LinkedIn iznenađenja #1: Lov ili lovina

Recenzija kratkog one-shot stripa „Wander“ autorke Lusi Frimen

Pre nego što se bacimo na glavninu teksta, valjalo bi razjasniti par stavki. Naime, zarad privremenih zdravstvenih problema, autor ovog teksta je bio primoran da provodi dosta vremena u ležećem položaju. Samim tim, nije bilo prilike da se mnogo toga radi, sem da se zvera u telefon. A kako volim da mi vreme prođe produktivno, rešio sam da polako alli sigurno overim LinkedIn. Nakon dodavanja veza i preturanja po postovima, primetih da sam i dalje u grupi „Comics and Graphic Novels“. Za sve zainteresovane stranke, ova grupa redovno dobija vesti od autora, nezavisnih koliko i etabliranih, glede različitih projekata na kojima rade. Ovde negde sam nabasao na jedan presladak strip Lusi Frimen, frilens ilustratorke iz Ujedinjenog Kraljevstva. Naravno, znatiželjan sam naručio strip bez mnogo predomišljanja i, nekih mesec i kusur dana potom, stigao mi je.

Pročitaj: 16. maj 2023. – dan za Solo Leveling, srpsko izdanje

Sa svojih 36 tabli (sa sve spoljnim i unutrašnjim koricama), ovo štivo je bilo izuzetno lagano za čitanje, i premda sam ga slistio u jednom dahu – nekoliko puta zaredom – i dalje cenim da treba štogod o istom da se napiše. O, pisaće se i o drugim stripovima plasiranim na grupi „Comics and Graphic Novels“, ali o tom potom. Ima vremena, mladi smo. Sada sleduje „Wander“ (u slobodnom prevodu „Lutanje“).

Priča se odvija u dva vremenska okvira. Prvi je smešten u sadašnjost i tu vidimo jednu hitru visprenu strelkinju kako vodi razgovor sa pitomom srnom. Premda joj ime ne piše u samom stripu, strelkinja se zove Fia, a njena saputnica je Vren. Odmah saznajemo da njih dve kroz život vodi nešto što Fia zove Poziv; u opisu stripa na zvaničnom sajtu Lusi Frimen ne stoji šta je zapravo taj Poziv, te imamo jednu lepu misteriju pred nama.

Fia se priseća njenog prvog susreta sa Vren, kad su obe bile znatno mlađe. Dok je strelkinja pila vodu na obližnjem izvoru, spazila je kako grupa plemenskih lovaca po imenu Posednici jurca kroz šumu ne bi li nahvatala lovinu. Nažalost, ta lovina je zapravo majka još uvek nerazvijene Vren. Razjarena, Fia uspeva da smakne dva od tri lovca, dok trećeg pušta na slobodu pod uslovom da se nikad više ne sretnu. Od tada pa do danas, Fia i Vren provode svoje vreme zajedno, i strip se završava njihovim noćenjem, u sadašnjosti, ispod zvezda.

Kao priča, „Wander“ ima svojih kvaliteta. Isprva, Frimenova jako lepo vodi priču, i uspeva da na malom broju tabli predstavi, uslovno rečeno, malu priču. S obzirom na crno-beli crtež i na tematiku lova i životinja, ovo delo me je neodoljivo podsetilo na strip „Zvjerinjak“ Korine Hunjak, o kome sam isto svojevremeno pisao. Dakle, potpuno indie rad, bezbojna estetika, ženski glavni lik, i radnja koja je sadržana sama u sebi, iako ima potencijala za nastavak. Treba naglasiti i da ima malo simbolike među likovima. Primera radi, Vren (termin koji se prevodi kao „carić“) predstavlja vrstu sitne ptice koja obitava duž većeg dela Evroazije. Ali, ako uzmemo u obzir da je Frimenova Britanka, treba naglasiti i da je izraz „Vren“ bio korišćen kao nadimak za „Žene u kraljevskoj mornaričkoj službi“, u potpunosti žensku jedinicu britanske Kraljevske mornarice koja je bila aktivna duž 20. veka, sve do 1993. godine kada je integrisana u Kraljevsku mornaricu. Da li je srna Vren zaista izdržljiva i čvrsta poput žena iz ove vojne jedinice? To vam ostavljam da prosudite sami.

Neki segmenti priče pomalo štekću, i više se svode na sitnice. Primera radi, detalj koji je meni zapao za oko je onaj gde Fia ispaljenom strelom uspeva da zaustavi bačenu sekiru u letu. Fizika nalaže da je ovo nemoguće, i.e. da su se kojim slučajem strela i sekira stvarno udarili u letu, sekira bi nastavila svoju putanju a strela bi završila odbijena i na zemlji. Frimenova je ovaj detalj ostavila da pokaže preciznost Fije, što je OK sa te neke narativne strane, ali svakako pomalo odudara kao trenutak koji nema puno logičkog smisla.

Crtež je kod Frimenove pristojan, premda ima par stvari koje bih voleo da vidim dorađene. Primera radi, mnogo malo ima senci. Postoje, tu su, ali su odrađene pomalo ravno, bez mnogo sirovosti i dubine koja se nalazi u jednom šumskom okruženju. Pritom, drveće, stenje i ostali delovi prirode na trenutke podsećaju na nešto kvalitetniji klip-art. Pretpostavljam da je ovo Frimenova namenski uradila jer je htela da ima svedeniji crtež gde kinetika diktira priču, ali ja bih lično voleo malo više varijacija u pozadinama. Međutim, treba stvarno pohvaliti kostime likova, prvenstveno Fijin. Vidi se da je Frimenova uživala u stvaranju ovih intrikantnih uniformi, i da je priča kojim slučajem malo duža, nemam sumnje da bismo videli još različitih odevnih predmeta na mnogim novim likovima.

Po pitanju tehničkih detalja, za strip štampan na A5 papiru i heftan klamaricama, „Wander“ izgleda super. Ima tu sitnih grešaka, poput par tipfelera u dijalogu, ali to ne ometa čitanje priče. I dalje lepo teče i drži pažnju, što je jako bitno.

Prema tome, uzevši sve ovo u obzir, toplo preporučujem da nabavite „Wander“ i da ga pročitate – može da se naruči direktno sa zvaničnog sajta Lusi Frimen. A kad joj već posećujete sajt, svratite joj i na Instagram i na ArtStation. Kvalitetni crteži poput njenih stvarno vrede pomena, i iskreno se nadam nastavku „Wander-a“ u nadolazećim godinama. Sudeći po kraju ovog stripa i po nitima koje je Frimenova namerno ostavila otvorenim, nešto mi govori da će do tok nastavka doći uskoro.

Autor: Ivan Veljković

Izvor slika: LUCY FREEMAN | ART; Instagram: @vixenart_lucy