Decenija Komiksijade

Prolog: Žuta godina

Od toga, bezmalo dva predmeta sam našao u Novom Sadu, a jedan u Beogradu.

Krenimo s beogradskim Žutim. U novembru, Izdavačka kuća „Laguna“, tj. njen imprint „StarWay“, je plasirala prvi tom proslavljene mange „Laku noć, Punpune“. Ne samo da je ovo premijerna manga njenog autora (za neupućene, dotični je Asano Inio) na ovim prostorima, već je ujedno i manga prvenac „Lagune“. I naravno, korice su skroz žute. Ukoliko niste, toplo preporučujem da je pročitate. Em je prevod izvanredan, em je štampa odlična, em je, pre svega, priča nenormalno dobra.

Pročitajte: Stabljika ili šraf? Recenzija prvog broja malteškog strip serijala „Mibdul“

Druga dva žutila su se desila tokom mog boravka na 16. Novosadskom strip vikendu krajem oktobra. Po pitanju vizuelnog identiteta, programski luk „Druga? Evropa“ se izgleda rešio na u celosti žutu estetiku, te je mapa festivala, sa ilustracijama Aleksandra Zografa, bila takođe cela žuta. Isto je bilo i sa plakatima, promo materijalom, i sl. Naravno, figurirale su tu i druge boje, ali glavna je, izgleda, bila žuta. Pride, ovo je prvi strip vikend, barem koliko ja znam, da se prostirao duž čitave sedmice, sa mnoštvom izložbi i eventova.

No, da se bacimo na treće Žuto, takođe nađeno u Novom Sadu na pomenutom festivalu. Naime, na dotično sam naleteo kad sam prolazio pored štanda koji su držali Wostok, njegova supruga, njegova bivša supruga i sadašnji suprug njegove bivše supruge. Preciznije, uz njih četvoro je tu bila i peta osoba, sa cenovnikom i nekolicinom izdanja alternativnog stripa. Naravno, pažnju mi je privukao u potpunosti žuti, tvrdokoričeni strip sa naslovom u crnoj boji, malim slovima – „Comixiade“ (u nastavku „Komiksijada“). Strip je bio uvredljivo jeftin, barem za onako visoki kvalitet štampe, delom crno-belo, delom u boji.

Naravno, istraživanje ovog projekta će dovesti radoznalog posmatrača do zvanične Facebook stranice gde stoji da je „Komiksijada“ zvanično mrtva i da je pritom zvanični sajt ugašen…zvanično. Na pratećem Instagram profilu stoji da je „Komiksijada“ kolektiv evropskih strip crtača i scenarista gde su im najaktivnije godine bile period 2009-2012. i nakratko 2015. Krunsko dostignuće dužeg perioda je upravo žuta knjiga o kojoj sada nameravam da pišem.

Poglavlje 1: Osvald

Komiksijadu (kolektiv) je zvanično-nezvanično pokrenulo pet osoba. To su Gvido van Hengel (Guido van Hengel, pseudonim Henotz), Tejs van Nimvegen (Thijs van Nimwegen), Aneta Bendakova, Vladimir Palibrk (pseudonim Dzaizku) i Mihal Slomka (Michał Słomka). Od datih imena barem dva bi trebalo da su poznata srpskoj publici: van Hengel je jedna polovina strip projekta „Atentat“, a Vladimir Palibrk je jedan od čeonih ljudi „Elektrike“ iz Pančeva. Petoro ljudi iz četiri države Evrope, spojeni željom da rade stripove na raznolikim temama: izolovanost, nasilje, društveni problemi, uloga pamćenja, život na ulici. Naravno, kako i sami autori naglašavaju, teme su namerno otvorene i ne preterano uske ne bi li autori imali slobodu da ih obrade na sopstveni način. I ispostaviće se da je projekat uspeo. Cirka 40 autora iz 17 zemalja je dalo svoj pečat u „Komiksijadi“, a budući da volim da nerviram ljude, sem pomenutih petoro odozgo nabrojaću ih sve:

• Zibe de Bur (Siebe de Boer)
• Aleksandra Čaušova (Alexandra Chaushova)
• Mari Kohutova (Marie Kohoutová)
• Kanan Marasligil (Canan Marasligil)
• Agata Vavrinjuk (Agata Wawryniuk)
• Mark Haneman (Marc Hannemann)
• Vladan Nikolić
• Amanda Vahamaki (Amanda Vähämäki)
• Dragana Mladenović
• Arijana Vairo (Arianna Vairo)
• Helena Klakočar-Vukšić
• Maja Veselinović
• Jozef Kaj (Joseph Kaï)
• trupa Ašta Šme
• Ola Smida (Ola Szmida)
• Elias Katircigjanoglu (Elias Katirtzigianoglou)
• Valia Kapadai
• Tomaž Kučerovski (Tomáš Kučerovský)
• Kristijan Prandea (Cristian Prandea)
• Boris Stanić
• Vuk Palibrk
• Điorđe Roman (Giorge Roman)
• Ivajlo Draganov (Ivaylo Draganov)
• Bart Nejstad (Bart Nijstad)
• Oskars Pavlovskis
• Anježka Piksa (Agnieszka Piksa)
• Danijel Gutovski (Daniel Gutowski)
• Ana Resmini (Anna Resmini)
• Glorija Kabrehas (Gloria Cabrejas)
• Ingrida Pičukane (Ingrīda Pičukāne)
• Vola Kuzmič (Volha Kuzmich)
• Pavlina Ina Doublekova
• Pau de Vrede (Paul de Vreede)
• Ana Cočeva (Anna Tsocheva)
• Aleksandar Zograf
• Dunja Janković.

Naravno, i ovde ima puno poznatih imena. Zrenjaninci već dobro znaju Vladana Nikolića, dok je Boris Stanić relativno aktivno ime srpskog stripa, a pride je druga polovina pomenutog projekta „Atentat“. Radovi Maje Veselinović su uvek dobrodošla literatura, a agonija bi me uhvatila da isto ne kažem za Dunju Janković. Bugarskim autorima će ime Ane Cočeve biti jako prepoznatljivo, s obzirom da i dalje marljivo vodi Manga Akademiju u Sofiji, mesto prepuno talenta i kvalitetnih mladih autora. A stripovske liste ne bi bile potpune bez pronalaženja ličnih poznanstava, a Valia Kapadai i ja se još odavno smatramo jako bliskim prijateljima. I naravno, ne moram da vam pominjem ko je Aleksandar Zograf, cenim da već znate.

Nego, ovo poglavlje se zove Osvald. Oštrooki če u mom autističnom nabrajanju autora da primete nedostatak dotičnog imena. To je zato što je Osvald, zapravo, lik iz stripa, i pride najprominentnija pojava unutar „Komiksijade“; u sklopu 40 stripova, njih 28 uključuju Osvalda u nekoj ulozi, bila ona kratka ili glavna. Štaviše, od četiri poglavlja unutar „Komiksijade“, prvo nosi ime „Knjiga Osvaldova“, mahom zato što preovladavaju stripovi s njim.

Pa, ko je Osvald? Kako Nimvegen tvrdi u uvodnom tekstu u poglavlje, Osvald je lik koga su zajedno osmislili članovi Komiksijade. Ime je dobio po Osvaldu Spengleru, a rešili su se na dotično zato što je (između ostalog) to jedno od retkih imena koje se manje-više isto izgovara u svim evropskim jezicima. Pozadina koju su osmislili za Osvalda je namerno ostavljena prazna i magličasta ne bi li bila dopunjena prirodnim putem, i.e. radom drugih stripadžija. Generalno govoreći, Osvald nosi prugastu majicu ispod tregera i crne cokule, bavi se novinarstvom, dosta putuje, puši kao Turčin, ima svinju zvanu Karmen kao ljubimca, i svira klarinet. Ružan je, ne preterano dobro građen, a fizičko zdravlje mu je diskutabilno. Ukratko, Osvald je onakav Everyman kakav je potreban alternativnim autorima da preko njega prenesu poruke koje žele da prodiskutuju sa čitaocima.

Poglavlje 2: Stilovi i druženja

Najveća vrlina strip kompilacije „Komiksijada“, kao i same grupe koja nosi isto ime, jeste to da ogroman broj autora sarađuje i daje neverovatne rezultate, i sve to u razmaku od jedva tri godine. Od Balkana do Skandinavije, od Zapadne do Istočne Evrope – 40 autora i 17 zemalja nisu male brojke. A ako pogledamo foto izveštaje sa različitih susreta, tipa onog u Poznanu, te u Pančevu, i naposletku na holandskom ostrvu Tersheling  (sva tri su se odvila 2011. godine), vidimo kakva je energija tekla između autora. Primećuje se koliko se pisci, crtači i koloristi zapravo poštuju, premda ih dele kilometri, granice, kulturna podneblja, i lični umetnički afiniteti. I premda je Osvald bio vezivno tkivo za najveći broj dotičnih autora, daleko od toga da je bio jedini.

Pomenuh ranije da su se autori doticali raznih tema. Ako vidimo naslove poglavlja unutar ovog žutog tvrdokoričenog blaga, vidimo otprilike tematski šta nas očekuje. Prvo poglavlje, „Knjiga Osvaldova“, je samopojašnjivo. Tu vidimo formativni proces Osvalda kao lika, kao i pregršt kreativnih rešenja o njegovom životu, bukvalno od rađanja do smrti. Drugo, odnosno „Nasilni susreti“, uzima upravo nasilje kao okvirnu temu, u bilo kom kontekstu te reči. Namerno ne navodim individualne primere jer želim da nabavite kompilaciju i pročitate. „Svaki čovek je ostrvo“ je, sem naslova trećeg poglavlja „Komiksijade“, spontano naišla tema za strip tokom boravka autora na Tershelingu. A realno, šta je lepše od crtanja stripova i druženja na prostoru okruženom okeanom sa svih strana? I naposletku, kao četvrti podnaslov, tu je „Glasovi koje ne čujemo“, opet prilično široka tema, ali sa prizvukom aktivizma. Ukratko, široka paleta motiva koja je iznedrila široku paletu radova.

Stilovi dosta variraju. Negde vidimo grublje skice, likove i lokacije namerno uprošćene na najbrutalniji način, kao recimo u radovima Stanića i Čaušove. Pa sa druge strane, Vavrinjukova i Vairo imaju nešto suptilniji, kompleksniji pristup em naraciji, em dizajnu likova. Draganov i Piksa, kao i pomenuta Vairo, dosta vole da eksperimentišu, te dobijamo potpuno atipično sekvencijalno pripovedanje, naspram recimo potpuno linearnih priča koje takođe nalaze mesto u ovoj kolekciji kratkih stripova. Pokoji strip je štampan i vodoravno, što malo zna da zasmeta tokom čitanja, ali generalno ne pravi veliki problem.

No, kad smo već kod potencijalnih problema, izneću jedan koji nije preterano ozbiljan. Preciznije, nije baš problem, više je nedostatak jedne dobre prilike. Naime, treba naglasiti da je ovaj strip štampan na engleskom jeziku. Izdavač je „Platform Spartak“ iz Haga, dok je štampa obavljena u Beogradu, što ovo čini međunarodnim projektom i na tehničkom nivou. Međutim, u projektu su učestvovali autori iz Češke, Poljske, Litvanije, Srbije, Hrvatske, Bugarske, Grčke, Belorusije i niza drugih zemalja. I premda je engleski jedan od najrasprostranjenijih jezika na planeti, veliki procenat stanovništva ovih zemalja (sa sve ljubiteljima stripa) ne govore engleski. Moja lična želja bi bila da vidim „Komiksijadu“ u reprintu na sve pomenute i nepomenute maternje jezike autora, pa makar to bili mali tiraži od po 100nak primeraka po jeziku. No, logistika iza te moje želje je poprilično komplikovana, pogotovo sada kada je već deset godina prošlo od izlaska ovog stripa.

Epilog: U nove pobede

Kako teče decembar 2022. godine, strip prostor se dosta promenio, i na lokalnom i na kontinentalnom nivou. Primera radi, tih ranih 2010ih godina manje poznate teme poput prava žena u modernom svetu, LGBT problemi, politički previri i sl. nisu bile toliko u žiži javnosti. Sada su maltene svuda do tačke dosade. Pride, strip tržišta su bila znatno manja i svedenija. Danas čak i u malim zemljama poput balkanskih mogu da se masovno prodaju svetski poznati stripovi u jako dobrim tiražima (pomenuti „Punpun“ je savršeni i najsvežiji primer toga). I naravno, dobar deo autora koji su onda bili alternativci i autsajderi se danas nalazi duboko u glavnom toku, bilo kao predavači na fakultetima, profesionalni slikari, ispraksovani pisci, prevodioci, ili politički aktivisti. Ukratko, „Komiksijada“ je, barem na neki način, zastarela i ne čudi što je svoju deceniju dočekala laganim i neprimetnim gašenjem.

Međutim, ne bi bilo fer prema istoriji stripa ne obeležiti desetogodišnjicu na neki način. Ova lepa žuta knjiga definitivno zavređuje mesto na polici, a rad autora unutar iste overu od strane publike. Jer kad se sve sabere, „Komiksijada“ je više od antologije alternativnog stripa Evrope početkom druge decenije 21. veka, više od skupine fotografija i eseja, zahvalnica i propratnih informacija. „Komiksijada“ je svedočanstvo jednog iskrenog druženja koje je iznedrilo mnogo simpatičnih priča, koje je nekim autorima dalo vetar u leđa da napreduju i grabe nove pobede. Naposletku, „Komiksijada“ je onaj skriveni dragulj koji vas prvo začudi kad ga otkrijete, a onda se ispostavi da ne možete da skinete oči s njega – niti želite, naravno.

Autor: Ivan Veljković, 16. decembra 2022. godine