Laktaši u stripu 2022. godine, mesec (i kusur) kasnije

– Hvala vam što ste došli u ovako velikom broju na ovaj 14. po redu Salon stripa u Laktašima

– nešto sa tim sklopom reči je izgovarao Dalibor Đukić, direktor Centra za kulturu i obrazovanje u Laktašima tog 8. aprila 2022. godine, tik pred zvanično otvaranje manifestacije. Pride je nešto govorio i o tome kako Laktaši za koji dan treba da zvanično dobiju i status grada, što se i obistinilo 6 dana kasnije. Prema tome, svako ko je bio prisutan na Salonu stripa je zvanično među poslednjim gostima ikada koji su svraćali u varošicu/naseljeno mesto Laktaši. Drugim rečima, iako je reč o pukoj formalnosti, postali su deo istorije, hteli oni to ili ne. Ovo samo govori, doduše, da će jubilarna 15-godišnja iteracija Salona stripa biti unutar grada Laktaši, jelte. Ono jes, grad jedva da ima 6000 stanovnika, ali šta je, tu je – kvalitet samog festivala ne pati od toga i, po svemu sudeći, samo raste.

Postavlja se jedno pitanje, doduše. Šta je konkretno obeležilo ovaj Salon stripa?

***

Brajan Feri

Jedan od nekoliko stolova namenjenih crtačima. Ukraj jednog sede, preko puta jedan drugog, Miroljub Milutinović (od milošte Brada) i Dražen Kovačević (od milošte popije pokoji alkohol kad nađe priliku), uz možda još koju nebitnu osobu pride. Brada se već zaneo u crtež, dobrano nagazio na pero, kad najednom pevnu čovek neko klasično delo. Moguće da je Vivaldi bio, ali nije sigurno. Dobrih desetak minuta kasnije, zapeva Brada još nešto, ali sebi u bradu (hehe), jedva čujno. Nedugo potom, izađe još jedna pesma.

– Brado? – čuje se pitanje.

– Molim?

– Prihvataš muzičke želje?

– Ne.

– Šteta.

Prođe još koji minut, Brada opet pevuši. No, čovek koji je postavio pitanje je okrenuo kontru i zapevao sa svoje strane – odabrao je pesmu „Don’t Stop the Dance“.

– Aaaaaa…! – reče zadovoljno Brada. – Brajan Feri?

Malo se pričalo o dotičnom pevaču iz Velike Britanije, al ne previše. Tek dovoljno da isti taj čovek zamoli Bradu da mu pevača nacrta nakon što je zgotovio prethodni crtež.

Feri nije napuštao Laktaše do poslednjeg dana. U pabu „Kodeks“ tačno dan nakon zatvaranja Salona, jedan od autora je čekao ostale da priđu, kad kreće na radiju pesma „Slave to Love“. Ni sekund nakon što se završila, kontigent autora iz nekoliko zemalja ulazi u „Kodeks“.

– Ej, Brado, propustio si, bio je „Slave to Love“.

– Ajh!

Kad je dotični neimenovani autor, uz veliku ispomoć organizatora festivala, došao do autobuske stanice u Banjaluci, zaseo je da čeka bus. Naručena voda nije ni stigla, kad na radiju ni manje, ni više nego „Don’t Stop the Dance.“ Taman da ga isprati iz Bosne i Hercegovine.

Drugim rečima, hteo on to ili ne, Brajan Feri je obeležio Laktaše tog aprila 2022. godine.

***

Kunova“ i „Parabellum Junior“

Zoka Lav dolazi pun elana, oran da prodaje, dodaje i propisno zajebaje. Pored standardnih stripova koje ovaj nikada umorni „prešjednik“ udruženja „Deveta dimenzija“ nudi ornim mušterijama, našle su se dve sveže kutije pune stripova. U jednoj beše 11. broj „Parabellum Juniora“, a u drugoj jubilarni deseti broj fanzina „Kunova“. U prvom su deca objavila novi kontigent stripova, uz naravno vazda vredne mlade nade iz Osijeka, a našao se i intervju sa Jelenom Vučić u istom (s obzirom da je žirirala nagrade dece koja su završila u časopisu, i te kako je zaslužila mesto ovde; interesantno je naglasiti da je upravo njenu knjigu jedna zadovoljna mušterija i kupila u Laktašima). Fanzin, pak, je bio posvećen junacima izdavačke kuće „Sergio Bonelli Editore“. Autori širom bivše Juge su doprineli ovom broju, a par njih je čak bilo i na samom festivalu.

