Tužba između Marvela i strip autora je okončana

Tužba između Diznija, kompanije koja poseduje Marvel Comics, u kojoj su se među poznatim strip autorima našli Larry Lieber, Don Heck, Steve Ditko, Gene Colan i Don Rico, je okončana.

Multinacionalna kompanija je tužila strip autore nakon što su ovi pokušali da traže intelektualno vlasništvo nad likovima koje su stvarali godinama. Dizni je pristao da odustane od optužbi, nudeći autorima vansudsko poravnanje, koje su predstavnici obe strane opisali kao “prijateljsko rešenje”.

Lieber i naslednici Hecka, Colana i Rica su prihvatili, dok su naslednici Ditka radije nastavili svoju pravnu bitku, zbog posedovanja prava dva popularna Marvelova lika: Spider-Man i Doctor Strange.

Ovo nije prvi put da se vode sudski sporovi ove vrste. Pre nekoliko godina, porodica Jacka Kirbyja tužila je Marvel Comics kako bi dobila intelektualnu svojinu nad likovima gde je crtač bio kreator i kokreator. Savezni sud je 2011. godine odlučio da se sva dela koja je Kirby stvorio kao crtač između 1958. i 1963. klasifikuju kao “rad za najam”, odnosno puka aktivnost “izvršenja” koja zahteva odricanje od bilo kakvog zakonskog očinstva nad intelektualnom svojinom.

Pročitajte: 13 najboljih naslovnica Spajdermena Džona Romite

Tri godine kasnije, Kirbyjevi naslednici odneli su slučaj na Vrhovni sud, koji je pristao da preispita samo mali postotak predmeta. Međutim, u tim slučajevima Sud se složio sa autorom. Suočeni sa katastrofalnom mogućom eventualnošću, a to je potencijalni gubitak intelektualne svojine na veoma važne likove, u Dizniju su se s naslednicima dogovorio da stvar reše izvan sudnice, neki upućeni izvori tvrde da je iznos isplaćen Kirbyjevim naslednicima bio nekoliko desetina miliona dolara. tužba

Prema odredbama zakona o autorskim pravima u Sjedinjenim Državama, autori ili njihovi naslednici mogu vratiti intelektualnu svojinu nakon određenog perioda. U slučaju Spider-Mana, stvorenog 1962. godine, Marvel Comics je ovog meseca trebao predati lik Ditkovim naslednicima. tužba

Odluka o tome da li je određeni posao bio „rad za najam“ ili ne, mora se reći, gotovo je uvek teška. U ovim slučajevima teškoća je posebno velika zbog „Marvelove metode“, operativnog sistema koji se koristio u vreme rođenja spomenutih likova koji je omogućio potpuni razvoj od strane dizajnera kratkog sinopsisa koji je dao scenarista, koji se zatim vratio na već nacrtane table da bi dodao dijalog.

“Marvel metoda” je zakomplikovala dodelu zasluga, jer su samo crtački delovi priznati dežurnom umetniku, dok je u stvarnosti on po svemu bio odgovoran i za priču. Za većinu radova nastalih 1960-ih, osim autorskih zapisa štampanih u izdanjima, ne postoje zvanični dokumenti koji utvrđuju ko je šta radio.

Prvi slučaj koji je napravio primer u ovom smislu bio je onaj koji datira iz 1989. godine između kipara Jamesa Earla Reida i neprofitne organizacije Zajednica za kreativno nenasilje, koja je naručila statuu od Reida. Na osnovu brojnih faktora (kao što je upotreba lične opreme ili kreativne odluke koje se donose nezavisno od klijenta) utvrđeno je da Reidov rad nije delo po narudžbini. Na kraju su, međutim, organizacija i vajar podelili prava: prvi je zadržao prava na statuu, drugi je zadržao autorska prava na kreaciju.

„Čak i ako bi Disney ponovio uspeh prethodne tužbe“, napisao je Hollywood Reporter 2021. godine, morali bi se vratiti na Vrhovni sud i onda se suočiti s istim rizicima koji su doveli do sporazuma o priznanju krivice pre sedam godina.“ U ovom slučaju, sporazum o priznanju krivice došao je pre svake kazne, možda zahvaljujući presedanu s naslednicima Jacka Kirbyja.