Kako je Marsupilami završio u Dizniju?

Andre Franken je postao poznat kada je 1946. preuzeo crtanje Spirua i proveo je naredne dve decenije crtajući ovaj serijal. Na pola puta 1957. godine počeo je da radi na svojoj novoj kreaciji Gaši Šeprtlji koji je u startu postao dosta popularan strip junak. 1967. Franken napušta Spirua da bi se maksimalno posvetio svom radu na Gaši Šeprtlji. dizniju

Tokom svog dugog mandata na Spiruu, Franken je stvorio izvanredno malo stvorenje koje je brzo postalo miljenik čitaoca. To je bio Marsupilami, simpatična žuta krznena životinja sa crnim tufnama i ogromnim repom kojim se može uhvatiti za bilo šta. Franken je zadržao prava na ovog lika sa namerom da mu podari sopstveni strip serijal.

30 godina kasnije, 1987. godine, Frenken je osnovao sopstvenu kompaniju Marsu Productions koja je bila holding kompanija za njegovu intelektualnu imovinu, uključujući Marsupilamija i Gašu Šeprtlju. Marsu Productions je odmah proizvela novu seriju stripova Marsupilamija, koju su stvarali Greg i Batam. U narednih devet godina izašlo je osam albuma. Serija je bila hit. To je privuklo neko inostrano interesovanje za intelektualnu svojinu Marsupilamija.

Priča kaže da je tadašnji izvršni direktor Diznija Majkl Ajzner bio u poseti Evropi kasnih 1980-ih kada je Marsupilami privukao njegovu pažnju. Ajzner je uputio svoje ljude da pogledaju i procene lik, da bi 1990. godine, kompanija Volt Dizni potpisala je ugovor sa Marsu Productions o pravima da koristi lik Marsupilamija.

Da bi imali neku predstavu o tome koliko je lik bio popularan u Francuskoj, projektovana prodaja stripova o Marsupilamiju samo 1990. godine donela je zaradu od 2.000.000 dolara. To je samo objavljivanje, ne filmovi, animacija, televizija, video igrice, pidžame, igračke ili bilo kakav drugi merchandising.

Imajući to na umu, Dizni je sklopio ugovor sa Marsuom prema kome bi Dizni plaćao najmanje 2.000.000 dolara godišnje tokom pet godina. Povrh toga su ubacili i bonus od 500.000 dolara.

Ljudi iz Diznija su tvrdili da će Marsupilami verovatno zaraditi više od toga, jer je Dizni tako prokleto dobar u eksploataciji imovine za maksimalnu profitabilnost. Kako bi Dizni podigao profil lika i njegovu popularnost širom sveta, tako bi porasla i prodaja njegovih stripova.

Pročitajte: Znate li kako je Marsupilami dobio ime?

Prema ugovoru Dizni je trebalo da do kraja 1993. godine napravi animiranu solo seriju o Marsupilamiju od 13 epizoda u trajanju 30 min po epizodi i da obezbede da se ta animirana serija nađe na malim ekranima. Sve je izgledalo idealno u teoriji, ali je ipak negde zapelo.

Dizni je počeo tako što je napravio kratke crtane filmove o Marsupilamiju umesto punih polusatnih epizoda. Godine 1991. ljudi iz Diznija su rekli Marsu Productions da je najbolji način da naterate televizijske mreže da emituju animiranu seriju Marsupilami bio da ga prvo predstavite negde drugde, u seriji kratkih crtanih filmova, da zagrejte publiku. TV kanali nisu hteli da rizikuju sa polusatnom crtanom serijom o nepoznatom liku, a iz Marsu Productions su se složili sa tim.

Marsupilami se pojavio animiranoj seriji Raw Toonage koja je debitovala u septembru 1992. godine. Marsupilami je tu bio uparen sa crtanim likovima u animiranom sadržaju koji ni približno nije bio zadovoljavajućeg kvaliteta. Jedan od njih je bio Bonkers the Bobcat koji je bio toliko loš crtani film, da ga je Dizni resetovao i preradio već posle nekoliko prvih epizoda. Marsupilami je bio uvučen u taj zbunjujući nered.

Međutim, Dizni je imao još vremena da uvedu Marsupilamija na velika vrata. Tačno godinu dana kasnije, 1993. Marsupilami je dobio anmiranu seriju na CBS-u subotom ujutru, jednostavno nazvanu „Marsupilami“. Postavka je promenjena u odnosu na stripove. Marsupilami je preseljen u Afriku umesto u Južnu Ameriku, a životinja je govorila u ovoj animiranoj seriji, umesto jednostavnih prepotnatljivih strip uzvika „Huba! Huba!”

Ali upravo je struktura ove nove serije dovela Dizni u nevolje. Svaka epizoda je sadržala novi osmominutni sadržaj Marsupilamija i ponovljeni sadržaj Marsupilamija iz „Raw Toonage“. Treći segment predstavljao je kratke crtane filmove u kojima je glumio Rak Sebastijan iz „Male sirene“ ili likovi Schnookums and Meat. Dakle serija o Marsupilamiju se sastojala iz novog kratkog sadržaja, starog kratkog sadržaja i potpuno nepovezanog sadržaja sa likovima koje je Dizni u tom momentu želeo da eksploatiše. Animirana serija o Marsupilamiju na CBS-u je ugašena nakon ovih 13 epizoda.

Usledila je tužba koju je Dizni izgubio. Sud je utvrdio da ljudi u Dizniju strategiju uvođenja Marsupilamija nisu najbolje izveli. Sud ne može da ima mišljenje o kvalitetu serije „Raw Toonage“, ali se na kraju složio da to nije zadovoljilo Diznijevu obavezu prema Frenkenovoj kompaniji. Sud je takođe utvrdio ni da animirana polusatna serija nije zadovoljila Diznijevu obavezu jer u tim crtanim filmovima nije prikazan samo Marsupilami. Ljudi iz Diznija su ubeđivali Frankenovu kompaniju da nijedna TV mreža neće da rizikuje sa polusatnom crtanom serijom o nepoznatom liku, ali se na kraju ispostavilo da niko iz Diznija nikada nije ni tražio od bilo koje televizije da emituje polusatnu animiranu seriju o Marsupilamiju.

Pročitajte: “The Air Pirates” – Antikorporativni krstaši u ratu sa Diznijem

To je jednostavno loše. Marsu Productions je pristao na Diznijevu „Raw Toonage” strategiju na osnovu toga da bi to olakšalo prodaju solo animirane serije o Marsupilamiju TV mrežama. Dizni je rekao da su im mreže to rekle. Sada, na sudu, Dizni je priznao da nikada nisu razgovarali ni sa jednom mrežom o Marsupilamiju.

Dizni je obećao da će u velikoj meri plasirati Marsupilamija, ali ni to se nije desilo. Kampanje promocije su pokrenute u nevreme, prva devet meseci nakon debija Marsupilamija u Raw Toonage, druga tri meseca pre nego što je Marsupilami emitovan na CBS-u. Diznijeva marketinška mašinerija je podbacila, a na kraju se ispostavilo da je podbacila namerno.

Otkriven je i memorandum iz oktobra 1992. u kome stoji da je Dizni svesno stavio Marsupilamija u zadnji plan. U nacrtu memoranduma iz oktobra 1992. upućenom Diznijevom glavnom izvršnom direktoru, visoko rangirani Diznijev zvaničnik na projektu Marsupilami govorio je o tome da li Dizni treba da iskoristi svoju opciju da raskine ugovor sa Marsu Productions u svetlu Diznijevog neočekivanog uspeha sa drugim „vrućim naslovima“, kao što su „ Aladin“ i „Mala sirena“. U dopisu se navodi da su ovi naslovi trošili svo Diznijevo vreme i resurse i onemogućavale da se „Marsupilami uradi kako treba“. Memorandum je prepoznao da je Marsupilami naišao na hladan prijem jer je imao „manji značaj za Dizni“ od drugih, u tom trenutku vrućih i popularnih propertija.

Na kraju, Dizni je platio Marsuu preko 10.000.000 dolara za kršenje ugovora, izgubljene prilike i pravne troškove. Nažalost, Andre Franken je umro oko šest meseci pre nego što je 1997. godine doneta prvobitna presuda u slučaju.