Čeoni čovek iza oba izdanja, Zdravko Knežević Knez, je tek nakratko bio, i to samo prvog dana. No dovoljno da izdeli izdanja autorima i interesentima. Sudeći po reakcijama, nema osobe kojoj se „Kunova“ nije svidela, pogotovo u novom ruhu – novi logo, malo tvrđe korice, povećan broj strana, kvalitetna štampa…nema čega nema. Pride, i „Parabellum Junior“ je popet na novu lestvicu. Ovo je, dakle, bio Zdravkov dan, i nije netačno reći da su „Parabellum Junior“ i „Kunova“ obeležili Laktaše tog aprila 2022. godine.

***

Malo nastrani“

Naravno, Knez, iako naizgled jako pristojan, prijatan i nadasve plemenit, nije neko ko će dozvoliti da neko preuzme mesto pod reflektorom na festivalu, pa makar morao da se takmiči sa sopstvenim časopisima. U odlasku na piće sa Srđanom Vranješom, manga autorom iz Banjaluke (overite „Last Hope“) potegao se razgovor o stripovima „u ono vreme“. Zdravko, ponet elanom, krene pomalo o strip autorima, i onako nonšalantno dodaje:

– A strip autori su malo nastrani…

I Srđan i ostali u tom društvu su vrištali od smeha. Potegao se i novi citat – „Strip autori su malo nastrani“ (Zdravko Knežević Knez, april 2022.).

Ponet istim tim elanom, dodao je Zdravko nepunih par minuta kasnije i jednu sopstvenu anegdotu iz „onog vremena stripa“.

– Pitaju rođaci moje stare – veli Zdravko – „Šta to Zdravo radi?“ Zvali su me „Zdravo“ kad sam bio mali. Moji kažu „Eto, crta stripove.“ Kad će jedna od rođaka „Joj jaaadan!“

I opet smeh.

Sedenje u „Kodeksu“ (ili kafiću do njega) je provedeno uz kafu i razgovor. Pominje Knez, nadahnut novom energijom, kako bi hteo nanovo da aktivira ediciju „Mali album“ i da promoviše još radova mladih. Pride, kaže on sagovornicima:

– Upamtite ovo vrijeme, stari moji. Iako se to ne čini, ovo će biti drugo Zlatno doba stripa na ovim prostorima.

Lepa izjava, ali opet nedovoljno jaka da dobije svoj citat. Za tako nešto, izjava mora da bude „malo nastrana“, dovoljno nastrana da obeleži Laktaše tog aprila 2022. godine.

***

Pazi što imam ideju!“

Drugog dana Salona je u Laktašima pljuštala kiša. Otprilike u isto vreme kada je Brada obesmrtio Brajana Ferija na stranicama jednog skicovnika, u Centar su ušetale tri osobe. Prva je povratnik Srđan Vranješ, spreman da nacrta jedan horor crtež koji je obećao svom prijatelju (kao revanš za skicu koju je na poklon dobio od devojke dotičnog), a druge dve su par mladih, zaljubljenih umetnika. Muška polovina, pod punim civilnim imenom Nikola Vidačković, je već dobrano diskutovala sa Srđanom o budućim poslovima, projektima, planovima, i ostalim rečima na „p“. Ženska polovina, Dajana (premda preferira „Luna“), je zdušno slušala i pridruživala se gde i kako je valjalo. Naravno, Nikola nije izostao da porazgovara i sa Zokom, poput dva stara ratna druga orna na nove pobede (ili uletanje u novi šanac).

Na kafi, dok su napolju kapljice uništavale asfalt, Nikola je predočio Srđanu sinopsis za jedan svoj strip projekat.

– Mislim da ovu ideju niko nije razradio ovdje, – počinje (ili završava?) Nikola, – Nije ono tipično superherojsko, nego je malo dublje!

Toliki elan se odavno nije video kod jednog stvaraoca. Luna je potvrdila činjenicu da Nikola nekad ume da napiše scenarija i za stotine tabli stripa u manje od mesec dana. Impresivno, a impresivnije je to što Nikolin mozak radi non-stop, te su se nove ideje rađale i na licu mesta, što u kafiću, što u Centru. A dotični projekat, naravno, ostaje tajna dok se ne iskristališe sve. Naposletku, ne mora prospektivna publika ni sve odmah da zna.

Nema sumnje. Autor sa ovolikim potencijalom i ornošću za rad je definitivno neko ko može obeležiti Laktaše tog aprila 2022. godine.

***

Osijek je na obali. Drave, doduše.

Među hrvatskim gradovima, Osijek je imao čak dva klastera predstavnika. Prvi je podmladak koji se pojavio u „Parabellum Junioru“. Drugi, pak, je sadržao dva člana udruge „Hrvatski autorski strip“, dva prospektivna momka pod imenima Saša Paprić i Željko Ivančić. Nekolicina izdanja ove udruge je našla svoj novi dom kod mušterija, gde je najistaknutiji bio drugi broj časopisa „Strip Prefiks“. Naravno, tu su se našli i „Cvijeće na šanku“ Tihomira Matijevića i „Mzungu Luka“ Luke Pejića i Domagoja Rapčaka, kao i kuriozitet zvani „Dnevnik snivanja i filozofiranja“ Irene Jukić-Pranjić. Ukratko, plodna berba.

Saša i Željko, doduše, se nisu dali poneti slavom dobijenom objavom ovih monumentalnih izdanja. Naprotiv, rešili su da se pomešaju sa masama i piju kafu, kahvu, kavu i кафето. Kao Osiječani, dobili su pitanje koje nisu očekivali.

– Ček, Osijek je beše na obali?

– A ne, ne, – veli Saša, – Osijek je u Slavoniji.

– Ma je Osijek na obali – dobacuje Željko, – Drave, doduše.

Propitivanja oko toga koji hrvatski grad je na obali, a koji nije je postala igrarija dotičnoj gospodi, takođe do kraja festivala. Naposletku, taj i takav Osijek, premda ga i neki autori iz Zagreba ne vole (neće se odavati koji) je ipak uspeo da obeleži Laktaše tog aprila 2022. godine.

***

MPREG

Bosna i Hercegovina ima dva entiteta i tri naroda, a među njima nebrojeno kvalitetnih autora. Jedan od njih, Midhat Kapetanović, je prisustvovao oran za crtanje medvjeđe mu carice, a nekako nedaleko od njega figurirali su braća Durmišević, Edin i Emir. Veče po zatvaranju, pričalo se o svemu i svačemu, sve dok organizator festivala nije odveo grupicu na večeru u kafanče. Edin, sedeći preko puta Midhata, njegove supruge Adile i još par ljudi, je razgovarao s osobom do sebe o poslovima koje je morao da obavlja. Sagovornik mu je pomenuo kako mu redovno iskaču zahtevi za pisanje MPREG romansi. Naravno, pojašnjeno je Edinu da je MPREG žanr homoseksualnih ljubavnih i erotskih priča gde jedan od muškaraca zatrudni.

– Čekaj, MPEG? – pita Mido, sveže priključen u razgovor.

– Ne, ne, ne, MPEG je fajl format. Ovo je MPREG.

– OK, a šta je MPREG? Skraćenica za nešto?

– Da, da, za „male pregnancy.“

– A, „male pregnanc–“

Ni nanosekundu pre završetka reči, Mido je poklopio usta šakom i pogledao sa strane. Edin i osobe uz njega su prasnule u smeh. Ovo je bio prvi put da je Mido ovako naglo i ovako odsečno zaćutao, zamišljen sigurno dobrih minut i kusur. Ta reakcija, taj odsečni prekid programa, ni po kom osnovu ne može a a se ne pomene kao trenutak koji obeležava Laktaše tog aprila 2022. godine.

***

Egipat

Edin i Emir su dan pre toga crtkali svašta u prostorijama Centra, otprilike par trenutaka nakon što su vodili razgovor s Markom Stojanovićem, organizatorom leskovačke Balkanske smotre mladih strip autora. Tik uz njih sedeo je i vredno crtao Kenan Halilović, vodeći crtač Webtoon serijala „Witch Creek Road“. Jedan od braće Durmišević je u tom trenutku crtao jednog egipatskog čovečuljka, i pride je bio podsećen na stari animirani serijal „Mummies Alive!“ – koji je i Kenan aminovao kao kvalitetan.

Ovo je tek prva stvar vezana za Egipat koje će braća imati prilike da se dotaknu. U nedelju, pred razlaz, Emir je pričao o njihovim peripetijama dok su u dotičnoj zemlji letovali. Ukratko, priča je sadržala jeftine cene, usluge koje uključuju konoplju, razočarenje lokalaca pri saznanju o ateističkim stremljenjima njihovog prijatelja Zdravka, i potencijalnu prodaju plave supruge jednog od ljudi iz njihovog društva (koja se nije odvila, naravno).

Mnogi bi Egipat vezali za Balkan tako što bi tvrdili da su postojale piramide u Bosni, poput onog kvazinaučnika Semira Osmanagića. No, prava veza Egipta i Bosne je ta što je ova zemlja piramida, faraona, Kopta, muslimanskih ratnika i jeftinog turizma solidno obeležila Laktaše tog aprila 2022. godine.

***

Stope u vremenu“

Pomenuti Zdravko, s prezimenom Cvjetković (i imenom koje deli s Knezom) je bio prisutan u Laktašima, razgovarajući s nekolicinom autora tokom svog bitisanja na Salonu. Njega i Kneza je vezivala „Kunova“ (ova nova, sveža, deseta), ista ona koja je putem naslovne strane „Kunove“ vezivala i Tihomira Tikulina Ticu iz Hrvatske – koji je prisustvovao sa svojim fanzinom „Endem“, ali i sa visokokvalitetnim printovima za prodaju, što u njegovoj, što u izradi njegove supruge. Ali je tog dana Zdravko imao i jednu sponu sa Kenanom. Ta spona ima vid zbirke stripova „Stope u vremenu“, štiva koje pored njih povezuje i još neke eminentne autore, poput Adnadina Jašarevića, Ismeta Erdića Erde i drugih. Drugim rečima, jedan fini presek autora iz (pretežno) Zenice, grada koji, eto, deluje ljudima kao da ne može da ima strip autore – a ima ih.

Najbolja stvar oko „Stopa u vremenu“? Obeležene su kao broj 1, što će reći može se doći do nastavka. A s obzirom da je Zenica svojevremeno imala i školu stripa, polaznici iste se i dalje greju za strip, te Zdravko i Zdravko možda ostvare i drugi vid saradnje. No, o tom potom. „Stope u vremenu“ su jedno lepo osveženje, jedan pravi recept za čitatelja koji bi hteo nečim novim da obeleži Laktaše tog aprila 2022. godine.

***

Bratunac, regate, planinarenja i masažeri

Predrag Milić nije ni znao šta ga očekuje kada je sa ortakom svratio u Laktaše ove godine. Oran da upozna još autora spremnih na bitisanje na njegovom salonu stripa u Bratuncu (još jednom gradu gde ljudi ne bi očekivali da nađu strip, a opet – ima ga), pronašao se u razgovoru sa nekolicinom osoba na potpuno druge teme. Prvo se dotakao svoje profesije. Potom je pomenuo potencijalnu regatu u Bratuncu. Sve to je nekako vodilo do opisa čudnih avantura naroda i narodnosti koji je delio sto sa njim.

