Zatočenik budućnosti – najbolji Bonelijev krosover?
U vreme kada su susreti Bonelijevih junaka još uvek bili retkost, uredništvo italijanskog izdavačkog giganta je odlučilo da avanturu podele Detektiv nemogućeg i tada još uvek mladi junak Nejtan Never.
Zlatna serija Veselog četvrtka je zaokružila još jednu deseticu, te je ponuda u kioscima i striparnicama bogatija za četrdeseti broj sa naslovom „Zatočenik budućnosti“. Još jedan zanimljiv dodatak ediciji sa žutom trakom s obzirom da se na istim stranam pojavljuju dva, za pojmove Bonelija, revolucionarna junaka – Marti Misterija i Nejtan Never.
Pročitajte: Bandera! – Ultimativni Bonelijev krosover
Susret specijalnog agenta i čuvenog arheologa je najavljivan maltene od početka Nejtanovog stripovskog života i na nivou ideje je bio jako interesantan Alfredu Kasteliju, ocu Marija Misterije, (ako je verovati napisanom u predgovoru). Međutim, Kasteli je postavio nekoliko uslova koji su morali da budu ispunjeni da bi se realizovala ideja o susretu. Naime, priča je morala da se odigra u Nejtanovom svetu, nije smela da sadrži putovanje kroz vreme niti bilo kakav vremenski paradoks, a ni korišćenje ideje o paralelnim dimenzijama i svetovima nije dolazilo u obzir. Trebalo je vremena da Antonio Sera i Kasteli dođu do sinopsisa koji bi ispunjavao navedene uslove i uklapao se u priče oba junaka. Uspeli su uz pomoć jedne stare Martijeve avanture u koju je uključen Mister Džinks i Sera je, uz Kastelijevu pomoć koja je uglavnom bila savetnička, napisao prvi od, za sada, tri susreta Martija i Nejtana.
Takozvana retro naslovna strana Zlatne serije je ovog puta delo Denisa Dupanovića i služi kao alternativa originalnoj verziji Đina Verčelija, koji je i nacrtao ovu SF avanturu.
U prošlosti Nejtanovog sveta Zemlja je pretrpela katastrofu ogromnih razmera i mnoga znanja su izgubljena. Ipak, čovečanstvo je doživelo pravu eksploziju u tehnološkom razvoju i postalo toliko napredno da oko Zemlje kruže samoodržive orbitalne stanice. Jedna teroristička organizacija pronalazi izgubljenu bazu Drugde i njena tajna skladišta. Počinju da rasprodaju na crnom tržištu sve što za šta smatraju da je neupotrebljivo, ali postaju naročito zainteresovani za jedno od oružja i njegovu primenu. U pitanju je murčadna, a jedina dva čoveka koja bi mogla da im pomognu u njenom osposobljavanju su živela pre dvesta godina.
Privučeni trgovinom na crnom tržištu, agenti Alfe počinju da istražuju i Nejtan i Legs presreću jedan transport artefekata iz baze Drugde i tako je postavljena scena za susret koji se na prvu loptu čini nemogućim.
Sera i Kasteli su uspeli da ispripovedaju zanimljivu priču kojom su ispoštovani svi Kastelijevi uslovi, s tim što je onaj o „odvijanju priče u Nejtanovom svetu“ blago narušen. Glavnina priče se zaista odvija u futurističkom svetu Sere, Mede i Vinje, ali prvu polovinu stripa čini Martijeva avantura sa mačem Karla Velikog, (i u drugoj polovini ima malu ulogu) a koju Nejtan čita svom šefu Rajzeru i Sigmundu Barinovu. Na taj način i uz još neke vešte ekspozicije, autori su omogućili čitaocima oba serijala da potpuno razumeju priču iako nisu upoznati sa drugim junakom.
Dakle, stiče se utisak da su u ovom stripu sastavljene dve avanture. Jedna sa primarnom radnjom u devedesetim godinama 20. veka sa klasičnom Martijevskom pričom, a druga dvesta godina kasnije u Nejtanovom maniru sa nekim jako zanimljivim naučnofantastičnim idejama.
Prva polovina je dosta spora i na momente šupljikava internoj logici, ali svakako poseduje moć da zainteresuje čitaoca za istorijske događaje iako ih utapa u potpuno neverovatan narativ teorija zavera. Druga polovina, u kojoj zapravo dolazi do susreta i, što je neobično za krosovere, momentalnih simpatija i prijateljstva između dva glavna junaka, ima primetno veći kvalitet. Balansiranje između akcionih scena i obrazlaganja maštovitih naučnofantastičnih ideja je odrađeno jako vešto i na kraju su sve kockice odlično uklopljene pa je rasplet izveden tako da su svi tipični Bonelijevski klišei izbegnuti i lestvica za kvalitetno udruživanje fumeti junaka podignuta na nivo koji ostaje nedostignut do danas.
Autor: Nikola Tasković
POGLEDAJTE I OVO: