“Panišer: Ćelija”: Apokaliptični kraj!
Dok se čita Panišer Garta Enisa jasno je da će se priča završiti nekim krajem junaka. Drugačije nije ni normalno kada je u pitanju ovakav projekat.
Prikaz stripa “Panišer: Ćelija” Garta Enisa i grupe autora u izdanju Darkwooda
Razrađivati jedinstvenu priču oko samo jednog lika, nosioca serijala, a ne voditi je od njegovog nastanka do nestanka bilo bi gubljenje vremena. Upravo je to bilo na umu školski potkovanom piscu scenarija za stripovske priče Gartu Enisu oprobanom u desetinama superherojskih projekata tokom svoje karijere.
Pročitajte: “Panišer: Veli Fordž, Veli Fordž”: Konačan obračun sa Barakudom i vijetnamskom istorijom
Putevi močvare
Naime, poslednja, integralna knjiga Max Marvela u kojoj glavnu ulogu ima Panišer Garta Enisa u izdanju izdavačke kuće Darkwood koja se prihvatila ovog projekta i uz duže ili kraće pauze i veće ili manje probleme ga dovela do kraja, govori upravo o apokaliptičnom kraju čuvenog junaka.
Ne možemo se otrgnuti utisku ovog spomenutog ali svakako Panišer nije zaslužio ništa manje nego jednu pristojnu završnicu povezanu sa krajem planete Zemlje i svog živog sveta na njoj. Međutim, da krenemo mi polako u razradu same teme.
Veoma važno je naglasiti da je pre poslednje serije priča Frenk Kasel, popularni Panišer u nameri da isporuči jednog opasnog krimosa skrenuo s puta u blizini neke zabačene močvare kako bi umirio svoj osvetnički instinkt koji ga do sada nikada nije izdao. Baš tu iza sumnjive pumpe nalazilo se čitavo malo carstvo poremećene porodice ogrezle u grehu kanibalizma. I upravo je ova epizoda scenariste Viktora Gišlera i vodećeg crtača ovog serijala Gorana Parlova odavala utisak one stare dobre Panišerske epizode gde lutajući heroj željan krvi kriminalaca, koji su mu jednom davno ubili san o normalnom životu, nalazi leglo zvečarki, upada u njega i rastura ga. I moramo priznati da epizoda sama po sebi ne donosi nikakav miris kraja serijala. Scenario je efektan, pun akcije i bez mnogo pozadinskih detalja. Onakav kakvog i inače očekujemo od superherojskih Amera.
Atomski zdesna
Pre početka završnice serijala Majk Benson i Lorens Kembel nas uvode pričom “Progonjen” u psihologiju onih kriminalaca koji su na meti Panišera i znaju za to. Toliko panike, paranoje i na kraju katarzičnog ponašanja koje ubija svako dostojanstvo i sve ono što čoveka čini čovekom.
“Tigar” je početak poslednja povest o Panišeru i donosi nam sve što ovaj serijal nije ispričao. Pre svega Gart Enis i Džon Severin nas uvode u Kaselovo detinjstvo i one bezbrižne dane ispunjene gledanjem nesreće sa strane. Nekako se ipak može reći da je Frenk živeo u skladnoj porodici, u nevreme kao i svako drugu, ali manje više lepo. Njegovi roditelji su se borili za njega, a on je od malena bio spreman da se bori za druge. I već tu se, u najranijoj mladosti, vidi osvetnički žar koji tinja u njemu.
I na kraju su priče “Ćelija” (Gart Enis i Loui Larosa) i “Kraj” (Gart Enis i Ričard Korben) povezane sa prethodnom epizodom potonje u serijalu. I ono što se i očekivalo, Panišer se predao policiji samo kako bi došao do onih koji su kobnog dana pre mnogo godina bili u Central parku i između čije razmene pištoljskih zrna se našla Panišerova porodica. Taj opšti metež je zahtevao i krajnju, preteranu, totalno nepovezanu epizodu koju je realizovao čuveni kralj horora Ričard Korben, veteran američkog stripa. Epizoda “Kraj” donosi nam nestanak sveta u apokaliptičnoj budućnosti usled koje se i Panišerovo, naizgled neuništivo telo, topi…
Preteranost epilogije
Možemo dugo diskutovati o kraju Enisovog Panišera, ali treba biti pošten i dobro se zamisliti. Kada znamo sve o Panišeru i kada znamo sve ne samo iz ovog serijala već od onda kada se počeo pojavljiati u Spajdermenovim redovnim epizodama i kada znamo koliko je on zajeban tip, kakav kraj može da mu sledi? Pa, nema njemu smrti bez atomske bombe! Priznaćete da je to jedina realna priča…
A da, ne smemo zaboraviti da je za Darkwoodovo (2023) izdanje prevod radio Draško Roganović koji je, ma znate već sve… 😉
