“Magični vetar – Bedlam”: Zuzeča zmijski duh koji vodi ka istinama, ali i ludilu
U ono staro doba, na Divljem zapadu, dok su njime hodali slobodni domoroci, bahati industrijalci i prašnjavi kauboji, kružila je jedna priča, ledeći krv u žilama svakome ko je čuje.
To je priča o masovnom napadu zmija na doseljenike u krajeve gde su otrovnice zapravo najveća populacija. Ovu legendu su prenosili i ljudi i ondašnji štampani listovi, mada ona i nije bila toliko netačna. Zaista, zvečarke su u mnogim krajevima Sjedinjenih država bile gusto naseljene, to je bila njihova postojbona, drugim rečima najbolje tle za život ovakve životinjske vrste.
Pročitajte: “Bar kod Džoa”: Akvarijum izgubljenih duša!
I dok su za belce zmije predstavljale oličenje zla, prerušenog đavola koji donosi smrt i tera čoveka iz raja, za starosedeoce severnoameričkog kontinenta ona je bila obožavana životinja, ona koja donosi kišu i plodnosti, daje im mudrost.
Ova dva različita gledišta na zmije dovodili su od sitnih čarki do velikih sukoba. Jedni su mislili da zmije treba isterati i istrebiti, ubijali su ih na najgnusnije načine, a drugi su ih štitili, sledili i nastojali voleti njih i način života sa njima.
Alijatani, prerijsko pleme, obožavali su zmije i zmijskog duha Zuzeču, jednog od najmoćnijih duhova u koje su verovali Indijanci. Ako se Zuzeča sledi i voli, on vodi svoje sledbenike do mnogih duhovnih istina, ali ako se suprotstavimo ovom duhu, on opseda ljudski um, zadaje mu realistične noćne more i halucinacije dovodeći zabludelog čoveka do ludila.
U 20. epizodi serijala Magični vetar “Bedlam”, Đanfranko Manfredi je naveo Magičnog vetra i Poa na trag starom indijanskom božanstvu. Zajedno sa majstorom hororičnih scena, Koradom Roijem, možda i najhororičnijem crtaču sa Hose Ortizom u redovnom Bonelijevom opusu, Magični vetar stiže do žene opijene Zuzečinom moći, nakon neslavne istorije sa plemenom obožavalaca zvečarki, čije je zveckanje repom bilo umirujuće za njih.
Odri i Voker su bili deca siromašnih radnika. Nakon što su odličili da se uzmu, tražili su svoje mesto pod sunce, ali stari strahovi im nisu dali mira. Voker je iz detinjstva, kada ga je ujela otrovnica imao strah od zmija, i jednom prilikom je naišao na Zuzečinu rupu punu zvečarki koje je polio petrolejom i zapalio. Od tada bes starog božanstva prelazi u njegov, ali i u um njegove žene.
Odlučnost Magičnog vetra da raščivija ovu priču do kraja otkriva nam najmračnije tajne starog zapada, magijske moći i halucinacijska saznanja.
Manfredi i Roi su radili kao jedan, preplitale su se scena za scenom u nedogled. Radnja je pitka i veoma jednostavno objašnjena sa mnoštvom fantastičnih elemenata i realističnih prikaza.
Magični vetar i jeste serijal poznat po dubokoj razradi legendi, običaja i obreda starog sveta zalazeći duboko u najmračnije tajne magijskog delovanja. Ova epizoda je pokazala, u tom nizu od prvih dvadeset epizoda, veoma mnogo i mnogo se iz nje mogli saznati i naučiti, što istorijski, što religijski i obredno, što Magičnog vetra svrstava u serijale visokog kvaliteta.
POGLEDAJTE I OVO:
