Technotise – Beograd 2074.

Drugi srpski dugometražni animirani film, „Technotise: Edit i ja“, snimljen je 2009. godine i delo je našeg čuvenog strip crtača, animatora i ilustratora Alekse Gajića. Film pripada žanru naučne fantastike, a najuočljivije inspiracije vuče iz manga i anime serijala kao što su „Duh u oklopu“ (The Ghost in the Shell) ili „Akira“, ali i iz radova legendarnog Mebijusa. Radnja je brza, intrigantna, nabijena jungovskim psihološkim momentima i osnovnim pitanjima moralnosti. Uz sve to „Edit i ja“ obiluje omažima domaćoj pop kulturi i poseduje impozantnu glumačku postavu koja je pozajmljivala glasove Gajićevim junacima.

Ipak, samim filmom ćemo se detaljnije baviti u nekom od budućih tekstova, a u nastavku se vraćamo na osnovu iz koje je film iznikao, a to je strip „Technotise“ objavljen 2001. godine. Važno je još samo napomenuti da se priča animiranog filma i stripa gotovo potpuno razlikuju i da je zadržana samo glavna junakinja sa svojom karakterizacijom i ekipa njenih drugara.

Crtanje grafičkog romana „Technotise“ po scenariju Darka Grkinića, započeto je 1996. godine kao deo diplomskog rada Alekse Gajića na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Dve godine kasnije, Gajić radi izvesne dorade da bi onda albumsko izdanje izašlo 2001. godine u izdanju „Sistem komiksa“. Kao deo promocije albuma, te prve godine novog milenijuma, izbačen je i muzički animirani video koji za centralnu figuru ima glavnu junakinju stripa, a animaciju i muziku je odradio sam Aleksa Gajić.

RADNjA
Radnja stripa je smeštena u Beograd 2074. godine i prati Edit M. Stefanović, mladu i lepu studentkinju Fakulteta za istoriju umetnosti i arheologiju. Ona je uzorna studentkinja koja uživa i u čestim dozama adrenalina jureći na hoverbordu (daske nalik onim za surf koje zapravo lebde i piče prilično brzo) zajedno sa svojim društvom u kome je i njen on/off dečko Bojan. A tu su i druge vannastavne aktivnosti…

Kada jednog dana Editin mentor poveruje da je pronašao tajanstveni tunel ispod Kalemegdana koji je datira iz 1739. godine i doba Austrijsko-turskog rata, a u kome je navodno ostala zarobljena velika količina Habzburškog zlata, Edit će se uplesti u jednu opasnu priču dostojnu istovremeno Indijane Džounsa, Džejmsa Bonda i Nindža kornjača.

SCENARIO
Grkinić je napisao jednu jako zabavnu SF priču koju je protkao sa malo istorije i na taj način je lepo prizemljio i u kombinaciji sa radnjom smeštenom u Srbiji omogućio domaćim čitaocima da se potpuno povežu sa pričom i likovima.

Dijalozi su zreli i dobro napisani, a smisao za humor je odličan. Pored zanimljive šetnje kroz futuristički Beograd, ovaj strip nudi i jednu dobro osmišljenu i isto tako izvedenu kritiku kapitalizma i konzumerizma. Istina, to nije ništa revolucionarno, ali pisac je i tu uneo jedan lični pečat iliti momenat namenjen ljudima koje genetika veže za ove brdovite prostore. Ipak, može se uočiti da bi neka mesta u narativu mogla da budu jasnija i razrađenija nauštrb akcionih scena koje su stvarno veličanstvene, ali koje su prigušile poentu raspleta u nekoj meri.

Pročitajte: “Srpski Bog” – Glas duhova prošlosti

Što se likova tiče, Edit je gotovo bez prestanka u centru pažnje, ali u njen lik se ne zadire previše, kao što je, uostalom, slučaj i sa članovima ekipe koja je prati. S druge strane, svi oni su jako lepo naglašeni pa smo dobili osnovne crte njihovih karaktera što je sasvim dovoljno za jedan strip sa ovoliko akcije koji po obimu tek malo nadilazi standardan francuski album, a sadrži celovitu priču.

CRTEŽ

Za Technotise“ se može reći da je jedan od ranih radova Alekse Gajića, ali su se već njegovom tadašnjem radu mogli udeliti svi superlativni epiteti koje zaslužuje i danas. U to vreme je bio toliko dobar da je jednostavno bilo malo prostora za napredak, a on je sa godinama ipak uspeo da postane bolji i danas koristi strip na višestruko inovativne načine i nastavlja da se nadograđuje.

„Technotise“ je jedan od najdinamičnijih stripova koje sam ikada čitao, a uz to je i odlično kadriran iako je Gajić možda u tom segmentu najviše napredovao kasnije u karijeri. Dizajn Beograda koji će nam doći za pola veka je očaravajući i ne radi se o utopističkom niti o distopijskom prikazu, već je napravljen jedan balans koji naginje ka realnosti života. Isto tako se pogled lako zalepi za izgled spravica i rešenja za neke sitnice koje okružuju likove i generalno celokupnu atmosferu. Kad se na sve to doda vizuelni prikaz glavnih likova, može se reći jednostavno da je Gajićev crtež – seksi.

SUMIRANjE UTISAKA
S obzirom da je „Technotise“ poslužio kao inspiracija za drugi, ali do sada najpoznatiji domaći dugometražni animirani film, mirne duše može da se kaže da je ovo jedan od najznačajnijih modernih srpskih stripova. Međutim, poređenja sa filmom treba držati na minimumu jer poveznice između dva dela nisu toliko čvrste kao što se čini i radi se o odvojenim kreacijama.

„Technotise“ je strip koji nudi izuzetnu zabavu. To je strip sa scenarijom koji je daleko od savršenog, ali koji će vas na kraju podstaći da razmišljate o pojedinim stvarima i koji je čak i u tim nesavršenostima, a ponekad i naivnostima, neočekivano šarmantan. I to je strip sa crtežom koji se ureže u pamćenje i koji će vas naterati na ponovna čitanja sve i da vam se priča ne svidi (što je malo verovatno).

IZDANjE
Pored prvog albumskog izdanja „Sistem komiksa“ iz 2001. godine postoji i drugo iz 2009. godine, dopunjeno Gajićevim skicama i kratkom pričom o upoznavanju Edit i Bojana. To drugo izdanje i danas može lako da se nabavi, a ima oko osamdesetak stranica (sa dodatnim materijalom) lepo i kvalitetno uvezanih u meke korice.

Autor: Nikola Tasković