković, 17. decembra 2023.