Prva koja je podelila svoju priču bila je Jelica Jež, aktivna pri Centru i jedna od najvećih ispomoći organizatoru Salona stripa. Mlada žena i od skora mama, Jelica je neko ko uživa u fizičkim aktivnostima poput planinarenja, pešačenja, itd., te je podelila nekolicinu priča vezanih za njena iskustva u divljini i na povećim brojkama nadmorske visine. Predragov ortak, doduše, je saznao da najmanje jedna osoba poznaje njegov istureni odeljak familije u jednom zabačenom selu u Srbiji. Mali je svet, rekli bi ljudi sa malo imaginacije.

Društvo pri organizatoru strip festivala u Bratuncu je solidno upijalo ove priče. Nekako je tu iskakala ona prečesto citirana i zajebavana priča o tome kako je jedan gost imao poslić da piše tekst gde se opisuje jedan masažer prostate za visoko društvo. Premda se smejao dotičnoj priči i delio još anegdota, Predrag nije bio svestan da će prisustvom suptilno da obeležava Laktaše tog aprila 2022. godine.

***

Pogrebne usluge Pilipović

Od autora iz Srbije (barem onih vrednih pomena), sem Brade, Dražena i Marka u Laktašima su se pronašli i Jovan Ukropina i Leonid Pilipović. Nakon konzumirane kafe, grupica autora iz suseda Bosni se uputila ka Centru, kad jednom od njih jedan oglas nalepljen na tablu uhvati pažnju.

– Pogrebne usluge „Pilipović“? – veli jedan.

– Pa da, čovek se širi. – veli drugi.

– Ajd da te slikamo! – veli treći.

Fotka je ponosno našla svoj put do Leovog telefona – premda ga je slikalo bezmalo četiri osobe. Spreman je čovek da sahranjuje, a nesuđena firma mu je obeležila Laktaše tog aprila 2022. godine.

***

Ipak ima srce

Duško Jović nema apsolutno nikakve veze sa stripom. Duško Jović nije ni znao da se održava Salon stripa u Laktašima. Duško Jović, po svoj prilici, nije ni po kom osnovu ni aktivan tokom velikog broja manifestacija u ovom sada gradu. Pa ko je onda Duško Jović?

Duško Jović, naravno, je limar. Građevinski limar, pride. To može čovek da primeti kad mu pogleda u dvorište i vidi mali, neimpresivni žuti znak na limenim vratima. Međutim, Duško Jović je i jako kreativan, jer se setio da uposli pravu osobu za marketing. Vidite, znak je tu nebitan, tu je samo za pravna lica. Fizička lica, naravno, će primetiti jednog veselog limenog čoveka koji tu sedi, gleda u ljude i smeška se. A pogotovo gleda u ljude koji se od Centra kreću ka restoranu, ljude koji se eto bave stripom.

Duško Jović, iako nema apsolutno nikakve veze sa stripom, je svojim limenim čovekom definitivno obeležio Laktaše tog aprila 2022. godine.

***

Tandem Šijuk-Vidojević

Šta je Salon bez ljubavi? Jes, vole ljudi strip, i jes, vole ljudi hranu i alkohol, i jes, vole se ljudi međusobno. Ali malo parova oslikava sve ovo od navedenog onako kako to rade Dejan Šijuk i Tatjana Vidojević.

On staložen, miran, nasmejan i vredan. Ona pričljiva, energetična, bez dlake na jeziku i ništa manje vredna. On strip autor koji ne stiže da radi jer je prezauzet sa milion i po obaveza. Ona uspeva jednu grafičku novelu da izbaci i pored toga što je prezauzeta sa em domaćinstvom, em milion i po obaveza. Ali su ipak uspeli da dođu do Laktaša. Doduše, njoj nije bilo najbolje zdrastveno, a njemu se video umor na licu, ali svejedno – organizator se ispoštovao.

Tatjana nije ni časa časila da se sprijatelji s novom osobom. Ovaj put je to bio panker, crtač i nesuđeni grobar Leo. I gle čuda, najviše su pričali o hrani. Lepo je videti kada pozitivne osobe tako brzo ostave utisak na nekog novog, a to su Dejan i Tatjana s lakoćom uradili, time obeleživši Laktaše tog aprila 2022. godine.

***

Tandem Mašić

Ljubav je cvetala u oba entiteta u Laktašima, činilo se, jer su kao gosti manifestacije tu bili i Alen Mašić i supruga mu Aida. Jedan od čeonih ljudi udruge „MoStrip“ iz Mostara, Alen je odgovoran za jedan od lepših novijih strip festivala u regionu, kratko i jasno imenovani Mostarski strip vikend. A kao redovni posetioci Laktaša (i redovni domaćini kada organizator Salona dođe kod njih u goste), Alen i Aida su uživali u krajoliku i družili se sve u šesnaest.

Alen, pak, je najčešće pričao sa drugim organizatorima festivala. Dal su razmenjivali poslovne tajne ili razmišljali kuda dalje s manifestacijama, to već niko ne zna. Po izrazu mu lica, vidi se da je čovek došao tu da bude svoj među svojima, i ništa nije moglo taj trenutak da mu preotme. Taj trenutak, ispostaviće se, koji je naprasno morao da obeleži Laktaše tog aprila 2022. godine.

***

Maza, Maca i Saša

Milorad Vicanović Maza već godinama unazad gura priču u Laktašima na onaj način koji njemu odgovara. I sam će reći da su mu Laktaši kao naselje (pardon, grad) preko glave, pogotovo otkad više vremena provodi na selu odakle mu je supruga (Maca iz podnaslova), ali ne odustaje od istih. Naposletku, da batali sada Salon, Jelica bi izgubila jedan veliki deo svog kulturno-umetničkog života, Knez bi morao da se preko novina odrekne onog broja „Kunove“ koji je upravo pokrivao Mazu i Salon u Laktašima, posetioci iz svih uglova bivše Juge bi žalili za nedostatkom istog, a Laktaši, iako su sada velegrad, ne bi imali manifestaciju koja im je jezgro, duša.

Drugim rečima, Maza i Maca nastavljaju borbu. Njihovi sinovi su odmah tu uz njih, pogotovo Saša. Prepun elana, radne energije i iskustava, ovaj momčić je na festival došao sveže iz Mađarske, sa nekim izuzetno vrednim vinilima za slušanje. A kako kvalitet vuče kvalitet, nije došao sam – njegovo društvo je bilo tu tik uz njega.

I premda se video umor Mazi u očima, pogotovo tokom intervjua za emisiju „Artifakta“, i premda mu je mLogo teško, aman katastroFALno teško palo da jede onu tortu za proslavu 14. Salona (neopisivo ukusna, inače), i premda je bio rastrzan na petsto strana, Maza je ipak bio i više nego zadovoljan. On zna šta sa Salonom želi, i to u 99% slučajeva ostvari. Bilo je mnogo dece koja su crtala rame uz rame sa strip autorima od renomea, čak i par deteta koji su ranije bili pod Knezovom predavačkom palicom. Bilo je hrane, pića i (skoro uvek) dobrog vremena. Bilo je šale i zezanja. Bilo je prodaje stripova. A bilo je i novih iskustava sa mnogo strana.

Za one tamo na Zapadu, Maza će ostati izvanredan autor koji nikako da stane sa novim albumima sve jačeg kvaliteta. Za one tamo na Istoku Maza će biti jedan od novih autora iz BiH da se probija međ’ Kineze. Za ljude na jugu slovenskih nacija, doduše, Maza će ostati onaj čovek koji organizuje festival koji, neosporivo, iz godine u godinu, i bez prestanka, na najkvalitetniji mogući način obeležava Laktaše – pa i tog aprila 2022. godine.

Autor: Ivan Veljković, 12. maja 2022. godine

0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
1 Comment
oldest
newest most voted
Inline Feedbacks
View all comments
Tico
Tico
6 months ago

E jesi ga napisao, svaka čast!

1
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x