Dejvid Bouvi i Džoker

Dejvid Bouvi nije bio samo jedna od najpoznatijih rok zvezda u istoriji; bio je kvazimitološko prisustvo u kolektivnoj svesti čovečanstva. Dok je njegova muzika oblikovala popularnu kulturu na bezbroj načina, Bouvijeva magija je takođe bila podstaknuta korišćenjem njegovih dinamičnih stejdž ličnosti.

Bouvijeva ličnost uspela je da prodre i u um velikog Frenka Milera. Kada je Frenk Miler 1986. odlučio da napiše svoju legendarnu priču o Betmenu The Dark Knight Returns, bilo je očigledno da će morati da osmisli novu verziju Džokera koji bi se uklopio u njegovu mračnu i grubu reviziju starijeg Mračnog viteza. To je bilo otprilike u isto vreme kada je Bouvi bio na vrhuncu komercijalnog uspeha i već je inspirisao razne muzičke žanrove. Jedan od njih je bio novi romantizam, upravo stil kojim odiše i Milerov Džoker svojom blistavošću, netaknutim belom odelom, savršeno održavanom kosom i istaknutim, sugestivnim crvenim usnama.

Stil ove interpretacije Džokera zapanjujuće podseća na Bouvijevu klovnovsku ličnost na omotu albuma ScaryMonsters i (Super Creeps), pri čemu Džoker pokazuje mnoge Bouvijeve manire kao što je opušteno pušenje cigareta i upotreba reči „darling.“ Mnogi, uključujući Nila Gejmena, uspostavili su vezu između legendarnog pevača i Milerovog Džokera, a Gejmen je rekao da je jedini način na koji bi ekranizacija filma The Dark Knight Returns funkcionisala ako bi sam Bouvi dobio ulogu Betmenovog najvećeg negativca.

Miler je u jednom intervjuu za IGN otkrio da se jednom posvađao sa Alanom Murom zbog njegove interpretacije Džokera. Miler je rekao: „Zauzeo sam mnogo drugačini stav jer verujem da Džoker nije toliko lud lik koliko satanski. On je oličenje zla, i toliko je zloban da to prevazilazi sve što bismo mogli da razumemo. To je ono što je toliko zastrašujuće kod njega, da on jednostavno želi da učini što više štete i štete koliko god je moguće.“ Zato je mislio da je Bouvi savršen izbor za ulogu Džokera. Dodao je: „Da, da sam morao da biram ko bi glumio Džokera iz The Dark Knight Returns, verovatno bih uzeo Dejvida Bouvija, za kojeg mislim da je sposoban da izgleda kao neko toliko zao.“

Pročitajte: Batman: Noel – Betmenova Božićna priča

Scenarista Sem Hem, koji je napisao Bartonovog Betmena iz 1989. godine je bio veliki pobornik ideje da se za ulogu Džokera u tom filmu izabere Dejvid Bouvi. Smatrao je da je Bouvi kao glumac sjajan u ulogama negativaca i da je imao pravi izgled za Džokera. Čak možete videti Džokera u Bouvijevim očima ako gledate njegovu izuzetan performans u filmu Čovek koji je pao na Zemlju. Osim toga, Bartonov Betmen je prikazao šaljivog, veoma šaljivog Džokera i Bouvi je to mogao sa lakoćom da izvede, posebno scenu sa plesnom tačkom u muzeju.

Bouvi nije inspirisao jednog velikog strip autora kada je u pitanju rad na Betmen stripovima. On je takođe inspirisao i Granta Morisona. Morison je smatrao da je Džoker stripovski ekvivalent Dejvida Bouvija, koji stalno menja ličnosti kako bi se prilagodio svom okruženju i trendovima na tržištu. Grant Morison u velikoj meri pozajmio estetiku i ličnost rok zvezde kada je stvarao svoju verziju kultnog negativca u svojom veoma cenjenom serijalu Betmena. Proširujući koncept „super razuma“ kako bi objasnio Džokerovo ludilo koje je uveo u stripu Ludnica Arkam, ova verzija Džokera izmislila je razne „persone“ za sebe (slično kao Bouvi uradio sa svojim brojnim ikonskim likovima). Jedan od njih, “The Thin White Duke of Death,” koji se manifestovao nakon što je Džokerovo lice bilo zavijeno i imao je dva različita oka nakon što ga je upucao lažni Betmen. Oči, zalizana kosa kosa, tregeri i nadimak za ovu verziju Džokera je bio očigledno pod uticajem Bouvijeve scenske ličnosti „Thin White Duke” sa albuma Station to Station.

Zanimljivo je i da se pričalo da je Dejvid Bouvi zapravo bio u opticaju da glumi Džokera u neostvarenom projektu iz 80-ih u kome je Bil Marej trebalo da glumi Betmena.

Džoker je samo jedan od primera na koje je veliki Dejvid Bouvi imao uticaj i nepotrebno je reći da je njegov uticaj na stripove i druge medije samo još jedan deo ogromnog nasleđa koje je ostavio za sobom.