“Korto Malteze – Mu”: Kortovo poslednje putovanje po Hugu Pratu!
Na svoje poslednje putovanje (po Hugu Pratu) strastveni avanturista Korto Malteze ne kreće sam…
Prikaz stripa “Korto Malteze: Mu” Huga Prata u izdanju Darkwooda
Njega u ovom podvigu prati verni “sluga” i “prijatelj” Raspućin, a pored njega i Zlatousta, Levi Kolumbija, Soledad, Štajner, Tristan Bantam i Hesus Marija. Drugim rečima, izgleda da je Prat imao na umu da, po dobrom starom receptu legendarnih Argonauta okupi najmoćnije likove svog serijala, koji će svojim razumom, visprenošću, snagom volje i mističnim i telekinetičkim sposobnostima prokrčiti put Kortovom Argu da stigne do izgubljenog kontinenta Mu.
Pročitajte: “Korto Malteze: Helvećani”: Tad već legendarni Korto, u legendama starog sveta!
Kroz čitav serijal Korta prati ta težnja za ovim tajnim mestom, još jednom naprednom civilizacijom poput, svima dobro poznate Atlantide, koja je igrom slučaja nestala, ali čija se vrata mogu pronaći na pojedinim mestima. Ogastas le Plonžon, antropolog i stručnjak za Maje i majansku civilizaciju izgubljeni kontinent je smestio u Atlantik, a priča o ovom “nestalom” mestu je popularizovana delom Džejmsa Čerčvorda “Mu, izgubljeni kontinent” (1926). Međutim, pored karipskih ostrva, Koto Malteze smatra da ulaz u Mu postoji u Tikaluu u Gvatemali, takođe i negde na Uskršnjim ostrvima, Etiopiji i na još nekim mestima.
Kortov susret sa izgubljenim svetom Mua naizgled očekivano je izgledao, bar za okorele kortoljupce. Priča počinje legendom i Platonovim citatima: “To ostrvo bilo je veće od Libije i Azije zajedno. Odatle su pomorci mogli da plove prema drugim ostrvima i celom kontinentu nasuprot njima i koji okružuje to pravo more… Jer na tom ostrvu, Atlantidi, stvorena je velika i čudesna sila kraljeva, koja je gospodarila celim ostrvom, kao i mnogim drugim ostrvima i delovima kontinenata: Pored toga, i sa ove strane moreuza, vladali su Libijom sve do Egipta, i Evropom sve do tirenske zemlje.”
Korto projektuje svoja znanja o Atlantidi i Muu pod vodom, opasan robusnim odelom za ronjenje, za koje se te, 1925. godine, tokom koje se odvija radnja priče, jedino znalo, a bilo je i funkcionalno. Nedostatak kiseonika i prezasićenje opterećenošću svoje potrage započete još u knjizi “U znaku jarca” (druga po redu u serijalu) povezale su morske nemani sa jezikom obdarenim stvorenjima koje pletu pred Kortom najskrivenije tajne svojih znanja.
Kortovo kročenje na prag hrama, na ostrvu, predstavilo je ulazak u lavirint izgubljenog sveta i razvijanje klupka nepoznatih predela starih civilizacija. Ovim je Korto upao u jedan delirijum iz kojeg nije bilo lako izaći. Stupanjem u davno izgubljen i zaboravljen svet, kao i sam prolazak kroz njega Korto proživljava omamljen. Pred njegovim očima se otvaranju rupe i krateri, započinju se stari ratovi i oživljavaju likovi svetaca pod velom njihovih potomaka.
Kako je to dobro primetio recenzent izdanja (prevod Goran Kostrović) Kristof Ono-Di-Bio: “Nestali kontinent za kojim su Korto i njegovi prijatelji već tragali u avanturi pod imenom ‘U znaku jarca’, a ‘Mu’ deluje kao njegov nastavak koji se otrgao kontroli. Jer, u stripu ‘Mu’, Hugo Prat je očito preterao. I to je, možda, ono što ovaj album i čini dragocenim.”
Prat je jednostavno, u Kortovoj poslednjoj avanturi pod njegovom kreacijom, pustio mašti na volju i svu svoju kreativnu energiju utrošio u rasplinjanje i rastvaranje tajne kojom je lik opsednut od početka serijala.
Važno je naglasiti da je ovaj poslednji nastavak Pratovog Korta Maltezea (nedavno je Korto nastavljen sa novim autorima) izdavačka kuća Darkwood izdala, sa standardno savršenim prevodom Ilije Čanka 2022. godine i tako završila ovo veliko poglavlje svog izdavaštva i to na ćiriličnom pismu što je više nego ogroman plus.
Uživanje je bilo čitati Korta na kvalitetnoj hartiji, sa fenomenalnim crtežom i akvarelom Patricije Canoti, Pratove verne pratilje.
Poglavlje koje je odavno otvoreno, sada je završeno najlepšim slovom.
Mu nije samo izgubljeni kontinent, već je ponos onih koji su ga stvorili pred svojim čitaocima.
POGLEDAJTE I OVO:
