“Šenžen”: Putevima jednog autora…
Zanimljivi su putevi strip autora Gi Delila. Kao profesionalac u oblasti animacije i proizvodnje animiranih filmova obišao je pola sveta.
šenžen
Prikaz stripa “Šenžen” autora Gi Delila u izdanju Komika
Na svojim putovanjima po dalekim zemljama u čije se tokove nije najbolje uklapao Delil je pisao putopise kako bi dočarao sve svoje doživljaje i svoja doživljavanja gradova, ljudi i društava u kojima je boravio.
Pročitajte: “Pjongjang: Telo i duša u službi režima”
Pored svetski poznatog grafičkog putopisa “Pjongjang”, 2000. godine ovaj kvebekčanin je objavio crtani putopis iz kineskog grada Šenžena, industrijskog centra južnog dela ove velike azijske zemlje. Važno je odmah naglastiti da je 2023. godine izdavačka kuća Komiko iz Novog Sada objavila knjigu “Šenžen” kao 20. u ediciji Meridijani. Knjiga je mekog poveza po ugledu na “Pjongjang” koju je Komiko objavio nekoliko godina ranije.
Delil je rođeni šaljivdžija i sve svoje knjige zasniva na vedrom duhu koji nosi duboko u sebi. Tako je upravo on u centru pažnje šaljivih scena svojih putopisa. Njegov nailazak na novu kulturu je uvek vedrog nastupa, nekada začuđen, ali ipak uvek široko raširenih ruku za sve novo što mu donosi boravak u drugoj sredini. Kako nikome zapravo nije lako da se prilagodi običajima druge zemlje i načinu života tako je i Delilu svaka promena pala pomalo teško. Međutim, kako je i sam rekao, iz Kine će pamtiti najviše hranu jer je to ono što mu se najviše svidelo.
Delil je u Kini bio predmet za vežbanje engleskog jezika domicilnom stanovništvu, uživao je u pažnji ljudi koje ne razume i koji njega ne razumeju i štrčao je kud god da krene. Njegov opšti utisak je bio dosta loš kada je Šenžen u pitanju, iako je i sam rekao da je to jedan od gradova iz snova većini Kineza. Kina kao dosta siromašna zemlja, a mnogoljudna i zato su posao i siromaštvo osnovni problemi ovog društva. Delilu je to jasno, ali kako i sam dolazi iz koliko toliko uređene zemlje ovi društveno-ekonomski fenomeni su mu strani i čudni i tako ih i on doživljava. Sa druge strane, dosadne i sumorne dane ispunjene prevelikom pažnjom hotelskih službenica Delil je osvežavao odlaskom u Hong Kong ili obližnji grad Kanton. Tu je situacija bila dosta drugačija i osećao se kao da je u drugoj državi. Nije štrčao, nisu ga saletali da sa njim razgovaraju i nisu se utrkivali da ga pozdravljaju i usluže.
Na zanimljiv način, sirovim crtežom stare, frankofone škole stripa Delil je opisao svoj boravak u Kini devedesetih godina dvadesetog veka. Ovaj strip je jedno svojevrsno štivo koje na iskren način prikazuje doživljaje čoveka koji se obreo u drugoj kulturu i sasvim dugom pogledu na svet i sebe same.
“Šenžen” ostaje jedno od interesantnijih dela stripske umetnosti prevedenih na naš jezik i zavređuje mesto u kolekciji stripoljubaca.
