“Nekoliko letnih dana”: Priča o uživanju u trenutku
Te 1998. godine Kristof Šabute je uradio jednu kratku, ali interesantnu priču o nekoliko lepih, letnjih dana koje je jedan dečak provero razdvojen od svoje porodice.
Prikaz stripa “Nekoliko letnih dana” autora Kristofa Šabute
Tada još uvek mlad autor imao je potrebu da ispriča nešto kratko iz ugla deteta koje ni ne zna da su mu roditelji u krizi i da će se njihov zajednički život prekinuti. Majka dovodi dečaka u jedno malo mesto pored velike reke i ostavlja ga na nekoliko dana kod starijeg para. U priči se ne zna da li su to njegovi deda i baba, ali se vidi da dečak upoznaje njih, ali i oni njega.
Pročitajte: Malo mira, drveta i gvožđa
Odnos im se izgrađivao iz dana u dan, od bakinih priča o vešticama do najnežnijih pogleda i od dekinog ćutanja do jedinstvenih poruka i saveta koje jedan dečak željan istraživanja i novih životnih iskustava može da dobije.
Šabute se u ovoj priči bazirao na slikama, na mimici likova i njihovom prisnom odnosu. Dečak koji ni ne sluti šta ga čeka kada se majka vrati po njega ipak uspeva da provede lepe dane sa dvoje starčadi i to je zapravo najefektniji deo priče. Ne postoji pozadina likova, već jasna i tekuća radnja, dete ugurano u kuću ljudi koje praktično ne poznaje (takav se utisak odaje) izgradnja njihovog prijateljstva i međusobnog poverenja.
Priča je objavljena za ediciju Paquet 1998. godine, a kasnije je još nekoliko puta reprintovana. Što se tiče domaćih izdanja Fibra je u Šabuteovom Omnibusu I objavila ovu priču pod naslovom “Nekoliko letnih dana” 2012. godine kao 10. knjigu specijala edicije Orka. Priča je objavljena prva u zbirci.
Šabute (1967, Francuska) je veoma poznat i popularan autor na ovim prostorima. Njegove knjige možemo naći u izdanju Besne kobile na srpskom jeziku “Veštice / Pun mesec”, “Malo drveta i gvožđa”, “Mobi Dik”, “Čistilište” i “Žuti taksi” i u izdanju Fibre na hrvatskom jeziku u dva omnibusa i dva albuma “Ribari nove zemlje” i “Sam samcat”. Višestruko je nagrađivan, a najznačajnije nagrade primio je na festivalu u Angulemu, upravo za ovaj strip Prix Alph’Art 1999.
Ova priča nas svakako uči tome koliko je važno uživati u trenutku, jer se nikad ne zna šta nas čeka na narednom koraku.
