Pre invazije behu – Šokovi budućnosti

Prikaz stripa “Šokovi budućnosti” autora Alana Mura, Nila Gejmena, Granta Morison, Stiva dilona, Dejvida Gibonsa i dugih autora u izdanju Čarobne knjige

Šta je činilo britansko tlo tako pogodnim za stvaranje virtouza stripa? Koja je bašta iznedrila primerke koji su zauvek promenili strip stvorivši remek dela koja zauvek ostaju sveža za buduće generacije čitalaca širom Sveta? Jedan od ključnih faktora je svakako 200 AD, nedeljni časopis nastao 1977 u Engleskoj, posvećen, pre svega, naučnofantastičnim stripovima.

Pročitajte: “Frankenštajn: Živ je, živ!”: Poslednje remek-delo majstora horora!

Deveta decenija dvadesetog veka je izuzetno važan period u razvoju američkog stripa. To su bile godine kada su stvarana neka od najvažnijih dela i kada su stripovi konačno istupili iz senke jeftine, jednokratne zabave i prikazali se kao legitiman način za pripovedanje ozbiljnih priča sa velikom umetničkom vrednošću, ništa manje potentan od filma ili književnosti.

Tom kvalitativnom prodoru su doprineli veliki američki stvaraoci kao što su Špigelman i Miler, ali ključ se ipak nalazio van Novog sveta. U drugoj polovini osamdesetih godina prošlog veka otpočela je takozvana „Britanska invazija“ u američkom stripu koja označava ogroman uticaj koji su ostavljali britanski umetnici (pre svega scenaristi) stvarajući za američke izdavačke kuće (pre svega za DC).

Iako su crtači otpočeli „pokoravanje“ Amerike, pre svih Brajan Boland, početak „invazije“ se vezuje za Alana Mura i njegov uspešan rad na Stvorenju iz močvare i Nadziračima. Kasnije se pridružuju i imena poput Nila Gejmena, Džejmija Delana, Pitera Miligana, Granta Morisona, Garta Enisa, Dejva Mekina i mnogih drugih podanika britanske krune, a zahvaljujući nekima od njih kasnije je pokrenut i Vertigo inprint – sinonim za ozbiljne i kvalitetne grafičke romane.

Šta je činilo britansko tlo tako pogodnim za stvaranje virtuoza stripa? Koja je bašta iznedrila primerke koji su zauvek promenili strip stvorivši remek dela koja zauvek ostaju sveža za buduće generacije čitalaca širom Sveta? Jedan od ključnih faktora je svakako 200 AD, nedeljni časopis nastao 1977. u Engleskoj, posvećen, pre svega, naučnofantastičnim stripovima.

2000 AD je kroz svoje brojeve, poznate kao progovi, objavljivao antologijske priče koje su pisali i crtali brojni autori. Časopis je u svetu najpoznatiji kao dom Sudije Dreda, Dan Darea, Tank Girl i brojnih drugih junaka, ali i po seriji kratkih stripova Šokovi budućnosti.

Šokovi budućnosti su osmišljeni tako da podsećaju na kultnu Zonu sumraka, ali uglavnom sa dosta humorističnijim tonom i snažnijom SF atmosferom. Sve je počelo kratkom pričom Stiva Mura, Targovi Šokovi budućnosti. Vanzemaljac Targ kasnije postaje fiktivni urednik 2000 AD i domaćin serijala priča koje imaju raspon do pet tabli. Skoro sve su potpuno nezavisne i nebitan je redosled kojim se čitaju, a tek poneka ima povezujući element sa prethodnom dok su one koje se direktno nadovezuju ekstremna retkost. Priče su promenljivog kvaliteta, ali je serijal kao celina jako značajan za britanski strip jer se u Škovima mogu naći neki od najranijih radova velikana ostrvske scene.

Čarobna knjiga iz Novog Sada je u dva toma, koja predstavljaju specijalna izdanja biblioteke Stari kontinent, izdala izbor najboljih priča Šokova budućnosti, tako da domaća publika ima priliku da pročita radove u kratkoj formi velikih imena stripa koja su se proslavila obimnim grafičkim romanima.

Prvi tom predstavlja kolekciju priča iz Šokova budućnosti Alana Mura, jednog od najvećih strip scenarista svih vremena koji je i započeo gorepomenutu „invaziju“ svojim radom na Stvorenju iz močvare i napisao scenario za čuvene Nadzirače. Ovaj tom obuhvata i izbor kraćih priča koje je autor pisao za 2000 AD van Targovog domaćinstva.

Knjiga obuhvata kompletne Murove radove na Targovim Šokovima budućnosti, zatim Vremenske vrtloge koji se sastoje od priča kojima je zajednička tema putovanje kroz vreme, Avantura Abelarda Sneza i još četiri priče koje nisu upakovane u neku od celina.

Sve priče obiluju odličnim humorom, često sa prizvukom ironije i društveno-religijske kritike,te zanimljivim naučnofantastičnim idejama koje su obrađene na jedinstven način. Mur genijalno razrađuje svoje ideje čak i u jako kratkim formma, pa tako na svega par strana uspeva da pokaže ljudsku pohlepu kojom se može urušiti društvo, besmisao rata, sujetu, obrađuje egzistencijalna i pitanja veštačke inteligencije pokazujući koliki potencijal za podsticanje na razmišljanje i samokritiku ima naučna fantastika kao žanr.

Kroz svoje priče Mur je parodirao i neke klasike SF-a kao što su Fleš Gordon, Supermen i Zvezdane staze. Poigrava se idejama koje decenijama inspirišu naučnu fantastiku tako što ih banalizuje ili stavlja u totalno otkačene kontekste uz koje servira i odlično uklapa suvi engleski humor. Na taj način samo još snažnije ističe poente svojih priča koje nisu nimalo naivne.

Kvalitet Murovog pisanja oscilira duž ove zbirke, ali je uglavnom na jako visokom nivou. Od obilja minijatura iz prve knjige Šokova budućnosti se (po našem skromnom mišljenju) izdvajaju: Boj se Groka i kad darove nosi (priča o ljudskoj pohlepi), Poslednji juriš Platinaste horde (gde se govori o beskonačnom ljudskom potencijalu za (samo)uništenje), Jednoga Božića tokom večnosti (u kojoj je prikazana jedna od posledica večnog života), Naopaki čovek (poetična priča o jednom životu unazad).

Sa Murom je na pričama za 2000 AD sarađivalo mnoštvo crtača koji su crno belim crtežom dočaravali najrazličitije svetove, vanzemaljce i letelice da njima upotpune Murove priče. Većina crtača je odradila sasvim dobar posao i svojim elegantnim ili potpuno sirovim linijama su stvorili SF atmosferu koju mi danas možemo da koncipiramo kao starinsku koja izaziva nostalgiju i seli nas u vreme Blejd Ranera i Osmog putnika. Iz te brojne družine se kvalitetom izdvajaju Dejv Gibons koji je zajedno sa Murom radio na Nadziračima, Majk Vajt, Džon Higins i Hesus Redondo.

Druga knjiga sadrži odabrane priče drugih autora koji su radili na Šokovima budućnosti, a čija imena imaju značajnu težinu u svetu devete umetnosti.

Tako je prvi odeljak u ovoj zbirci posvećen Piteru Miliganu, scenaristi koji je radio na velikom broju serijala za Marvel i DC (naročito Vertigo), a koji je verovatno najpoznatiji po svom doprinosu Animal Menu i Hellblazeru. Ali pre pisanja za Jenkije, tu su bili Šokovi budućnosti.

Za razliku od Murovih priča, u Miliganovim se ne oseća u velikoj meri socijalna kritika, mada je svakako ima, već preovladavaju ideje sa čistim naučnofantastičnim stavom. Miliganove priče su potpuno otkačene i često ih karakteriše totalnim obrt na poslednjoj vinjeti. Od svih scenarista čije su priče ušle u ovu zbirku, Miliganovih ima najviše i verovatno imaju najveće oscilacije u kvalitetu. Tako se među njegovim radovima za Šokove mogu naći pravi biseri puni inteligentnog humora i lepo sprovedenih ideja, ali i potpuno predvidive minijature preko kojih se prelazi kao preko praznog papira.

Od onih kvalitetnijih Miliganovih Šokova mogu se izdvojiti: 60 sati koji su uzdrmali svet, Potraga za Skočkom, Suludi rat, Umetničko nedelo, Jajčana reakcija, Ko pisne…

Poenta Šokova budućnosti je da to budu kratke, ali slatke priče na čijem kraju dobijete jedno puckanje prstima, čvrgu ili šamarčić. Sve u zavisnosti od toga ko je scenarista i kakva je ideja kojom se vodi. Međutim, kada priču piše Grant Morison, kome je posvećen drugi odeljak drugog toma Šokova, ona se završava pesnicom u zube.

Čuveni Škot je ljubiteljima stripa poznat po mnogim naslovima pretežno iz superherojskog žanra. Ostavio je neizbrisiv trag na Betmenu Ludnicom Arkam, stvorio je Animal Mena, The Invisibles, ludovao sa Doom Patrol i osvojio četiri Ajznera, dva Harvija i brojne druge nagrade.

Naravno, pre svega toga desio se poneki Šok. Morisonove priče ostavljaju snažan utisak koji se prenosi britkom upotrebom jezika i razradi zapleta na minimalnom prostoru. Kao nijedan od ovih scenarista sa kojima deli korice, Morison uspeva da čitaoca poveže sa likom koji će tu biti tek na dve, tri strane. Takođe, u Morisonovim pričama je primetna iskra prkosa i bezobrazluka koja krasi i njegove kasnije, dugometražne radove i kod njegovih Šokova nije potrebno neke posebno izdvajati. Ovaj tom ih sadrži 12 i sve su bez mane. Potpuno nepogodne za preskakanje.

Džon Smit, kome je posvećen treći odeljak, verovatno nije poznat kao ostale njegove kolege čiji su radovi obuhvaćeni u zbirci najboljih Šokova i to iz prostog razloga što je za prekookeanske gigante pisao umereno mali broj scenarija. Tako je za Vertigo pisao Scarab i tek jednu epizodu Helblejzera, ali je zato za 2000 AD napisao pregršt stripova različitog obima od kojih se izdvajaju epizode Sudije Dreda.

Smitovi radovi na Šokovima budućnosti su jezgrovite pričice koje se od ostalih izdvajaju pre svega dosta ozbiljnijim tonom koji je uglavnom obogaćen atmosferom egzistencijalne krize. Može se reći i da Smitove priče imaju najinteligentnije premise i dosta lakše se lepe za čitaočevu memoriju od nekih koje potpisuju, uslovno rečeno, poznatiji autori. Doduše, Smit nije imao sreće sa crtačima koji su oživljavali njegove scenarije, pa neke priče dosta trpe zbog toga. Izdvajaju se priče: Osmozni čovek, Otvaranje i Zemljin poj.

Poslednje poglavlje u ovoj zanimljivoj i izuzetno inspirativnoj zbirci pripada neponovljivom Nilu Gejmenu. Piscu koji je planetarno poznat i izvan stripaškog balona jer su ga posle Sendmena i Crne Orhideje, proslavili i Američki Bogovi, Nordijska mitologija i brojna druga prozna dela.

Nažalost, on je scenarista koji je najmanje zastupljen jer je za 2000 AD napisao svega četiri priče i sve se nalaze u drugoj knjizi Šokova budućnosti.

Gejmanovo pisanje je bilo izuzetno maštovito već u tim ranim radovima na ograničenom broju strana. U svoje četiri priče stigao je da obradi teme: razvoja tehnologije (Kad telefoniram, nikad nisam sam), kvantnog posmatrača (Verujem, ne verujem) i podeljene ličnosti (Šta sadrži ime?). Uz to, Gejmenova priča Ukras sveta je jedna zabavna, a istovremeno i zastrašujuća kreacionistička priča koja u snažnoj konkurenciji pretenduje na titulu najkvalitetnije u obe zbirke.

Crtež ima jedinstven šarm u svim ovim minijaturama. Često deluje fanziaški i potpuno prljavo, ali je u njega utkan jedinstveni duh i većina vizuelnih autora je na pravi način ispratila ideje pisaca. Od onih koji su radili na pričama iz drugog toma najpre vredi pomenuti: Hosea Kasanovasa, Stiva Dilona, Breta Junisa i Erika Bredberija.

Izdanje Čarobne knjige je standardnog kvaliteta za Stari kontinent, ali iako je uredništvo odabralo da Šokove budućnosti pridruži toj biblioteci kao specijalna izdanja, imena autora, kao i sam britanski stil stvaranja stripova, guraju ove zbirke ka američkoj školi i verovatno će biti zanimljivije čitaocima kojima je Novi svet omiljena edicija Čarobnjaka.

Prevod sa adaptacijom je delo sjajnog Draška Roganovića koji se i ovde potrudio da uhvati duh izvornog teksta i na najbolji mogući način ga približi domaćoj publici. Bilo da je reč o upotrebi termina iz pop kulture, obradi tekstova domaćih pesama ili upotreba žargona, Roganović je našao pravu meru i uneo jednu dodatnu dimenziju u ove, same po sebi, kvalitetne priče i ostavio takav pečat da publika u Srbiji komotno može da ga posmatra kao još jednu kreativnu snagu Šokova budućnosti pored scenarista i cratča.

Autor: Nikola Tasković