Gde je strip u obrazovnom sistemu Srbije: Između malo časova i mnogo gradiva!

Taj podatak da se istorija Holokausta izučava, makar i kroz dodatnu literaturu koja je određena uz redovnu ponudu knjiga za ovaj predmet, pomoću jednog strip dela, navela nas je da se zapitamo koliko su stripovi zastupljeni u obrazovnom sistemu Republike Srbije, pre svega osnovnih i srednjih škola i kakav je odnos institucija prema ovoj umetnosti, a pored toga i kakve su akcije pojedinaca u cilju uvođenja strip umetnosti u školsku literaturu.

Ograničen font časova, pregršt gradiva i znanja

Važno je odmah napomenuti da prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Službeni glasnik RS” br. 88/2017, 27/2018 – dr. zakon, 10/2019, 27/2018 – dr. zakon, 06/2020 i 129/2021) Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (u okviru kojeg deluje Centar za razvoj programa i udžbenika) obavlja stručne poslove iz oblasti obrazovanja i vaspitanja i učestvuje u pripremi propisa iz nadležnosti Ministarstva, kao i druge poslove u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i statutom (član 39). Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, u okviru Centra za razvoj programa i udžbenika obavlja stručne poslove koji se, naročito, odnose na pripremu planova i programa nastave i učenja osnovnog, opšteg srednjeg i umetničkog obrzovanja i vaspitanja (član 40). 

-Planove i programe nastave i učenja osnovnog i opšteg srednjeg i umetničkog obrzovanja i vaspitanja, po pribavljenom mišljenju Nacionalnog obrazovnog saveta, donosi ministar, napisano je u zvaničnom odgovoru na pitanja novinara Strip Bloga iz Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, sa svojeručnim potpisom ministra Branka Ružića.

Pročitajte: Autorski strip u Srbiji: Borba sa strip vetrenjačama

Drugim rečima, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja kao i ministar su, nakon pribavljanja stručnih odluka o unapređenju obrazovanja, programa i udžbenika od strane Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, Centra za razvoj programa i udžbenika, a sa druge strane i saglasnosti Nacionalnog obrazovnog saveta, saglasni sa trenutnim stanjem u obrazovanju i zastupljenošću strip umetnosti u školskim programima.

A kakvo je stanje sa zastupljenošću stripa u obrazovnom sistemu Republike Srbije?

O stripu se uči u nastavi Likovne kulture, u osnovnoj školi i u gimnaziji. O stripu se više uči u predmetu Audiovizuelne umetnosti, u gimnaziji za učenike sa posebnim sposobnostima za scenske i audio vizuelne umetnosti, koji ima veći broj časova. O stripu se uči u nekoliko programa umetničkih škola.

-Broj časova Likovne kulture je izuzetno mali, pa nema vremena da se opširnije uči o istoriji stripa, karakteristikama pojedinačnih škola, o stilovima autora, o svim tipovima stripa. U osnovnoj školi se uče osnovni elementi stripa, u drugom ciklusu. U prvom razredu osnovne škole se uči čitanje stripa i crtanje stripa od 4 kadra. U udžbenicima za osnovnu školu se mogu naći i elementarni sadržaji i prošireni sadržaji, što zavisi od autora udžbenika, objašnjava za Strip Blog Tatjana Mišović rukovodilac Centra za razvoj programa i udžbenika.

U udžbenicima drugih predmeta mogu se naći predmetni sadržaji prikazani u formi stripa, naročito sadržaji iz istorije (istorija i srpski jezik imaju i dodatnu literaturu, grafičke romane koji obrađuju predmetne sadržaje). Međutim, kada smo upitali za konkretan spisak dodatne literature, iz Centra za razvoj programa i udžbenika su kazali da nemaju konkretan spisak stripova koji su zastupljeni u okviru dodatne literature za istoriju i srpski jezik. 

-U stručnim školama, dodaje Mišović, u izbornom programu Likovna kultura postoji izborna tema gde se uči strip. Strip je više nego dovoljno zastupljen u programima i nastavi, što jasno ukazuje na stav o strip umetnosti.

Pojedinci ipak mogu mnogo

Ilija Mirović direktor zemunske osnovne škole “Gornja Varoš” (ujedno i urednik u izdavačkoj kući Forma B) je primer kako pojedinac može učiniti mnogo u povećanju učešća stripova, stripskim materijala i građe u samom obrazovanju. Pre svega važno je naglasiti da je Mirović autor udžbenika iz matematike i da je prilikom izrade ovog udžbenika koristio strip za lakše ili prijemčivije objašnjavanje pojedinih matematičkih pojmova, što je svakako veoma važan primer koji nam može mnogo reći i pokazati. 

-Što se tiče mog direktorovanja, iskoristio sam priliku da učenike često za njihove uspehe nagradim kvalitetnim stripom. A povremeno i na kraju prvog polugodišta učenike prvih razreda nagradimo povodom naučene ćirilice stripovima koji su štampani na ćirilici. Na taj način činimo dve stvari – podržavamo ćirilično pismo i mlade naraštaje zainteresujemo za strip, kazao je novinarima Strip Bloga Ilija Mirović.

Sva izdanja Strip Blog: OVDE

Mirović je istakao da se i sam uverio u to da mnoge kolege koje pišu udžbenike polako ubacuju i strip i pomiću njega neke pojmove vrlo efikasno objašnjavaju. On kaže da se generacije koje su rasle uz strip uveliko nalaze na raznim visokim položajima i povoljan je trenutak da strip na velika vrata uđe u obrazovni sistem.

Napomenućemo i to da su za potrebe ovog teksta pitanja poslata i Udruženju stripskih umetnika Srbije (u daljem tekstu USUS), ali do sada, uz usmeno podsećanje, nismo dobili dogovore na postavljena pitanja, a to je pre svega učešće i rad USUS-a na predmetu ove teme, tačnije uvođenju stripa u obrazovni sistem Republike Srbije. Ono što smo uspeli ipak da saznamo jeste to da sve ide prema planu iz strategije USUS-a ali tu strategiju nismo dobili na uvid, tako da o tome ne možemo svedočiti, kao što i ne možemo preneti njen sadržaj, jer ne znamo šta u njoj piše. Uz to, spomenućemo i da na sajtu USUS-a nismo videli nijednu kategoriju koja se odnosi na ovu strategiju, a sam sajt je u veoma lošem stanju, spor je i pretraživanje na njemu je bilo zaista veoma teško i sporo. 

Šta možemo očekivati, šta je realno i kako možemo dodatno afirmisati strip?

Novinar Uroš Dimitrijević koji se već godinama bavi temom stripa u svojim tekstovima smatra da ne treba biti preambiciozan i treba ostati u granicama realnog, tako da, koliko god bi, u teoriji ili mašti, bilo lepo imati časove o stripu, daleko smo od toga.

-Čak su i druge, razvijenije države, u kojima je strip mnogo prisutniji, daleko od toga. Ali posvetiti makar jedan čas stripu na određenim predmetima ili imati pojedine naslove barem među neobaveznom lektirom deluje kao realniji scenario. Pre svega treba promeniti i osvežiti klasičnu, književnu lektiru, samo to bi bio veliki korak, a dodati još koji strip tu bi bio samo plus. Ne znam kakvo je stanje u školskim bibliotekama, ali možda treba ubaciti stripove tamo. Ne moraju da budu deo zvaničnog programa, samo ih ponudite deci, istaknite ih lepo, probajte, pa vidite šta će da se desi, predlaže Dimitrijević u svom razmatranju ove teme za Strip Blog.

Pročitajte: ZAŠTO SU STARI STRIPOVI TOLIKO SKUPI: Da li je kolekcionarstvo zabava, biznis ili nešto treće?

Dimitrijević zna da organizatori strip festivala traže nekakvu novčanu pomoć, barem od opština u kojima se festival održava, ali ne zna da li tu pomoć i u kojoj meri dobiju. Svestan je da postoje i razni konkursi na kojima se mogu dobiti sredstva za izdavaštvo, ali sa druge strane napominje da odnos državnih institucija prema drugim, mnogo više egzistencijalnim stvarima, nije dovoljno dobar. On ne smatra da treba čekati da strip dođe na red dok se sve ostalo ne sredi, jer tada nikada ne bi došao na red, ali, ponovo, treba imati realistična očekivanja.

–Imam osećaj da bi mnogi rekli da se istorijski događaji mogu obrađivati preko stripova i to jeste tačno, ali mislim da strip treba iskoristiti za razgovor o nekim temama koje su još uvek skrajnute u obrazovnom sistemu, poput tema polne i rodne ravnopravnosti, rasizma, seksizma. Postoje fantastični stripovi koji se na veoma ozbiljan, a opet izuzetno pitak, način bave tim temama. Istorije u fikciji ima dovoljno, možda i previše, to im neće promaći, treba posvetiti pažnju drugim stvarima, naveo je Dimitrijević.

Kakav primer nam nudi “beli svet”?

Naš sagovornik Uroš Dimitrijević nam donosi iz Francuske, u kojoj živi već neko vreme, interesantan primer afirmacije strip umetnosti kod mlađe publike. Možda ovo i nije toliko vezano za samu temu, ali svakako je interesantno saznati i čuti nešto što može služiti kao pozitivan primer.

-Već neko vreme živim u Francuskoj i situacija je ovde mnogo drugačija, ali ovo je zemlja sa jednom od najrazvijenijih strip scena na svetu. Strip je ovde deo tradicije, kulture, čak i opšte kulture, ali donekle i nacionalnog ponosa. Pojedini strip likovi i njihovi autori se posmatraju kao nacionalni heroji. Stripove možete kupiti na svakom koraku, od kioska, preko uličnih prodavaca, do supermarketa, knjižara i striparnica. Stripovi se čitaju u prevozu, u barovima, i deluje mi da ih jednako čitaju i mladi i stari. Izložbe, festivali, gostovanja autora se održavaju stalno. Iako postoji veliki broj strip izdavača, država takođe učestvuje u promociji devete umetnosti. Sećam se da je Vlada Francuske maja prošle godine (2021) pokrenula aplikaciju za mobilne telefone, omogućujući svakom 18-godišnjaku da potroši ukupno 300 evra na različite kulturne sadržaje. Većina njih je kupila stripove. Od maja do jula 2021. godine, oko 75 odsto korisnika je novac potrošilo na stripove. Doduše, dve trećine kupljenih stripova su bile mange, istakao je Dimitrijević

Naravno, iako bismo svi bili srećni i zadovoljni time da se na temi Holokausta bar spomene kao dodatna literatura “Maus” Arta Špigelmana, a na časovima Građanskog vaspitanja recimo strip koji govori o istopilnoj vezi “Plava je najtoplija boja” autorke Julie Maroh uz kojeg bi deca svakako bar razmislila pre osude ovakve seksualne orijentacije, a nadamo se i promenila mišljenje o tome ili “Plave pilule” Federika Petersa kako bi deca spoznala istinsku moć ljubavi, ali i opasnost i sve nedaće koje ljudi zaraženi HIV-om imaju, svakako ih učeći da su i to ljudi koje ne smemo odbaciti, isti kao i svi mi, sa druge strane moramo biti realni i shvatiti da je gradiva mnogo, a vremena za obrazovanje nažalost malo. Pozitivni primeri knjiga u školama poput adaptacije Njegoševog “Gorskog vijenca” od strane Geze Šeteta u strip su veoma značajni za drugačiji pristu ovom velikom delu naše književnosti. Naravno, Prvi svetski rat se može dobro opisati uz ostvarenja “Sat”, “Linije fronta” ili “Do pakla i nazad”, ali naravno bitan je i stav samih profesora koji zapravo ne bi trebalo da strip umetnost odbace, već predlože. Kao što smo napomenuli nemamo spisak dodatne literature koja sadrži i stripove kao literaturu pored zvaniče putem koje se može više saznati i ući u dubinu, ali ovo mogu da budu neki od naših predloga stripova koji se mogu više ili snažnije podstaći u obrazovanju. 

Strip se bori za svoje mesto i to je neminovno, da li može bolje? Pa naravno da može, uvek! Važno je da strip uvek bude štivo koje se ne razlikuj i ne odvaja od redovne književnosti i književnih dela, a uz to i sredstvo borbe protiv primitivizma, nasilništva, rasizma, seksizma, diskriminacije na svakom osnovu i obrazovanja u svakom smislu.

POGLEDAJTE I OVO: