“Kolorka 232 – Samo tišina”: Malo, američko mesto sa okrutnim serijskim ubicom…
Koliko detinjstvo i surova mladost može da zaboli i ostavi tragove na dušama ljudi, odraslih u maloj sredini u kojoj se dešava serija ubistava devojčica.
Prikaz stripa “Kolorka 232 – Samo tišina” autora Fabrice Colin i Richard Guerineau u izdanju Fibre
Joshep Vaughan je bio samo dečak kada je 1939. godine u svom mestu August Fallsu pronašao unakaženo telo devojčice Alice. Progonjen krivicom što nije mogao pomoći svojoj simpatiji iz škole Joshep se zarekao da će štititi devojčice iz svog mesta kako bude znao i umeo. Međutim, to mi nikako nije polazilo za rukom.
Pročitajte: “Kolorka 120 – Tyler Cross”: Staro, dobro, krimi štivo!
Svoje detinjstvo, Joshep je provodio sa majkom, skrhkanom od bola nakon što je Joshepov otac preminuo od visoke temperature. Živeli su pristojan život ali ispunjen prazninom, a onda su počela ubistva. Nakon prvog desilo se i drugo, a zatim i treće. Joshep je svoje drugove iz ove male, učmale sredine obavijene velom serijskog ubice okupio u grupu Anđela čuvara koji će bdeti nad svojim vršnjakinjama i onim mlađim od njih štiteći ih od nemani koja ih vreba. Ali, kako uvek ima neko ali, oni su bili samo grupica uplašenih dečaka bez dovoljno hrabrosti da se suprotstave jednom evidentnom ludaku.
Godine su prolazile, a strahote August Falla su se proširile. Nova mesta, novi okruzi, nove devojčice i novi užasi. Nije prošlo mnogo vremena, a Joshepova majka, odveć duševno slomljena, odvedena je u duševnu bolnicu gde će kasnije i završiti svoj život, sve vreme slušajući glasove masakriranih devojčica. A Joshep on je prosto morao nastaviti život. Kao veoma talentovan pojedinac počeo je ozbiljno da se bavi spisateljstvom, njegove novele su nadilazile sredinu u kojoj je rastao, a on je sanjao o velikom, američkom romanu kojeg će jednog dana izdati i postati još više čitan i slavan.
Drugo poglavlje knjige “Samo Tišina” Fibra biblioteka Kolorka 232 scenario Fabrice Colin i crtež i boja Richard Guerineau uglavnom govori o Joshepovom pokušaju, da sa sopstvenom učiteljicom iz škole napravi jedan normalan život pun ljubavi, ali stari ubica ne spava i Joshepu ne da mira.
Kako vreme prolazi nesreće se nižu i u njegovom privatnom životu i čitaocu je već dobro jasno da to nikako ne može biti slučajnost. Kada pronađe njegovu prvu ljubav Alexandru mrtvu u kući, pokušava da ode što je dalje moguće, da postane pisac i da bude cenje u tom krugu. To mu i uspeva. Kasniji događali će primaći ovu priču sve više Kafkinom “Procesu”, ali sa nešto drugačijim krajem. Na kraju, nakon svih tragedija Joshep uspeva da se suoči oči u oči sa nemani koja mu je uništila život.
Strip je urađen u izuzetno melanholičnom tonu. Crteži prate naratora, a narator svoje jade iz najdubljih pora duševnih nemira. Atmosfera samog stripa je izuzetno napeta i to je ono što čitaoca drži pribijenog uz štivo. Autori su bili nadahnuti romanom “Tiha vjera u anđele” R. J. Elloryja koji prevazilazi priču o serijskom ubici. Radnja je dosta kompleksnija, sa dubljim psihološkim profilima likova i odmoravanjem radnje unutar njih samih.
Petra Matić je odlično odradila posao prevodioca, ali uvek fali to da se imena likova i gradova napišu kako se na našem jeziku izgovaraju. To je mana Fibrinih prevoda i zapravo svih stripova na hrvatskom jeziku. Svakako podrška negovanju pravila jezika (ako je to zapravo pravilo da se strana imena pišu izvorno) ali da li je to pravi način pitanje je…
“Samo tišina” je jedna izvorno jaka priča sa dobrim monolozima, zanimljivom radnjom koja drži pažnju, ali sa depresivnim likovima, što može biti malo zamorno za čitanje. Svakako, veoma vredan primerak u kolekciji.
POGLEDAJTE I OVO:
