“Ars Magna” – Šetnja kroz tajnu istoriju Brisela

Indijana Džouns: Otimači izgubljenog kovčega je u bioskope stigao 1981. godine. Film Stivena Spilberga prepun misterije, egzotike, avanture i akcije, sa oličenjem harizme Harisonom Fordom u glavnoj ulozi, postao je simbol jednog vremena i zlatni standard za sve buduće izdanke avanturističkog žanra. Tada jedanaestogodišnji Didije postaje gotovo opsednut jurnjavom sa nacistima oko Zavetnog kovčega i dvanaest puta ulazi u mrak bioskopske sale da bi gledao profesora arheologije sa šeširom i strašnim bičem. U kasnijim godinama gledanja se nastavljaju u nedogled, a onda kada je usvojio pseudonim Alkant (pravo prezime mu je Swysen) dolazi u priliku da kompresovanu motivaciju proisteklu iz Otimača izgubljenog kovčega pretoči u sopstvenu avanturu i misteriju smeštenu na ulice rodnog Brisela. Naravno, za takav projekat je želeo odličnog crtača, ali nije morao daleko da traži jer je sa Milanom Jovanovićem u tom trenutku već uspešno sarađivao na serijalu Džejson Brajs. Želja za nastavkom saradnje je bila obostrana i tako je u februaru 2012. izašao prvi od tri albuma serijala Ars Magna.

Radnja stripa Ars Magna je smeštena u okupirani Brisel 1943. godine. Major Kurten, član Anenerbea – specijalnog odeljenja SS jedinica zaduženog za istorijska istraživanja, je u potrazi za Ars Magnom, mističnim alhemijskim dokumentom. Potraga ga vodi do profesora Van Kesela, čuvara tajne i člana tajne lože Ars Magne. Međutim, profesor odlučuje da umre pre nego što bi dao nacistima u ruke jedanu tako moćnu stvar. Ipak, u njegovom sefu major Kurten nalazi prvu zagonetku u nizu na čijem kraju je velika tajna.

Nekoliko dana kasnije, profesor istorije, Filip Katoar sporovodi člana pokreta otpora ispod grada kroz sistem kanalizacionih tunela, sve u cilju da bi neprimećeno mogao da se popne na terasu Kraljeve kuće i zauzme poziciju za atentat na misterioznog posetioca SS jedinica. U zbrci koja nastaje, Filip će se nevoljno umešati u potragu za Ars Magnom, krenuće na put iskupljenja za svoj kukavičluk, a upoznaće i mladu članicu pokreta otpora Sofi.

Pročitajte: “Crni Lokvanji” – Kristijevska misterija u impresionističkim bojama

Alkantov narativ tonom dosta podseća na glavnu inspiraciju, prvi film o Indijani Džounsu (koji se čak i pominje na jednoj vinjeti), ali je u dobroj meri uhvatio i atmosferu knjiga Dena Brauna i njegovog junaka, profesora Langdona. Ars Magna je priča čiji temelji počivaju na ideji koja neodoljivo podseća na brojne teorije o zaverama tajnih društava. Simbolika i zagonetke imaju veliku (možda i preveliku) ulogu u rešavanju misterije, a ni u jednom trenutku ne nedostaje uzbuđenja, pa ovaj strip može da se okarakteriše kao ludo zabavan iako priča ima svojih mana. Naročito za one koji vole istoriju i arheologiju jer pored svih šašavih pretpostavki koje nemaju neko racionalno utemeljenje u stvarnosti, Alkant koristi i prave istorijske činjenice i zanimljivosti o Briselu koje savija tako da odgovaraju njegovoj priči.

Likovi su jako zanimljivi. Naročito Filip koji nije avanturista bez mane i straha, već naprotiv, povučeni intelektualac koji je izbegao mobilizaciju prilikom napada Nemačke. Od tada ga grize savest i pokušava da je umiri na razne načine, a kada ga obuzme rešavanje misterije Ars Magne počeće da veruje da je konačno pronašao svoj put.

Njemu uz rame se nalazi Sofi, lepa pripadnica pokreta otpora koja je na početku sušta suprotnost Filipu. Hrabra i nepokolebljiva u svojoj odluci da se na svaki mogući način bori za svoju domovinu do poslednjeg daha. U njoj su oličene one osobine koje Filipu nedostaju da bi bio sličniji svom kolegi Indijani Džounsu, a njeno prisustvo će puno uticati na mladog briselskog profesora.

Dijalozi su britki i brzi. Nema mnogo odugovlačenja i sve se kazuje maksimalno efikasno. To doprinosi brzom ritmu stripa, ali stiče se utisak da je na par mesta ipak trebalo malo usporiti i pustiti radnju da diše.

Crtež Milana Jovanovića se savršeno uklopio sa Alkantovom pričom. Prepoznatljiva stilizacija (naročito lica), majstorsko kadriranje, kreiranje pripadajuće atmosfere i jedinstvena, gotovo opipljiva tekstura, predstavljaju samo neke od elemenata Jovanovićevog rada na ovom stripu. Međutim, ono po čemu se najviše istakao crtajući Ars Magnu jeste prikaz arhitekture Brisela i uopšte detaljna rekonstrukcija belgijske prestonice kakva je bila četrdesetih godina prošlog veka. Jovanović je sa neverovatnom preciznošću oslikao gotske fasade pune ukrasa i bareljefa, gradske trgove, spomenike, parkove, enterijere… Tako da uz pomoć njegovog umeća Ars Magna postaje poslastica i za ljubitelje arhitekture i može komotno da se koristi kao pomoćno nastavno sredstvo na fakultetu. Naročito crno-bela verzija u kojoj je Sistem komiks integralno objavio ovaj naslov za domaće tržište 2016. godine. magna

Autor: Nikola Tasković