Originalni Džoker je ujedno i najstrašnija verzija lika
Džokera smo videli u raznim izdanjima stvorenih od strane nebrojeno mnogo strip kreatora, ali ipak, originalna iteracija Bila Fingera i Boba Kejna ostaje njegova najstrašnija verzija.
Videli smo svakakve verzije ovog lika tokom njegove istorije u DC-ijevim stripovima. Džokerova kriminalna karijera se deli na tri faze: prva faza, u kojoj je Džoker bio potvrđeni ubica; sredna faza, gde je Džoker retko koga ubijao, već je izvodio pljačke i pravio smicalice; i savremena faza, u kojoj se Džoker vratio svom ubilačkom poreklu.
Džoker iz Srebrnog doba je često bio više zainteresovan za zbijanje šala sa Betmenom i Robinom nego da istinski teroriše Gotam, njegove stanovnike i Betmena. Kasnije su usledile neke zlokobnije verzije. Snajder i Kapulo su ga kasnije rekonstruisali u grotesknog psihopatu koji nosi svoje lice kao masku. Ipak, Džoker je u najmračnijem svetlu prikazan kada se po prvi put pojavio.
Kada je predstavljen u Batman #1 (1940), Džoker je prikazan kao strateški serijski ubica koji je nosio klovnovsku šminku. Policija Gotama bila je dovoljno očajna da se obrati Betmenu za pomoć, pošto je misteriozni ubica davao tragove i upozorenja preko radija uoči svojih zločina.
Pročitajte: HULK SMASH! – Zašto Hulk o sebi govori u trećem licu?
On je targetirao pojedince širom Gotama i nismo znali njegovu pozadinu. Jednostavno je bio serijski ubica koji se obukao kao klovn. Džoker je život i smrt tretirao kao igru i uvek pronalazio nove načine da ubije svoje žrtve. Policija se udružila sa Betmenom da pronađe ubicu pre nego što ponovo udari.
Ostavljajući vizit karte i tragove, Džoker se podsmevao nesposobnosti policije i Betmena, čime je davao do znanja da se dobro zabavljao čineći svoje zločine. Ovaj manijakalni ubica nije mnogo mario za to da li će Betmen otkriti njegove metode, jer je uvek bio korak ispred i činio da Betmen nema mnogo vremena za istragu, već ga je terao da se fokusira na zaustavljanje zločina koji slede. Nije ga bilo briga za to da li će ga Betmen locirati ili uhvatiti, jer je bio maksimalno uveren u svoje planove. Nije bilo manijakalnog smeha, već je hladnokrvno sedeo i čekao da se stvari dese onako kako je isplanirao.
Džoker u svom prvom pojavljivanju nosi sa sobom veo misterije koji ga čini zastrašujućim. Ono što ga je učinilo večnim u stripovima je to što se zapravo pojavio kao potpuno razvijen lik. Od početka je bio ubica sa teatralnim nastupom. Mnogi su se igrali sa konceptom Džokera kasnije i razvijali ga, ali njegova originalna veličina ipak ostaje najstrašnija verzija ovog lika.