Novica Milivojević: “Leba” od srpskog stripa nema!

Razgovor sa strip umetnikom Novicom Milivojevićem za Strip Blog

I bum, Novičin crtež je rasplamsao staru vatru za dobar domaći strip koja je lagano tinjala u srcima stripoljubaca i zamalo se nije ugasila. Što se scenarija tiče, e to je ono što je gađalo u centar i dovelo nas do zaključka da što pre moramo odštampati nešto sa radovima ovog čoveka.

Pročitajte: Jerković: Inspiraciju pronalazim u urbanom životu kafića, ispijanju kafe i razgovorima

Novica Milivojević radi priče o svojoj svakodnevici negde između galaksije Z i galaksije X, radio je naslovnicu za Stripa sa margine broj jedan, a u svakom broju je učestvovao sa svojim stripovima. Takođe, njegovo samostalno izdanje “Fragmenti realnosti” su dostigli zaista veliki uspeh kod stripoljubaca, a ono što mi sada radimo jeste da ispravljamo jednu veliku nepravdu prema njemu…

Novice, dugo se već poznajemo i objavljujemo tvoje stripove na sajtu, a nikako nismo uradili intervju sa tobom, kakav je tvoj komentar na naš lični nemar i javašluk?

Iskreno nikad nisam razmišljao o tome ali sad kad si rekao, zaista nemam reči za vaše ponašanje… XD

Našalili smo se malo u prvom pitanju, ali reci nam kada si počeo objavljivati svoje stripove na Strip Blogu, nisi bio profilisan kao strip umetnik (usledile su tu objave i na drugim sajtovima) kako je tebi to izgledalo, taj prvi prodor ka nekoj široj publici i da li si smatrao da je to dobar način? Šta ti je doneo?

Pa da, do tada sam stripove objavljivao samo na Fejsu i Instagramu. I iskren da budem Strip Blog je bio neki aj da kažem portal do šire javnosti. Što je zaista doprinelo do širenja i broja pratilaca i prepoznavanja mog rada. Nekako se paralelno desio Strip Blog i moje pojavljivanje na festivalima stripa tako da mi je dosta pomoglo da ljudi vide ono što radim. Zaista korisna stvar za nove neafirmisane autore. Ubrzo posle toga je usledio i poziv od ekipe Stripovedača što je za mene bilo malo “wow” iskustvo, jer kao ko sam ja da gostujem u emisiji o stripu?! Veliki pozdrav i za njih dvojicu. A dalje znate i sami, bar vi hahahahaha, tako da ko god od novih i mlađih stripadžija me pita šta da radi upućujem ih na vas i odeljak autorskog stripa jer u mom slučaju je to bila jako dobra “prečica” i vetar u leđa na putu ka nekom cilju o kome sam razmišljao da bih voleo da postignem. A to je bilo da imam svoje autorsko strip izdanje.

Kako si se uopšte opredelio za strip, tačnije kako ti je strip postao sredstvo izražavanja?

Pa ne znam… nekako je to samo od sebe došlo. Uvek je bio prisutan manje ili više. Jer i ranije tačnije osnovnoj školi, negde treći četvrti razred smo ortak i ja izmišljali nove Masters of the Universe likove i pravili stripove sa njima. A kasnije u srednjoj sam prikazivao neke svoje budalaštine i dogodovštine kroz strip ali je sve to bilo za ekipu i zasmejavanje. Tako da je strip bio uvek tu negde. Možda zato što je i generacijski gledano strip bio to neko sredstvo za zabavu od malih nogu. TV nije bio toliko zanimljiv bar meni, uvek mi je crtanje bio primarni vid zabave, a i strip si mogao da saviješ u džep ili da ga strpaš u ranac i da ga poneseš gde hoćeš. Možda je zato ostao u podsvesti tako blizak. A i uživam da zasmejavam sebe i druge svojim crtežima, a strip je najbolji način za to.

U stripovima se često baviš vlastitom svakodnevicom putem koje otvoreno kritikuješ mnoge društvene pojave, ima li inspiracije svuda i šta te to najviše motiviše i inspiriše za stvaranje stripova?

Iskreno ja to nisam video kao kritiku već kao sprdnju na neku situaciju koju sam dožveo. Tako da ako su moji stripovi doživljeni kao kritika onda sigurno nije namerna, ali da, s obzirom na to da se bavim tematikom koja je neka vrsta sci fi-ja inspiracija bukvalno može biti svuda i sve oko nas. Recimo, strip Celuloidno prokletstvo je nastao iz razgovora kolega sa posla koje se mogu pročitati na prvoj stranici stripa o ukletom filmu i kasnije još jedne situacije koju sam video na ulicu tako da ceo strip od tih nekih 20-ak tabli je nastao iz par rečenica i jedne situacije u prolazu. Tako da da, inspitacija može se naći stvarno svuda ako se u to umeša mašta.

Gde se nalaze tvoje ambicije u svetu stripa?

Uh pa iskreno nemam neke sad ambicije da postignem ne znam šta, jer uspeo sam da dođem do onog sto mi je bio cilj, da izdam svoj neki strip. Naravno da ne nameravam da stanem sa stripom jer iskreno ko god se bavi umetnošću zna da je to nešto što ne može da se kontroliše i da kreacija postaje više potreba i kad dođe momenat da se ispolji ti se više ništa ne pitaš nego moraš da postaneš alat da to izađe na videlo. Tako da što se ambicija tiče moji stripovi su mi primarni cilj. Naravno, ako se ukaže prilika da crtam Nindža kornjače ili Hellblazera, neću odbiti xD

Koji strip autori su ti bili uzor u građenu svog stila i načina pripovedanja kao i grafičkog prikazivanja?

Uf… Pa ovako, što se samog stila crtanja tiče bilo je baš dosta uzora. Najveći od svih je bio Moebius jednostavno sam bio očaran svim tim linijicama, tačkicama i samim dizajnom karaktera, a i zbog bootleg zbirke Reintegeacija dezintegracije sam i odlučio da objavim svoje radove, zatim Goefry Darrow, oduševljen sam bio količinom detalja koje sam viđao na naslovnicama Transmetropolitana, pa i sam Transmetropolitan što se tog nekog sci-fi žanra pisanja tiče. Zatim Joe Mad, Scottie Young, nezaobilazni Bob Živković čijeg Jajzija i Još nam samo Ale fale sam obožavao u Tik Tak magazinima koje smo dobijali preko škole. Alan Ford je zaslužan za to što sam se opredelio za taj neki komični pristup stripu kao i Fabulous Furry Freak Brothers koji je bio boom za mene jer je odstupao od svega što smo mogli sa vidimo na prostorima tadašnje Jugoslavije. Umalo da zaboravim Željka Paheka… Dosta stripova i artista je uticalo na celokupni moj stil kako u crtanju tako i u pisanju i kadriranju.

Pitaćemo za jedan komentar sa tvoje strane na opaske o tvom radu koje smo mi dobili i tebi preneli. Kada smo objavili prvi broj Stripa sa margine, odmah je stigao komentar da si “srpski Robert Kramb”, kako gledaš na tu tvrdnju i koliko ti znači? Gde je osnova za takav komentar po tvom mišljenju?

Pa iskreno ne znam, dosta ljudi mi je to govorilo sa više strana, a od svih stripova Kramba sam stvarno najmanje čitao. Tj jedino šta sam čitao od njega je Mačak Fric. Ali ako više ljudi kažu da vide sličnosti sa njim onda ko sam ja da protivurečim? Nisam neki fan poređenja ali kad ti neko kaže da si “srpski Robert Kramb” ne mozeš biti ravnodušan i reći da ne prija jer ipak znamo da je Kramb kralj underground comix-a. A realno ovo što ja crtam i radim se više uklapa u taj underground lowbrow milje nego u mainstream stripove. Odatle i sam naziv Hard Smor Comix. Čisto da napomenem za ljude koji ne znaju razliku izmedju Comics i Comix. Comix stoji kada je u pitanju underground strip magazin ili fanzin.

Reci nam kako ti izgleda odnos trenutne “strip scene” u našoj zemlji prema mladim autorima, prema novim autorima i onima koji tek stupaju u strip vode?

Uf ovim odgovorom mogu da navučem gnev određene grupe ljudi, mada mislim da oni neće ni pročitati ovaj intervju ali ovako. Dobro je da ona postoji ali odnos prema novim, mladim autorima i svemu što nije Boneli je jako jako loš… Što je po meni žalosno. Jedina nada u stripu mladim autorima je da dođu do nekog stranog izdavača jer “leba” od srpskog stripa nema. Jer gledam po internetu ljude koji troše enormne cifre novca na izdanja i reizdanja i zbirkine zbirke Zagora, Teksa, Dilan Doga, a kada je u pitanju nešto drugo pogotovo domaći strip jako je mali broj ljudi koji se odluče da daju novac i pročitaju tako nešto… Pročitaće ako je free i na netu ali neće pazariti. Nekoliko njih me pitalo da im posaljem PDF mog stripa da pročitaju, taj stav mi je malo bezveze jer ima toliko dobrih stripova koji su novi i ne standardni i ne uklapaju se u šablone onoga što viđamo u klasičnom stripu. I uvek ću podržati nešto novo i kreativno. Ono što me oduševilo je potez Sistem Comicsa stripom Zveri u nama i bas mi je drago što se to desilo.

Kako su po tvom mišljenju prošli “Fragmenti realnosti” tvoja prva, objavljena zbirka stripova?

Pa šta znam očekivao sam međugalaktičku slavu ali su me ovi sa Sirijusa B razočarali sa promocijom… Nisu mi obezbedili portal do njih direktno nego sam morao da presedam u dve realnosti, mislim užas… Šalu na stranu, baš sam zadovoljan i samim izdanjem, printom, povezom… I moram jos jednom da vam se zahvalim za sve to jer iskreno vi ste me i pogurali da uradim tako nešto. Što se tiče samih izdanja, koliko ja znam, sve je rasprodato ne znam da li ima kod vas još neki primerak. Znam da su mi ljudi rekli da nema više izdanja u Alan Fordu i Darkwood-u. A dobio sam i jako pozitivne komentare i kritike od ljudi. Tako da sam ja kao autor zaista zadovoljan sa svim. Iskreno nisam očekivao da će tako proći.

Šta možemo očekivati od tebe u budućnosti?

Uf… U skorijoj budućnosti moram da ispunim obećanje za koje me svi pitaju, a to je Kapetan Srbija o kome trubim već dugo. Ali kad god sednem da ga radim neke stvari iskrsnu pa je stalno na nekoj pauzi i sporo ide ali opet nisam ja taj koji odlučuje o tome, tako da kada univerzum odluči da je svet spreman da doživi iskustvo pod nazivom Kapetan Srbija onda će biti gotov, a nakon toga za neku dalju budućnost u svojim spisima imam scenario za trilogiju Psihopolis-psihonautski grimoar. Koji je nastao iz inktober projekta gde sam bez scenarija svaki dan radio po jednu tablu stripa koji se na kraju pretvorio u jednu priču od 30 tabli, a onda se iz toga razvila priča koja prolazi kroz sve moguće realnosti jer ipak “PSIHOPOLIS je jedina tačka u svim multiverzumima gde se presecaju sve moguće realnosti pa čak i one paralelne”. Imam još par ideja za neki detektivski sci-fi ali ostavimo to za neki drugi put.