“Propovednik: Alamo”: Na kraju puta…
Finale, kao i svako finale donosi obračun svih suprotstavljenih strana do potpunog rešenja situacije, jesmo rekli istrebljenja?
Prikaz stripa “Propovednik: Alamo” Garta Enisa i Stiva Dilona u izdanju Darkwooda
Da, razrešenje svake priče i svih zapetljanih odnosa.
Velike vojske zlokobnih sila skupile su se u Alamu kako bi završile započete debatne sastanke svojih oružanih argumenata. Kako samo ovo komplikovano zvuči, a zaprvo nije tako. Poslednjih osam epizoda 59-66. u integralnoj knjizi “Alamo” vrte se zapravo oko sukoba najboljih prijatelja, odnosno pripreme terena za taj sukob.
Pročitajte: “Propovednik – Biće skoro propast sveta”: …neka bude nije šteta!
Kako se već videlo tokom serijala da je misija”zavrtanje Božjih jaja” propovednika Džesija Kastera skrenula sa svog pravog puta, ispostavilo se da je neophodnije rešiti ovozemaljske poslove. Za one poslove, sa druge strane duge, zaduženje su dobile sile neke druge profesije. Džesi se, u maniru starih vestern filmova na praznim ulicama malog južnjačkog grada jedan na jedan sukobio sa Kesidijem, svojim vampirskim prijateljem. Tulip je, poput dobrog Kasterovog duha stala na crtu Her Staru, već dobro osakaćenom i ogrstavljenom.
Taj sukob u Alamu je buknuo poput požara nakon eksplozije bombe sa mnogo stotina kilograma eksploziva. Tako je i završen, džentlmenskim, Kasidijevim ostajanjem na jutarnjem Suncu u znak predaje i propasti. Što se Boga tiče sa druge strane, pa to je priča za sebe, ali možemo reći samo da je imao posla sa dva dobro podmazana Voker Kolta starog, dobrog Sveca Ubice.
Gart Enis i Stiv Dilon su zaokružili svoj serijal epizodama “Teksas, Bog te mazo”, “Kad njegovi pištolji zagrme”, “Čudo tvoje”, “Džesijeva cica”, “Da znam kako, vratio bih se kući”, “Pucajte valjano skotovi” i “Đavolska vizija”. Njihov izliv moždane mase se sručio na serijal o propovedniku koji je sebi dao za pravo da Boga vrati da popravi sranje koje je napravio, a ne da se pičkarski izvlači nakon što je ceo ljudski rod otpao od njegovih kreativnih ruku uvalio u velika govna.
Darkwood je ove priče objavljene 2000. godine, integralno u originalu 2001. objavio 2017. godine sa standardno jasnim i efektnim prevodom veterana Gorana Skrobonje.
Na kraju je svako dobio svoje parče kolača, neko tron, neko livadicu na večnom zvezdanom nebu, neko prelepu jednooku devojku, a Džesi i Tulip svoj kaubojski kraj u laganom kasu ka zalasku Sunca.
