“Mrlja” porodične istorije i svetog zadatka na krilima gavrana ubice!
Porodične tajne su ono što nas prati čitav život, a malo je onih koji su spremni da se suoče sa njima, pa makar im one pravile neprilike u životu.
Prikaz stripa “Mrlja” Sergea Lehmana i Frederika Peetersa u izdanju Fibre, biblioteka “Orka” 56.
Betty Couvreur je grafički dizajner knjiga u pariskoj izdavačkoj kući, majke odrasle devojke, žena koja boluje od afazije i nosilac teškog porodičnog brenema imena koje ne nosi.
Pročitajte: “Plave pilule”: Strip koji otklanja predrasude o osobama zaraženim HIV-om!
Postoji jedna davna legenda vezana za malo francusko mesto Roche-Maugrisu, u kojem se nalazila nekada kapela posvećena svetoj Odile. Ta priča o svetici kojoj su se klanjali Merovinzi (koji su govorili za sebe da su loza samog Isusa) kaže da je Odile pobedila diva. Nad tom kapelom se kasnije napravio samostan, a kasnije i svratište za devojke u kojem se nalazila i Bettyna baka sa majkom. Devojke iz tog svratišta su bile izuzetno poznate po svojoj “gostoprimljivosti”, što je potvrdio prijatelj Bettyine majke, jevrejin čiji je otac bio majstor falsifikovanja dokumenata tokom okupacije.
Čuveni falsifikator je stvorio Maxa Gavrana kako bi opravdao mnoštvo ubistava koja su se događala tokom okupacionih godina, a organizatori su bili mladi jevrejski komunisti. Međutim, po staroj jevrejskoj legendi, jedan praški Jevrejin je stvorio čoveka od gline i na hebrejskom jeziku na čelu mu je napisao reč koja znači “istina”, te je kip oživeo, a kada je ispisao na čelu “smrt” telo se ponovo pretvorilo u kip. Kako je Max izmišljen, tako je i oživeo. Strahovit čovek nalik na gavrana sa pernatim, kratkim ogrtačem i crnim šeširom, sa moćima pretvaranja u oblik gavrana i neverovatnom snagom. Kad god Max ubije, prema legendi starog krivotvorca, on ostavi dva pera.
Taj gavran-čovek, tražio je Betty i njenu ćerku kako bi ih ubio, a razlog je jednostavan, falsifikatorov sin je Betty i njenoj majci napravio nekada davno lažne papire, kako je njemu identitet nastao lažima, tako je on želeo sve koji su imali lažne papire da ubije.
Druga strana ove priče se vrti baš oko lažnog Bettynog identiteta. Njeno ime je Elisabeth Singer i dolazi iz čuvene porodice Singer, čuvene po tome što su žene iz porodice uvek rađale žensku decu, a njihove očeve pronalazili na jedno veče, pa se i ne poznaju. One imaju zadatak da svakih trideset godina svojom pesmom zaustave diva kojeg je pobedila sveta Odile.
Serge Lehman scenarista i Frederik Peeters su 2018. godine objavili strip album “Mrlja”, a Fibra ga je izdala 2022. godine u 56. broju biblioteke Orka sa kvalitetnim povezom i papirom velikog formata uz odsečan i surov prevod Darka Macana. Lehman je kod nas preveden samo ovim stripom, možda šlepujući se uz Frederika Peetersa, kao veoma popularnim autorom na našim prostorima. On je francuski autor rođen 1964. godine i oprobao se na nekoliko strip ostvarenja o kojima ne možemo suditi jer smo samo ovo pročitali od njega, dok je Peeters veoma popularan Švajcarac kod nas sa stripovima “Plave pilule”, “Aama”, “Kule od peska” i “Pahiderm.
Strip “Mrlja” je izuzetno melanholičan, a na trenutke veoma hororičan strip sa svojoj konstantnom kišnom atmosferom. Radnja je dosta konfuzna i brzinski isprepletana. Neko bi rekao da je to majstorski skraćena radnja, ali da je sve na svom mestu, ali se odaje utisak da je u pitanju zapravo veoma mnogo otvorenih tema sa malo razrade. Dosta je smandrljano, ali veoma čitko, onako kako to Peeters ume i sam, pa se odaje utisak, da ovaj stari stripar ima dosta uticaja na Lehmana za kojeg ne možemo reći da je išta manje značajan u odnosu na njega za strip i da je išta manje dobar autor, naprotiv, radnja je izuzetna i vredna svake pažnje. Samo je napravljena slaba veza između mrlje, Maxa Gavrana i diva svete Odile.
“Mrlja” je kapitalan strip album koji povezuje sveto i profano, legendu i stvarnost, ljubav prema spisateljstvu prema deci Bettyine majke i nje same kroz horor motive što užasavaju junake priče.
POGLEDAJTE I OVO:
