Stevan Subić: Velika je odgovornost raditi na Tarzanu i Konanu

Upravo ste se vratili sa velike turneje po Francuskoj, a posetili ste i Švajcarsku. Kakvi su utisci i kako je tamošnja publika prihvatila Vaše najnovije naslove? stevan

Iako smo tek 3 meseca u 2022. godini, od januara na ovamo imao sam dve turneje u Francuskoj. Različite po sadržaju ali obe izrazito uspešne. Potpisao sam oko 700 svojih knjiga tamošnjoj publici. Najviše Konana, zatim Tarzana ali i Moriartija kao i popriličan broj ekskluzivnih crno-belih izdanja koja imam u Francuskoj. Sva moja očekivanja su prevaziđena, na prvom mestu brojnošču ljudi koji su dolazili da se upoznaju i zamole za posvetu. Obišao sam celu Francusku tokom tih nepunih mesec dana boravka tamo i svuda gde sam bio bilo je isto. Istinski puno ljudi i jedna stvarno dobra, poletna energija. Kao umetnik i autor, zahvalan sam na ovim izuzetnim iskustvima.

Možete li da definišete trenutak kada ste postali svesni da je crtanje stripa Vaš životni poziv? I kako je to preći sa rada na naftnoj bušotini u profesionalne crtače?

Ne mogu za sebe reći da sam isključivo strip crtač. Sve što je u vezi sa crtežom, u svim svojim manifestacijama, bio bi okvir u kome se krećem kao autor. Stripovi su nekako najzahvalniji medij a sekvcencijalna umetnost bi bila ono što smatram svojim terenom. Bavim se podjednako ilustracijom, uličnom umetnošću, platnima, dizajnom itd. Kada se u dovoljnoj meri upoznaš sa sopstvenim potencijalima i uz to vredno radiš, poželjno je da imaš za sebe što širi teren za rad, trening i rast. Rad u naftnoj industriji je jedno zaista posebno poglavlje mog života, mnogo dugujem vremenu provedenom tamo, ta iskustva su neprocenjiva i oblikuju osobu, njegov karakter, stiče se jedan vitalan viteški odnos ka vrednostima, ka disciplini, ka krhkosti života, Ozirom da tu izrazito tešku vrstu posla ne može pouzdano i na duži rok da radi veliki broj ljudi, mogu reći da sam u strip ušao sa znanjem o životu i iskustvom koje je nepresušni izvor autentičnosti. Neprerađen, čist odnos prema vrednostima, iskrenosti i realnosti u kojoj živimo.

Radili ste na serijalima Adam Vajld, Le Storie i na jednom albumu Dragonerovog spin of serijala. Kako izgleda raditi za kuću koja je toliko puno ljudi na ovim prostorima uvela u svet stripa?

Kao istinska čast. Meni jedna od najvećih do sada. Međutim i odgovornost. Za mene na prvom mestu džinovsko zadovoljstvo jer ove godine proslavljamo 10 godina saradnje, proizveli smo 4 knjige od kojih Senzanima, spin of Dragonera, izlazi za dva meseca, i već se podiže vrlo živa pažnja u Italiji oko ove premijere. Meni lično, baš drage. Uživao sam u radu na svim tim tablama, od onih sa dragim Đanfrankom Manfredijem, preko ekipe na Le Storiji do ekipe sa Dragonera. Stvarno sam zahvalan na ovoj dugogodišnjoj plodnoj saradnji i svemu što smo zajedno postigli, moje italijanske kolege i ja. Posebne emocije me vezuju sa SBE, istinski ih volim i poštujem. Moja je to prva porodica stripska u kojoj sam stasavao na samom svom početku. To se ne zaboravlja.

Crtači sa južnoslovenskog govornog područja se jako dobro kotiraju u Francuskoj, zemlji koja možda i najviše ceni strip kao umetnost. Kako ste dospeli na BD scenu i kako vas je prihvatila  tamošnja publika?

Franko-Belgijska strip scena, Bande dessinée scena preciznije, najzahtevnije je svetsko tržište stripa, bez sumnje. Na njemu je najteže i najizazovnije trajati ukoliko niste skloni doslednom radu, na sebi i svakodnevno. Na prvom mestu zbog budne publike koja očekuje kvalitet i koja ga zatim i nagrađuje svojom pažnjom, željom da vas vide, upoznaju i imaju vaše radove u svojim kolekcijama. Samim time na to tržište nije lako ući. Ja sam radeći za SBE već bio u neformalnim kontaktima sa nekolicinom autora tamo te se sve odigralo nekako spontano i poprilicno brzo. Tokom rada na mojoj drugoj knjizi za SBE, prošao sam kroz proces proba za jedan album sa Delkurom i to je bilo to.

Pročitajte: Saša Jovanović: Strip je jedna od najstarijih umetničkih formi, pripovedanje u slikama se koristi već stotinama hiljada godina

Tarzan i Konan spadaju u red klasičnih junaka avanturističke književnosti koji su doživeli mnogo adaptacija u stripu i ostalim medijima. Došao je red na Vas da se njima pozabavite, pa nam recite kako ste doživeli obrade Hauarda i Barouza?

Kao svoje najvažnije naslove do sada. Kada sedneš za svoj radni sto i tog dana izvodiš neki prizor u Konanu ili Tarzanu, znajući koliko su ti arhetipovi monumentalni u umetnosti kojom se bavis, prva stvar koja izroni iz pažnje jeste odgovornost. To što tog trenutak nacrtaš biće isto tako i za 100 godina kada to neko iskopa tamo pod nekim postapokalptičnim ruševinama. Pogotovo kada radiš na dva takva naslova, istovremeno. Tih 140 tabli uradio sam u periodu od maja 2020. do januara 2021. Period koji ostaje sa mnom dokle god budem ovde.

Recite nam par reči i o serijalu MORIARTI.

Ah, Moriarti. Stvarno volim ta dva albuma. Osim prilike da se pridruzim legiji autora koji su radili na Šerloku, sama  kombinacija žanra koji je steampunk i tog viktorijanskog ambijenta bio je izrazito zahvalna scenografija za komad koji sam želeo ovim tablama da prikažem. Odlučio sam da istupim i pokažem mojim francuskim kolegama, redakciji najpre, moj lični stil koji ipak obiluje sa više crne naspram onoga što su neki standardi u Fra-Bel školi stripa, i time zapravo učinio najvažniju stvar za svoj autorski put. Dakle, biti iskren prema sebi, prema svojim saradnicima i nezaobilazno prema svojoj postojećoj i dolazećoj publici, apsolutni su imperativi. Bez toga nema autora, nema publike, nema umetnosti. Svakako jedan od najdražih mi naslova do sada.

Najavili ste da postajete član ekipe koja radi na Elriku. Tako Tarzanu i Konanu pridodajete adaptaciju još jednog kultnog junaka. Kada počinjete rad na Elriku?

Osim tog izrazitog užitka koji sam imao tokom rada na nekoliko ilustracija Elrika, što za Glenat i poslednji album Elrika, što za naš Makondo i naslovnu njihovog izvanrednog omnibusa, za sada moj opus sa Murkokovim Elrikom tu i staje. Jedan istinski veliki projekat kome se baš izrazito veselim i na kome već radim za francusko tržište sledeći je moj naslov tamo. Takav poseban isuviše mi je bio važan i drag te sam ga oberučke prihvatio, tako da je Elrik za sada u dalekom drugom planu, osim ilustracija neću skoro raditi na tom serijalu. Eto malo ekskluzive za vaš odlični blog.

Na Jutjubu ste član četvorke koja vodi izuzetan podkast posvećen stripu i ljudima koji ga stvaraju na Balkanu. Kako je nastao “Drink and draw eastern ink all star”?

Dragi Eastern ink. Da, sjajna stvar. Imam velikog iskustva sa radio emisijama u svojoj prošlosti, vodio sam ih i uređivao nekoliko do sada a ovo je moja jaka želja da ovekovečim sa mojim drugarima kolegama sve moje savremenike u regionu sa kojima stvaramo ovo što u svetu stripa slovi za važno svetsko strip uporište a zovemo ga Balkanom. Čist, drag užitak sa kolegama kada za to imamo vremena, a koje sam pozvao da mi se pridruže u avanturi koju sam nazvao Drink and draw, eastern ink all stars.

Mnogi Vas upoređuju sa Topijem i Brećom. Koje tehnike preferirate u Vašem stvaralaštvu?

Imponuju ti komplimetni, hvala svima na tome. Naime, ja nemam jedan uređen stil kojim radim, naprotiv. Radim mnogim tehnikama, od čiste linije preko intenzivnog grafizma do jakih kontrasta i debele crne kako je zovem iz milošte. U ovoj poslednjoj najviše uživam.

Nema puno Vaših stripova na srpskom. Da li će se to uskoro promeniti?

To se malo promenilo. Sada je već tu Konan, koji je čini mi se rasprodat ali stiže i Tarzan, prevod moje epizode Le Storie, AW je već preveden. Dakle, polako ali sigurno domaća publika će se upoznavati sa mojim radom. Još su neki naslovi u opticaju za objavljivanje kod nas ali otom potom, za sada sam zaista srećan zbog odnosa koji domaća publika ima prema mom radu i do kraja sam zahvalan svima koji su nam se pridružili na promocijama Konana u mom rodnom Zrenjaninu, zatim u Novom Sadu u SNP-u i o koncu u Beogradu i Francuskom KC. Tokom te 3 promocije potpisao sam preko 100 knjiga.

U jednom od prvih podkasta Eastern Ink all star ste rekli kako pored crtanja za Francuze iItalijane radite i na nekim sopstvenim projektima, na ličnim idejama. Možete li da nam kažete nešto više o tome?

Da, naravno. Moja karijera je i počela sa mojim autorskim stripovima. Pisao sam i crtao svoje kratke priče u periodu od 2009. do 2012. godine, one su sve nagrađene čak i po nekoliko puta u zemlji i inostranstvu i objavljivane. Uz to, obzirom da se bavim i pisanjem, autor sam preko 50 radio drama, objavljivane su mi i kratke priče. Da, to je jedan od sasvim izvesnih sledećih koraka.

Dok ste bili na turneji, kao požar se proširila vest da ćete raditi za DC na stripu koji je spin of na najnoviji film o Betmenu. Možete li da nam kažete nešto više o Riddler: Year One i da li semožda sprema još neki superherojski naslov sa Vašim imenom?

Na nekoliko mesta sam rekao da kao autor u stripu imam nekoliko umetničkih, profesionalnih želja. Sve su se obistinile u mojim tridesetim, nakon 5 – 6 godina bavljenja stripom profesionalno. Sada se pomalo mučim da pronadjem sebi nove profesionalne želje za četrdesete. Uz Konana i Tarzana, želeo sam da radim i na Betmenu što se dogodilo ovim projektom na kome radim sa fenomenalnim Pol Danom, izuzetnim glumcem koji tumači lik Ridlera u novom Betmenu. Saradnja sa renomiranim Holivudskim glumcem jeste nešto što obeležava karijeru, daje vam ogromnu odgovornost jer izdavač veličine DC-a se ne zeza sa svojim kadrovskim rešenjima. Naročito ne na projektima ovakvog kalibra. Ponuda je došla u savršenom trenutku, upravo kada sam završavao rad sa Blizardom na projektu oko Diabla te se sve odigralo brzo. Moj prvi projekat u SAD, ispostavilo se, je sa jednim od dva svetska giganta što se ne dešava toliko često, ali se eto dogodilo baš sada kada je sav moj arsenal autorski u svom zamajcu i prepoznali smo se kao odgovarajuća kombinacija. Po meni lično, čast mi je još veća jer DC smatram najvećim izdavačem danas, mislim to ne samo zbog naslova po kojima su prepoznatljivi već i zbog načina na koji rade svoj posao Što se mene kao autora tiče, ovo će biti strip koji će se pamtiti. Pol i ja dajemo svoje maksimume ovde i to već sada, tokom rada na prvom poglavlju, daje svoje rezultate. Svetska publika će imati priliku da se gosti plodovima ove saradnje već od oktobra ove godine.

Autor: Nikola Tasković