“Smrt caru”: Povik potlačenih i gladnih!
Boj se ovna, boj se govna, a kada ću živeti, kaže se u našem narodu još od Meše Selimovića.
Prikaz stripa “Smrt caru” autora Fabiena Nuria i Terija Robina u izdanju Fibre
Upravo je strah centralna tema stripske priče “Smrt caru” autora Fabiena Nurija i Terija Robina.
Pročitajte: “Veliki mrtvac”: Sudar dva sveta koja su krenula različitim pravcima!
Vojvoda Sergej Aleksandrovič, guverner Moskve u carskoj Rusiji bio je meta narodnog nezadovoljstva i komunističkih aktivista. Njegovu glavu je trebalo skinuti, ali valjan razlog tome kroz čitavu priču nije pronađen. Jeste siroti Aleksandrovič bio u rodbinskim vezama sa omraženom carskom porodicom Romanovi, ali da li je baš on bio taj koji je glad doveo na vrata Moskovljanima?
Doista je nejasno kako jedan čovek koji je proterao 30.000 Jevreja iz najužeg moskovskog jezgra nije zaslužio bolji tretman od njegovih počinjenih, ali bilo je tako. Narod se okrenuo protiv njega, na njega je bacano povrće, što može biti znak da Moskovljani i nisu bili tako gladni, bacane su bombe, što bi se isto tako moglo povezati sa time da nisu bili toliko siromašni.
Narodno nezadovoljstvo se povećalo 17. septembra 1904. godine kada je pred okupljenom masom spremnom na linč Sergej Aleksandrovič slučajno, ili namerno ispustio svoju maramicu, što je vojsci dalo znak da otvori vatru na praktično goloruk narod.
Priča Fabiena Nuria i Terija Robina, veoma odmereno rađena, sa detaljnim, karikaturalnim crtežom bogatih dekora i odmerenim koloritom priča nam ovu priču iz dva gula. Prvi deo priče nosi naziv “Guverner” i tu sve spomenute događaje pratimo iz perspektive moskovskog guvernera, a drugi deo “Terorist” nam priču pokazuje iz perspektive pobunjenika Georgija, čoveka osuđenog na smrtnu kaznu koji je uspeo pobeći malo pre izvršenja kazne.
Priča ispričana na ovakav način nam daje dublji uvid u istorijsku realnost koja je u fokusu zbivanja. Glad, opšte nezadovoljstvo naroda i nemogućnost vladara da se nosi sa tim ispričana iz perspektive obe strane aktera kako bi se što bolje pokazalo ko je kako doživljavao okolnosti i šta je kome bilo na umi i pameti.
Dva autora su ovu knjigu 2014. i 2015. godine, a izdavačka kuća Fibra je objavila integralno izdanje u 86. broju biblioteke Kolorka, u prepoznatljivom izdanju sa blagim prevodom Jelene Prtorić 2017. godine. Ovaj strip je se naša i u Politikinom zabavniku od 3,366. broja 2016. godine.
Knjiga je veoma interesantna, govori o jednom istorijskom događaju, zapravo o onome što je prethodilo velikoj promeni u svetu i što je lagano utabavalo put ka prolasku jedne ogromne ideje oko koje su se okupljali ljudi širom starog kontinenta, ali i dalje. “Smrt caru” bio je povik gladni, potlačenih ljudi, onih kojima je bilo svega dosta, ali i onih koji su težili ka koristi i nekom drugom, nižem porivu.
