Zlatna serija: Neravna borba – Zagor kao Džon Vejn
Četrdeset i prvi broj Zlatne serije Veselog četvrtka je u prodaji, a na njenim stranicama je ponovo najpopularniji strip junak regiona.
Održavajući tradiciju (za koju se nadamo da nikad neće prestati) Veseli četvrtak je svojim čitaocima najnoviji broj Zlatne serije, Neravna borba, ponudio u dve verzije naslovne strane. Originalna (A) je davnašnje delo Galijeno Ferija, dok je domaću (B) specijalno za ovu priliku nacrtao maestralni Jovan Ukropina stvarajući tako jedinstvenu, kreativnu kompoziciju. Njegov rad po kvalitetu odskače čak i u jednom izuzetnom skupu kakav čine naslovnice domaćih autora u ovoj ediciji.
Na samom stripu su radili prvobitni autori Zagora, Gvido Nolita i Galijeno Feri.
Iz redakcije Veselog četvrtka su odlučili da četrdeset i prvi broj ZS bude ponovo jedna starija epizoda Zagora koja se prostirala na tri originalna broja (148-150), a našla se i u dve sveske Dnevnikove Zlatne serije. Glavni urednik VČ, Dušan Mladenović, kaže u uvodniku kako smatra da je „Neravna borba“ jedna od epizoda koje su zaslužile bolji tretman, pa možda i da postanu kultne i samim tim dožive više od jednog izdanja, pa je ovo način da se prikaže novim generacijama i eventualno onim starijim koji su je preskočili.
Priča započinje dolaskom Zagora i Čika u Fort Brejveri gde planiraju da posete starog prijatelja, pukovnika Madenbruka. Radostan što posle dužeg vremena vidi Zagora, pukovnik saopštava kako su dve darkvudske skitnice odabrale pravi trenutak za posetu jer svakog trenutka u utvrđenje treba da stigne naslednik vojne tradicije Madenbrukovih, poručnik sveže iskovan u Vest Pointu, pukovnikov sin.
Dolazak Madenbruka mlađeg u utvrđenje biva obeležen obimnom večerom na koju su pozvani Zagor i Čiko, ali koja se završava porodičnom dramom. Poručnik Volter Madenbruk saopštava ocu da sebe ne vidi u vojsci i da želi da je napusti kako bi se okušao u tekstilnoj industriji, što pukovnik prihvata sa zaprepašćenjem i srčanim napadom. Videvši reakciju svog oca, Volter menja odluku i odlučuje da ostane i prihvati misiju kaznene ekspedicije protiv bande Šonija koju mu je otac namenio. Taj prvi zadatak će promeniti sve za porodicu koja je generacijama učila da živi od mača.
Pročitajte: Zatočenik budućnosti – najbolji Bonelijev krosover?
„Neravna borba“ neodoljivo podseća na američke vestern filmove četrdesetih i pedesetih godina, a Zagor ni u jednom drugom stripu ne podseća toliko na Džona Vejna (karakterno) kao što je to ovde slučaj. Ovo je priča o stegama u koje roditelji mogu da stave decu zbog sopstvenih ambicija i hrabrosti koja je potrebna da bi se ti okovi skinuli. Takođe je i avantura u kojoj se Zagor izdiže iznad svih ljudi bilo belih ili crvenih, pa može u potpunosti da se sagleda njegova polubožanska uloga koju je nametnuo svojim autoritetom. Takođe ovo je jedna od epizoda u kojima Zagor ispoljava nekarakterističnu surovost prema neprijateljima.
Priča je u većem delu kvalitetna i zabavna. Početak je nešto sporiji i ima dosta praznog hoda dok je radnja smeštena u utvrđenje, ali u drugom delu stripa počinje akcija koja traje gotovo do poslednjih strana.
Iako su malo uprošćeni, dijalozi su dobro napisani i sam sam ton priče ima psihološki momenat usmeren na Voltera Madenbruka. Međutim, klimaks je propraćen nekim klišeima tipičnim za Zagora što pomalo kvari utisak o ovoj inače jako dobroj epizodi iz života Duha sa sekirom. Možda ponešto tragedije ne bi bilo na odmet da bi se priča shvatila ozbiljnije.
Ferijev crtež je šarmantan kao i uvek, a isto tako je i pun nesrazmera, grešaka, lenjosti prilikom kreiranja likova i lošeg kadriranja. Ali nikako ne treba zanemariti odlično kreiranu atmosferu i jak nostalgični momenat zbog kog je izuzetno zadovoljstvo videti njegov rad.
U 42. broju Zlatne serije čitaoce čeka Dampir sa naslovom „Kralj planine“.
Autor: Nikola Tasković