“Nestanak Raja” – Zlo pod kalifornijskim Suncem
Ovo je priča o odbačenim ljudima koji se nalaze tu gde se nalaze iz raznih, šarenolikih razloga, ali je isto tako i savršena slika svega što je loše u Americi, generalno u kapitalizmu i demokratiji u ovim oblicima u kojima se primenjuju. Slika koja pokazuje da je i u zemljama „prvog sveta“ potrebna promena u sistemu koji tako nesebično izvoze u nerazvijeni ili svet u razvoju.
Prikaz stripa “Nestanak Raja” scenariste Džošue Dajsarta i crtača Alberta Pontičelija u izdanju Dakrwood-a
Kalifornija. Najnaseljenija država u SAD sa oko 39 miliona stanovnika čije obale zapljuskuje Pacifik i koja ima preko 280 sunčanih dana u toku godine. Prva asocijacija kada se pomene Zlatna država je sigurno njen najveći grad Los Anđeles sa peščanim plažama svojih prigradskih naselja i glamur Holivuda kojim šetaju najveće svetske filmske zvezde. nestanak
Kalifornija je gotovo sinonim za bogatstvo jer bi čak i nezavisna od ostatka SAD-a bila jedna od najbogatijih država na svetu. Međutim, tim osunčanim ulicama ne teku med i mleko u dovoljnim količinama za sve jer i pored moćne privrede i velikog broja basnoslovno bogatih stanovnika, Kalifornija ima ogroman broj stanovnika koji žive ispod granice siromaštva.
O tim ljudima sa margine, odbačenim i otuđenim od normalnog života, govori strip scenariste Džošue Dajsarta i crtača Alberta Pontičelija „Nestanak Raja“, izdat pod logoom TKO studija 2018. godine.
RADNJA je smeštena u Venis, jedno od obalskih naselja Los Anđelesa u kome ne postoji tampon zona između bogatih i siromašnih. Ta razlika postaje sve uočljivija kako velike IT kompanije počinju da kupuju zemljište neposredno uz okean da bi gradili luksuzne poslovne prostore, smeštajne jedinice za svoje zaposlene i hotele dok na samim plažama živi gomila beskućnika. Te promene u Venisu iz prve ruke posmatra Edi Kinjones, beskućnik, alkoholičar, psihički bolesnik i kako sam kaže – apsolutno slobodan čovek.
Pročitajte: “Zmija i kojot”: Dugim, peščanim predelima…
Edi jednog dana prateći svoju rutinu otkriva leš mlade devojke, koju je viđao na svojoj plaži, bačeno u kontejneru. Devojka po imenu Tesa je ubijena zajedno sa svojim psom, krvi je bilo na sve strane i to pomera Edijev svet iz temelja. On počinje da sanja i da ima halucinacije vezane za Tesino ubistvo, a kako policijska istraga tapka u mestu, Edija nagon nezadrživo vuče da otkrije istinu i da pronađe ubicu.
SCENARIO Džošue Dajsarta je školski napisan i samim tim nema neke preterane inovativnosti ili lepršavosti. Radnja je podeljena u dva narativna toka. Jedan je u sadašnjosti i prati Edijevu istragu, a drugi se čitaocima prikazuje kroz flešbekove kada se dovoljno kockica složi da bi se rasvetlio deo događaja koji su doveli do Tesine smrti. Tako pored Edija, prati i nekolicinu drugih likova bitnih za slučaj.
Dijalozi su na nekim mestima kruti jer bi se očekivalo da ljudi koje radnja prati upotrebljavaju više žargona, ali su inače dobro uklopljeni, tečni kroz njih Dajsart sasvim precizno vodi priču od početka do kraja.
Ono što je glavni kvalitet „Nestanka Raja“ su likovi koje je Dajsart jako dobro naglasio i proveo kroz ceo grafički roman. Pored Edija koji ima najviše prostora i u čiju ličnost imamo najveći uvid, uspeo je da jako lepo i na ograničenom broju strana obradi još najmanje šestoro ljudi i servira nam njihove životne priče i ličnosti.
„Nestanak Raja“ je u svojoj osnovi krimi priča sa slajs of lajf elementima i sa teškom socijalnom tematikom koja se odvija u brutalnom svetu siromaštva čije čitanje izaziva empatična osećanja, ali je i dalje sasvim jasno da je scenarista većinu likova romantizirao.
CRTEŽ je Alberto Pontičeli odradio u dve različite stilizacije. Jedna je bila namenjena sadašnjim događajima sa Edijem kao centralmnom figurom, a druga je poslužila za flešbekove kroz koje sagledavamo uzroke Tesine smrti. Oba Pontičelijeva stila su solidna i kadriranje mu je prilično dobro kroz ceo strip, ali se inače odlična atmosferičnost vinjeta koje se odigravaju u sadašnjosti potpuno gubi u sterilnim flešbekovima. Posebna zamerka koja se ovde ističe, bez adresiranja na crtača jer odgovoran može biti i scenarista ili urednik, jeste cenzurisanje pojedinih scena krvoprolića koje se odigraju van kadra, a za takvu vrstu ograničavanja u stripu sa ovakvom tematikom, stvarno ne bi trebalo da ima mesta.
KOLOR je delo odavno čuvene i sjajne Đulije Brusko koja je i na ovom naslovu bila sjajna i uspela je da svojim bojama pokrije neke crtačke mane, ali onu sterilnost flešbekova nije uspela. Čak su boje u tim sećanjima življe i jače, što nema puno logike jer se radi o prilično turobnim uspomenama.
ZAKLJUČAK je da „Nestanak Raja“ svakako zavređuje pažnju i sasvim je pogodan i za ljude koji nisu tradicionalna stripovska publika. Dajsart provlači veliki broj političkih poruka kroz scenario, ali to su tek sitnice koje ne bi trebalo da smetaju niti da odvlače pažnju od čitanja sve i da se sa njima ne slažete. Ovo je, na kraju krajeva, priča o odbačenim ljudima koji se nalaze tu gde se nalaze iz raznih, šarenolikih razloga, ali je isto tako i savršena slika svega što je loše u Americi, generalno u kapitalizmu i demokratiji u ovim oblicima u kojima se primenjuju. Slika koja pokazuje da je i u zemljama „prvog sveta“ potrebna promena u sistemu koji tako nesebično izvoze u nerazvijeni ili svet u razvoju.
IZDANJE. Darkvud je „Nestanak Raja“ objavio kao sedmu knjigu edicije Saskvač u standardnom formatu trejda sa mekim koricama, odličnim povezom, na kvalitetnom, blago matiranom papiru.
Prevodilački posao je obavio Petar Jandrić, a štamparski Publikum iz Šimanovaca.
Autor: Nikola Tasković