“Knjiga o lavirintu”: Knjiga o čoveku!

Prikaz stripa “Knjiga o lavirintu” Džefa Lemira u izdanju Darkwooda

Lemir je ovu knjigu uradio za otprilike godinu dana kako je i sam kazao u obraćanju čitaocima na kraju knjige dok je objašnjavao svoj rad pre knjige i osvrtao se na neka od prethodnih dela, uz predstavljene skica i tabli u procesu rada. Moramo odmah napomenuti da je Lemirovu knjigu originalno objavljenu za Dark Horse 2021. godine preveo i objavio Darkwood (2022) u standardno kvalitetnom tvrdom povezu i kolornim stranicama, sa mnoštvom dodatnog materijala. Prevod knjige je radio Vladimir Ćuk i o tome se ne mora puno govoriti jer Ćukov rad poznajemo godinama unazad i znanje starog majstora je neupitno, ali je i pogovor iz jezičkog umeća Ognjena Simića jednako dobro obrađen.

Pročitajte: “Okrug Eseks” – Opstanak nežnosti i toplote uprkos svemu

Priča iz “Knjige o lavirintu” nam govori o ocu, građevinskom inspektoru i arhitekti Vilu, koji već deset godina tuguje za svojom preminulom ćerkom. Ona je imala svega jedanaest godina kada je preminula i u stripu se ne spominje konkretan razlog njene smrti, ali je u više navrata prikazivana kako leži na bolničkom krevetu sa bocama infuzije oko nje. Dok je otac upadao sve dublje u sebe, u svoj svojoj nemoći da nastavi dalje život, njena majka je prelomila i osnovala drugu porodicu i nastavila disati ovaj život koliko je najviše i najbolje mogla. Vilova devojčica je od rođenja obožavala slagalice i umne igračke, a kako je rasla pažnju su joj zaokupili lavirinti koji su se mogli ponaći u skandinavkama i sličnim časopisima namenjenim mozgajućoj zabavi. 

Prelomni deo ove priče kreće kada Vil dobija u 3:15 ujutro poziv sa nepoznatog broja, na koji se ne javlja, ali već sledećeg dana u isto vreme je smogao snage da prevuče zelenu slušalicu preko ekrana i kaže: “Halo!” Sa druge strane je bio glas njegove devojčice koja ga je zvala da dođe po nju jer se nalazi u centru. On tetovira poslednji, započeti, ali nerešeni lavirint svoje ćerke na ruku i ulazi u sebi nepoznat svet duboko skrivan iza vrata njegove prošlosti kako bi pronašao svoje dete. 

U ove scene, kroz jednu veoma ljudsku, potresnu i toplu priču Lemir je provukao nekoliko interesantnih detalja. Pre svega radanja je veoma smerno uklopljena u mitsku priču o Minotauru, stvorenju, pola biku, a pola čoveku koje je živelo u lavirintu. Ti strahovi, te prepreke da nastavi dalje sa životom i ta nemoć da prihvati oduzeto pravo na odrastanje njegovoj ćerki, izgradili su ovu mitsku neman u Vilovom svetu, a on je crvenom olovkom po gradskim kanalizacijama i slepim ulicama tražio svoje dete povezan sa njom kao Tezej Arijadninim klupkom. Sledeće veoma interesantno što se dalo primetiti jeste da je detalj tetoviranaj lavirinta sličan tetoviranju glavnog junaka serije “Bekstvo iz zatvora” koja je u svojoj komercijalizaciji izgubila svaki smisao, ali je bila svakako veoma gledana i poštovana. U spomenutoj TV seriji glavni junak je istetovirao mapu zatvora na svome telu kako bi izbavio brata iz ćelije. I poslednji detalj jeste svakako oblik lavirinta, kružni oblik koji daje naličje grada Jerihona iz Biblijskog predanja o gradu grešnika i Hristovom silasku među grešnike, kao i njihovoj šansi za iskupljenje. 

Lemir je na poleđini stripa i sam kazao da je veoma uživao što je radio ovaj strip jer je posle “Okruga Eseks” (Komiko) radio na serijalima poput “Rojal Sitija” i “Gideon Fallsa” (300 čuda) koji su mu oduzimali mnogo energije jer su bili serijali za koje je imao rok, tako da mu je sve ovo palo veoma opuštajuće. Njegov akvarel i prepoznatljiv crtež iz spomenutih stripova su nešto što beleži njegov rad izvan licence već godinama unazad. 

Kako bi recenzent Met Kint za ovu knjigu kazao: „Višeslojno remek-delo. Ništa nije kako se čini. Njegov najbolji rad do sada. A to je veoma visoka lestvica.”

Ova ljudska priča o jednoj porodičnoj tragediji jeste posebno potresno štivo za koje treba imati živce iako je obrađeno veoma jednostavno, kroz lake dijaloge i brzu radnju.

BONUS VIDEO REDAKCIJE STRIP BLOG: